U danu kada je izraelska vojska saopštila da je u potpunosti opkolila grad Gazu, a američki državni sekretar Entoni Blinken posetio Izrael, lider Hezbolaha upozorio je Ameriku da bi libanski front mogao da preraste u širi rat.
Blinken je prethodno, tokom razgovora sa zvaničnicima u Tel Avivu, poručio da iako ima pravo da se brani, Izrael mora da zaštiti civile u opkoljenoj enklavi koju kontroliše Hamas. Takođe se založio za privremeno zaustavljanje ofanzive da bi se omogućile isporuke pomoći Gazi.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu ponovio je međutim u obraćanju javnosti, posle susreta sa Blinkenom, da Izrael neće pristati na privremeni prekid vatre sve dok se ne oslobode svi taoci, njih više od 240.
"Stavio sam do znanja da nastavljamo punom snagom i da Izrael odbija privremeni prekid vatre koji ne obuhvata oslobađanja naših taoca", naglasio je Netanjahu.
Neimenovani američki zvaničnik rekao je novinarima u petak da SAD čine intenzivne napore da bi postigle oslobađanje Hamasovih talaca, u šta spada i "indirektni angažman", ali da je situacija izuzetno teška, te nema garancija za uspjeh ili vremenskog okvira
Sve više se strahuje i od širenja sukoba, nakon što se prvi put oglasio lider Hezbolaha koji je upozorio na moguću eskalaciju i poručio da je ta ekstremistička grupa "ušla u bitku", ali da neće na to biti ograničena.
Blinken je drugi put doputovao u region od 7. oktobra kada su pripadnici Hamasa, organizacije koju je SAD proglasila za terorističku, napali Izrael i ubili 1.400 ljudi, mahom civila i oteli oko 240 talaca. U odgovoru na taj napad izraelska vojska je napala Pojas Gaze gde je do sada ubijeno više od 9.000 ljudi.
Najviši američki diplomata je na konferenciji za novinare u Tel Avivu poručio da bi humanitarna pauza u ofanzivi omogućila ulazak pomoći u Gazu, olakšala napore na oslobađanju taoca, i omogućila Izraelu da ostvari svoj cilj i porazi Hamas.
"U razgovorima je pokrenut niz legitimnih pitanja, uključujući kako koristiti pauzu da se obezbedi maksimalan protok humanitarne pomoći, kako da se pauza poveže sa oslobađanjem taoca, kako da se osigura da Hamas ne koristi te pauze i dogovore u svoju korist. To su pitanja koja hitno moramo da rešavamo i verujemo da se mogu rešiti", rekao je Blinken.
Uoči sastanka sa predsednikom Izraela Isakom Hercogom, Blinken je rekao da Izrael "ima pravo da uradi sve što je potrebno da osigura da se napad poput onog 7. oktobra nikad ne ponovi".
"Istovremeno, da budem potpuno jasan, važno je na koji način Izrael to radi. Veoma je važno, kad su u pitanju civili koji su se našli usred konflikta sa Hamasom, da se uradi sve kako bi se zaštitili i omogućila pomoć onima kojima je očajnički potrebna i koji nisu odgovorni za ono što se desilo 7. oktobra", kazao je Blinken
Hercog je rekao da će Izrael učiniti sve da obavesti stanovnike o vazdušnim napadima, držeći jedan od pamfleta za koji je rekao da je Izrael odustao i govori civilima da napuste severnu Gazu.
Blinken je stigao u Izrael u trenutku kada su izraelske kopnene trupe opkolile grad Gazu usred diplomatskih napora da se nakratko obustave borbe sa militantima Hamasa i dok se pogoršava humanitarna kriza u Gazi.
Ministarstvo zdravlja u Gazi, koju kontroliše Hamas, saopštilo je u petak da je u izraelskom napadu pogođen konvoj kola hitne pomoći koji prevozio teško ranjene iz bolnice Al-Šifa. Portparol ministarstva rekao je da ima mnogo poginulih i povrijeđenih, ali nije precizirao koliko.
