Stvari koje su organizacije civilnog društva u prethodnom periodu pisale i preporučivale državni organi u mnogim slučajevima nisu primenili, i one su se posle vraćale preko Brisela, Strazbura i Vašingtona, u istom ili sličnom obliku, upozorio je programski direktor nevladine organizacije Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić.
On je, na predstavljanju nalaza istraživanja "Sistem društvenog integriteta, Srbija 2023", istakao da postoje naznake da će se stvari menjati i da se nada da će ono što predlažu organizacije civilnog društva biti blagovremeno razmotrene, da ne bi to dolazilo iz inostranstva.
Nenadić je ukazao da je Skupština slaba tačka, jer se usvajaju neadekvatni zakoni, a problem je i u nezavisnim institucijama, jer njima "čak i kad se trude da rade što je najbolje moguće", izostaje podrška parlamenta.
Zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Beogradu Plamena Halačeva rekla je da nova vlada Srbije mora da omogući efikasan rad Tužilaštva u borbi protiv korupcije, što zahteva zajedničke napore svih, a da je u svemu ključna uloga civilnog društva.
Regionalna koordinatorka Transparensi internešnala za Istočnu i Jugoistočnu Evropu Lidija Prokić ocenila je da zabrinjava ponašanje država u tom regionu, uključujući i Tursku, kad je reč o pravosuđu i zakonodavnoj ulozi parlamenta.
Kako je istakla, jedini napredak postoji u Albaniji, koja je procesuirala slučajeve korupcije na visokom, državnom nivou, ali da te vrste napretka nema u ostalim državama regiona.
"U svim zemljama su parlamenti pod snažnim uticajem vlasti i potencijalne vlasti. Zakoni često sadrže nedostatke koji omogućuju da se korupcija odvija i dalje. Nedostatak je i nadzor parlamenta nad izvršnom vlasti. To se odnosi i na institucije koje imaju nadzornu ulogu", ukazala je Prokić.
Ministarka za evropske integracije u Vladi Srbije u tehničkom mandatu, Tanja Miščević, rekla je da je, umesto velikih reči, potrebna opredeljenost za borbu protiv korupcije, "kako operativno možemo iskoristiti taj novi momentum da unapredimo i iskoristimo ove prepreke".
"Mi smo završili reformsku agendu i u procesu smo konsultacija sa Evropskom komisijom oko njenog izgleda", navela je ona.
Peporuke: Nova strategiju, tužilaštvo da radi svoj posao, vlada i parlament da ne podrivaju
U ovom istraživanju, Transparentnost vlastima Srbije predlaže konkretne mere:
Vlada bi trebalo da predloži, a parlament usvoji novu strategiju za borbu protiv korupcije, navodi se u predlozima i precizira da bi strategija borbe protiv korupcije "trebalo da se bavi pitanjima koja bi mogla da unaprede sistem u celini, kao i međusektorskim pitanjima, što nije u dovoljnoj meri slučaj sa aktuelnim nacrtom strateškog dokumenta".
Dalje, predlaže se da "državno tužilaštvo proaktivno istražuje (čak i ako nije podneta krivična prijava) sve tvrdnje o korupciji koje su dokumentovane i preuzme vodeću ulogu u informisanju građana o suzbijanju korupcije".
Vlada i parlament, navodi se, "moraju da prestanu sa praksom podrivanja antikorupcijskog zakonodavstva usvajanjem posebnih zakona za pojedinačne projekte uz prenebegavanje primene antikorupcijskih zakona kroz međudržavne sporazume i usvajanje autentičnih tumačenja postojećeg zakonodavstva".
"Vlada mora da prestane sa praksom nezakonitog postavljanja najviših državnih službenika u javnoj upravi i javnim preduzećima i da omogući imenovanje profesionalnih rukovodilaca", stoji u predlozima studije.
Studiju u celosti možete preuzeti ovde, u PDF formatu.
