Sredinom juna vlast u Beogradu je preuzela tanka većina naprednjaka i socijalista, ali na osnovu ranijeg dogovora dvojice stranačkih prvaka SNS-a i SSP-a – Aleksandra Vučića i Dragana Đilasa i dalje je aktuelno pitanje ponavljanja izbora u glavnom gradu. Još je veće pitanje šta vlast i šta opozicija mogu da dobiju na ponovljenim izborima u Beogradu.
Prema mišljenju politikologa Dušana Spasojevića na eventualnim ponovljenim izborima izborni kontekst neće mnogo promeniti u odnosu na opšte izbore iz aprila ove godine:
“U suštini SPS i SNS će nastupiti kao stranke vlasti ponovo, znači stranke koje su u međuvremenu formirale vladu, i u tom smislu će imati možda čak i zajedničku listu, ali makar jasniji front. Sa druge strane opozicija će ući posvađanija nego što je to bila za parlamentarne, predsedničke i gradske izbore i to će joj biti mana. Neka vrsta prednosti opozicije će biti što neće biti predsedničkih i parlamentarnih izbora koji će uzeti svu pažnju i to je možda nešto na šta su oni računali, pre svega Dragan Đilas kada je pregovarao o tim izborima”.
Kao odbornik izvorno beogradskog pokreta Ne davimo Beograd Robert Kozma ističe da oni ne učestvuju u razgovorima o ponavljanju izbora, ali, kako kaže sagovornik Glasa Amerike - kad god da dođe do tih izbora, oni će za njih biti spremni:
“Sa izborima ne spekulišemo i ne želimo da spekulišemo. Da li će ih biti ili neće – postoji više načina da oni mogu da se dese. Jedan je način kada vladajuća većina izgubi većinu u gradskom parlamentu. To je prvi način, a drugi jeste ukoliko SNS proceni da im ti izbori odgovaraju. Mi ne spekulišemo sa datumom izbora, mi radimo svoj posao u samom gradskom parlamentu, a istovremeno jačamo našu organizaciju”.
Takođe, smatra Kozma, veliko je pitanje i koliko se može verovati Aleksandru Vučiću kao predsedniku SNS-a i koliko su čvrsti dogovori postignuti iza zatvorenih vrata:
“Ako se borimo da izgradimo institucije, borimo za građane – to se ne bori tako što se pregovara iza zatvorenih vrata sa Vučićem i to smo više puta ponovili. Prosto, postoje načini na koje može da se dođe do izbora, dogovor iza zatvorenih vrata, pogotovo sa Vučićem i pogotovo da se onda misli da se može verovati naprednjačkom režimu, takvi dogovori ne mogu da donesu ništa dobro Beograđanima i građanima Srbije. Mi u takvim dogovorima nećemo učestvovati, niti smo učestvovali”.
Sa druge strane Spasojević veruje da se izborni rezultat na ponovljenim izborima neće bitno promeniti, da će sve i dalje biti neka vrsta pata-karte. Iz tog ugla ostaje pitanje šta će sami Beograđani dobiti ponavljanjem izbora, a kako smatra Spasojević Beograđani će dobiti priliku da ponovo odmere i promere ono što su radili na prethodnim izborima:
“Imamo tu neke nove elemente – imamo jednu, sa jedne strane čitavu tu desnu opoziciju koja se pokazala da je ipak bliža Vučiću nego što je tvrdila u kampanji. Sa druge strane u ovom proevropskom, građanskom, liberalnom, kako god zovemo taj drugi deo, tu je isto došlo do nekih prekompozicija, neke nove linije podele su se pojavile. I na kraju krajeva imamo koaliciju Moramo, koja se pokazala kao važan politički akter koji je uzeo 10 posto glasova, što nije bilo toliko izvesno pre samih izbora. Dakle na neki način Beograđani će dobiti drugu šansu da sada znajući kako su podeljene karte na republičkom nivou i znajući od prilike kako se ko ponašao u postizbornom procesu”.
Ističući da je teško očekivati da opozicija na ponovljenim izborima može da osvoji još desetak odsto glasova, koliko bi im bilo potrebno za pobedu na beogradskim izborima, Spasojević smatra da bi se eventualni ponovljeni izbori u Beogradu mogli učini zanimljivijim:
“Ono što bi možda moglo dodatno da napravi te izbore interesantnijim jeste ako bi se oni eventualno spojili sa vanrednim izborima za gradske opštine, lokalnim beogradskim izborim, pa i izborima za pokrajinsku vlast. U tom slučaju bi ti izbori bili još zanimljiviji i neizvesniji, naročito u onim centralnim beogradskim opštinama gde bi SNS zaista i mogao da izgubi vlast”.
Ističući da je odbornička grupa Ne davimo Beograd najjača opoziona grupa u Skupštini Beograda, Robert Kozma podseća i da se do sada pokazalo da predizborni ad hok politički savezi ne traju predugo i da se takve koalicije po pravilu rasture odmah posle izbora:
“Nekako već više puta smo gledali taj scenario gde se pokušavaju nekako na silu ujediniti politički akteri. Mi smo nudili jedan drugačiji put koji se pokazao mnogo ozbiljnijim, a to je da se na izbore izlazi u koherentnim programskim kolonama, kako bi građani glasali za sebi najbližu opciju, a ne isključivo protiv vlasti. Mi na tome i sada insistiramo”.
Kažu da ukoliko budu održani, ponovljene izbore u Beogradu treba očekivati tek u novembru ili decembru ove godine. Ako im se pridodaju i izbori za beogradske opštine, pa i za vlast u pokrajini – eto Beograđanima prilike da ostanu u izbornoj kondiciji i po drugi put ove godine izađu na birališta.