Izraelska vojska saopštila je da je njena letelica pogodila kola hitne pomoći koja je koristila jedinica Hamasa, te da je u napadu poginulo više operativaca te ekstremističke grupe.
Generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije Tedros Adhanom Gebrejesus poručio je na društvenim mrežama da je šokiran "izveštajima o napadima na kola hitne pomoći koja su evakuisala pacijente" i dodao da se pacijenti, zdravstveni radnici i objekti moraju zaštititi.
Hezbolah upozorava na širenje konflikta
U petak se prvi put od izbijanja sukoba oglasio i lider Hezbolaha Sajed Hasan Nasrala koji je rekao da potezi te pro-iranske ekstremističke grupe protiv Izraela na granici sa Libanom možda izgledaju skromni, ali da su "veoma važni".
Nasrala je poručio da Hezbolah svakodnevno intenzivira akcije da bi izraelske snage primorao da ostanu blizu libanske granice, umjesto u Pojasu Gaze i na Zapadnoj Obali. Takođe je upoozorio da je širi konflikt na Bliskom istoku "realna mogućnost".
Lider Hezbolaha upozorio je Ameriku da sprečavanje regionalnog rata zavisi od zaustavljanja izraelskih napada na Gazu.
"Vi Amerikanci možete da zaustavite agresiju protiv Gaze zato što je to vaša agresija. Ko kod želi da spreči regionalni rat, i obraćam se Amerikancima, mora brzo da zaustavi agresiju na Gazu. Vi Amerikanci dobro znate da ako izbije rat u regionu, vaše flote neće biti od koristi, niti borbe iz vazduha i cenu će platiti vaši interesi, vojnici i flote", rekao je Nasrala.
Iz Bijele kuće je poručeno da SAD ne žele širenje konflikta na Liban. Portparol Saveta za nacionalnu bezbednost rekao je da Hezbolah ne bi trebalo da koristi konflikt Izraela i Hamasa.
Blinken je prethodno u Izraelu upozorio da su SAD veoma jasne da ne bi trebalo da postoji drugi ili treći front u konfliktu.
"Kada je reč o Libanu, Hezbolahu, Iranu - od početka smo veoma jasni da smo riješeni da se ne otvori drugi ili treći rat u sukobu", naglasio je Blinken u Tel Avivu na pitanja novinara da li je Amerika spremna da iskoristi svoje snage u regionu za napad na mete u Libanu i Iranu.
Izraelski portparol Hagari rekao je da je Izrael takođe "veoma spreman" na svojoj severnoj granici sa Libanom, gde je rekao da militanti koje podržava Iran izvode akcije sa ciljem da ga odvrate od rata u Gazi.
Pozivi na humanitarnu pauzu
Predsednik SAD Džo Bajden pozvao je u sredu na "humanitarnu pauzu" u ratu između Izraela i militanata Hamasa. "Pauza znači dati vremena da se zatvorenici izvuku. Dajte vremena", rekao je on.
Prva grupa stranih državljana, koji su od početka rata bili zaglavljeni u Pojasu Gaze, počela je u sredu da ulazi u Egipat. Nastavili su da napuštaju enklavu u četvrtak i petak.
Iz Bele kuće je u petak saopšteno da je 100 američkih državljana i članova porodice napustilo Gazu u četvrtak i da se očekuje da u petak ode još jedna velika grupa Amerikanaca.
Portparolka Karin Žan Pjer rekla je da se vode intenzivni pregovori o izlasku stranaca iz Gaze i da se situacija na terenu mijenja.
Opsada
Izraelska vojska (IDF) je saopštila da su njeni ratni avioni, artiljerija i mornarica pogodili mete Hamasa preko noći, ubivši nekoliko militanata, uključujući Mustafu Dalula, komandanta Hamasa za kojeg se navodi da je rukovodio borbom u Gazi. Za sada nema potvrde iz Hamasa.
