Papa Franja pozvao je u nedelju na hitno zaustavljanje sukoba u Gazi, pozivajući na humanitarnu i pomoć povređenima, kako bi se olakšala "veoma teška" situacija.
"Stalno razmišljam o teškoj situaciji u Palestini i Izraelu u kojoj je mnogo ljudi izgubilo život. Molim vas da prestanete u ime Boga i da prekinete vatru", rekao je on tokom obraćanja okupljenima na Trgu Svetog Petra.
"Nadam se da će biti učinjeno sve da se sukob ne proširi, da će povređeni biti spaseni i da će pomoć stići stanovništvu Gaze, u kojoj je humanitarna situacija veoma teška", rekao je Papa. "Hajde da mislimo na decu, na svu decu uključenu u ovaj rat, kao i u Ukrajini i u drugim sukobima. Njihova budućnost se ubija", dodao je.
Papa Franja je ranije već pozvao na stvaranje humanitarnih koridora i rekao da je rešenje za rat na Bliskom istoku formiranje dve države.
U prošlonedeljnom intervjuu za italijanski javni servis RAI, Papa je rekao da se nada da bi regionalna eskalacija nasilja mogla da se izbegne.
"To su dva naroda koja moraju da žive zajedno. Sa tim mudrim rešenjem, dve države. Sporazum iz Osla, dve dobro definisane države i Jerusalim sa posebnim statusom", rekao je Papa. "Rat u Svetoj zemlji me plaši. Kako će ovi ljudi završiti tu priču", upitao je on i naveo da bi dodatna eskalacija nasilja značila kraj za mnogo života.
Dodao je da svaki dan razgovara telefonom sa sveštenicima i časnim sestrama koje vode parohiju u Gazi u kojoj se nalazi 569 ljudi, uglavnom hrišćana, ali i nekih muslimana.
"Za sada, hvala Bogu, izraelske snage poštuju tu parohiju", rekao je on.
On je takođe rekao da je zabrinut zbog porasta antisemitizma, dodajući da veliki deo toga i dalje "ostaje sakriven".
Rat između Izraela i Hamasa, rekao je on, ne bi trebalo da natera ljude da zaborave druge sukobe, uključujući Ukrajinu, Siriju, Jemen i Mjanmar.
Ideja o dve države postoji od 1993. godine, kada su se izraelski premijer Jicak Rabin i vođa Palestinske oslobodilačke organizacije Jaser Arafat saglasili sa Sporazumom iz Osla, kojim je uspostavljena ograničena palestinska autonomija.
Američki predsednik Bil Klinton, izraelski premijer Ehud Barak i Arafat učestvovali su na samitu u Kemp Dejvidu 2000. godine, ali nisu uspeli da postignu konačni mirovni sporazum.
Izrael je 1967. zauzeo arapski istočni Jerusalim i 1980. proglasio ceo grad svojom "ujedinjenom i večnom prestonicom". Palestinci vide istočni deo grada kao prestonicu buduće države.
Izrael je istrajno odbacivao sugestije da bi grad, koji je svetinja za hrišćane, muslimane i Jevreje, mogao da ima poseban, ili međunarodni, status.