Grad Gaza – tradicionalno uporište Hamasa – opkoljen je, rekao je vojni portparol kontraadmiral Danijel Hagari. "Vojnici napreduju u bitkama, tokom kojih uništavaju terorističku infrastrukturu iznad zemlje i ispod zemlje i eliminišu teroriste", rekao je on na brifingu.
Preko noći su pronašli velike zalihe oružja, zaštitne opreme, komunikacione opreme i mapa, rekao je on.
U jednom izraelskom vazdušnom napadu na Kan Junis u južnoj Gazi, lokalni novinar koji radi za zvaničnu palestinsku TV i najmanje devet članova njegove uže porodice ubijeni su u svojoj kući, rekli su rođaci i zdravstveni zvaničnici.
U jednoj od najjačih kritika na račun Izraela od strane evropskog lidera, irski premijer Leo Varadkar rekao je da Izrael ima pravo da se brani i progoni Hamas, ali da izgleda da se napad na Gazu pretvara u "osvetu".
Ujedinjeni Arapski Emirati, jedna od nekolicine arapskih država sa diplomatskim vezama sa Izraelom, saopštile su u petak da "neumoljivo" rade na trenutnom prekidu vatre, upozoravajući da je rizik od prelivanja u region i dalje eskalacije stvaran.
Izrael je odbacio ove pozive, rekavši da cilja borce Hamasa koje optužuje da se namerno kriju među stanovništvom i civilnim zgradama.
Blinken bi trebalo da se u subotu u Amanu sastane sa jordanskim ministrom inostranih poslova Ajmanom Safadijem. Safadi je u saopštenju naveo da Izrael mora da okonča rat u Gazi, gde je, kako je rekao, čini ratne zločine bombardovanjem civila i uvođenjem opsade.
Takođe, očekuje se da će se američki državni sekretar sastati sa palestinskim, ali i zvaničnicima Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Egipta.
Izrael je saopštio da je izgubio 23 vojnika u ofanzivi.
Abu Ubaida, portparol naoružanog krila Hamasa, rekao je u televizijskom govoru da je broj poginulih Izraelaca u Gazi mnogo veći. "Vaši vojnici će se vratiti u crnim vrećama", rekao je on.
Dva zvaničnika SAD, govoreći pod uslovom anonimnosti, rekli su da Sjedinjene Države dronovima prikupljaju obaveštajne podatake iznad Gaze kako bi pomogli u lociranju talaca.
Prelaz Rafa
Prelaz Rafa iz Gaze u Egipat trebalo bi da bude otvoren treći dan zaredom u petak za ograničene evakuacije u skladu sa sporazumom koji je izposredovao Katar, a čiji je cilj da se iz enklave puste neki vlasnici stranih pasoša, njihovi izdržavani članovi porodica i neki ranjeni stanovnici Gaze.
Prema graničnim zvaničnicima, više od 700 stranih državljana otišlo je u Egipat preko Rafe prethodna dva dana. Desetine teško povređenih Palestinaca takođe je trebalo da pređu. Izrael je tražio od stranih zemalja da pošalju bolničke brodove za njih.
Portparol Bajdenovog Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi rekao je novinarima da je pet drugih Amerikanaca prešlo preko prelaza Rafa u Egipat u sredu, da u tom trenutku očekuje još njih u četvrtak i da je situacija promenljiva.
"To je dobar znak da stvari idu u pravom smeru", rekao je Kirbi. "Želimo da ih sve izvučemo što je pre moguće".
On procenjuje da postoji između 1.000 i 1.200 državljana SAD sa dvojnim državljanstvom, ljudi sa stalnim boravkom u SAD i njihove porodice u Gazi.
Ponovno otvaranje graničnog prelaza Rafa kako bi se omogućilo odlazak nosiocima stranih pasoša bilo je deo sporazuma između Izraela, Egipta i Hamasa uz posredovanje Katara.
Najmanje 81 povređeni Palestinac je takođe prevezen kolima hitne pomoći iz Gaze u egipatske bolnice u sklopu sporazuma.
UN: Potrebno 1,2 milijarde dolara za pomoć
Humanitarna kancelarija UN saopštila je u petak da je do kraja godine potrebno oko 1,2 milijarde dolara za zadovoljenje potreba 2,7 miliona ljudi u Pojasu Gaze i 500.000 ljudi na Zapadnoj obali, koju je okupirao Izrael.
Kancelarija UN za koordinaciju humanitarnih poslova (OCHA) prvobitno je 12. oktobra apelovala za finansiranje od 294 miliona dolara za podršku skoro 1,3 miliona ljudi.
"Situacija je od tada postajala sve očajnija", rekao je portparol OCHA Jens Larke.
Isporuka pomoći Gazi je blokirana otkako je Izrael počeo da bombarduje gusto naseljenu enklavu nakon napada militanata Hamasa u južnom Izraelu 7. oktobra, a humanitarne organizacije kažu da dostavljena pomoć ni približno ne odgovara potrebama njegovih stanovnika.
Pored ubijanja hiljada ljudi, teško bombardovanje izraelskih snaga omelo je sposobnost humanitarnih radnika da isporuče očajnički potrebne zalihe.
"Prijavljen je veliki broj žrtava, kao i prijava upotrebe eksplozivnog oružja sa širokim dejstvom u nekim od najgušće naseljenih oblasti u Gazi", rekla je Liz Trosel, portparolka Kancelarije visokog komesara UN za ljudska prava(OHCHR).
"Imamo ozbiljnu zabrinutost da se principi razlikovanja i proporcionalnosti ne poštuju sa obe strane".
U svom revidiranom pozivu za finansiranje koji će biti objavljen u ponedeljak, OCHA je saopštila da će istaći potrebu za hranom, vodom, zdravstvenom zaštitom, skloništem, higijenom i drugim hitnim prioritetima.
"Apelujemo na donatore da odmah stave resurse na raspolaganje za odgovor", rekao je Laerke.
"Naša sposobnost da olakšamo patnju palestinskog stanovništva zavisiće od adekvatnog finansiranja, bezbednog i trajnog pristupa svim ljudima kojima je potrebna, gde god da se nalaze, dovoljnog protoka humanitarnih zaliha i – što je najvažnije - goriva".
Izrael vraća hiljade radnika u Pojas Gaze
Izrael je u petak poslao hiljade Palestinaca nazad u opkoljenu Gazu, nastojeći da se reši radnika koji dolaze sa palestinskih teritorija, a kojima su prethodno bile date dozvole da se zaposle u Izraelu i na okupiranoj Zapadnoj obali.
Veliki broj radnika vratio se preko prelaza Kerem Šalom istočno od prelaza Rafa između Egipta i Pojasa Gaze.
"Nekada smo im služili, radili za njih, u kućama, restoranima i na pijacama u zamenu za najniže plate, a uprkos tome sada smo poniženi", rekao je Džamal Ismail, radnik iz izbegličkog kampa Magazi u centralnom delu Gaze.
Izrael je ranije izdao više od 18.000 dozvola koje su dozvoljavale stanovnicima Gaze da pređu u Izrael i na Zapadnu obalu, koju je Izrael okupirao, i da zauzmu poslove u sektorima kao što su poljoprivreda ili građevinarstvo koji su obično donosili plate do 10 puta veće od plata radnika u blokiranom Pojasu Gaze.
Međutim, sistem je ukinut posle napada Hamasa 7. oktobra.
"Izrael prekida svaki kontakt sa Gazom. Više neće biti palestinskih radnika iz Gaze", saopšteno je iz kabineta premijera Benjamina Netanjahua. "Oni radnici iz Gaze koji su bili u Izraelu na dan izbijanja rata biće vraćeni tamo".
