Bivši zvaničnik Stejt departmenta Danijel Frid izjavio je za Glas Amerike da je glavni cilj ruskog predsednika Vladimira Putina dominacija nad Ukrajinom i zastrašivanje Evrope.
"On ponovo želi da uspostavi sivu zonu nad istočnim zemljama Evrope. Želi obnovu ruskog carstva što je više moguće. Već u suštini ima kontrolu nad Belorusijom, Lukašenko je sada guverner koji polaže račune Putinu, Belorusija više nije nezavisna zemlja. To je ono što želi, da li će uspeti je drugo pitanje. Preduzima veliki rizik. Ukrajinski narod i ako bude vojno poražen neće prihvatiti stranu okpuaciju, SAD će oštro sankcionisati Rusiju danas i njenu ekonomiju, EU će nam se pridružiti i Britanija, i ovo neće dobro proći za Putina", rekao je Frid - dodavši da se Putin ponaša kao diktator s početka 20. veka.
Glas Amerike: Šta u ovom trenutku može da zaustavi Putina i njegove trupe?
Frid: On neće stati. Ukrajinski vojnici će se boriti ali ne mogu da poraze rusku vojsku. Putin napada sussednu zemlju. Ono što će ga zaustaviti je šansa dužeg otpora ukrajinskog naroda i solidarnost i sankcije Zapada. Moramo da Putinovu agresiju pretvorimo u strateški poraz putinizma, moramo da se sa tim izazovom nosimo ozbiljno i u dugom roku. Takođe, nije mi jasno da će ruski narod podržati Putinov napad na Ukrajinu. Nisam siguran da hoće, ali trenutno su njegove trupe u maršu i ovo je agresija u stilu Drugog svetskog rata i ima sličnosti sa Hitlerovim napadom na Poljsku. I namerno koristim to poređenje, zato što postoje sličnosti, sve do lažnih tvrdnji o poljskim provokacijama iz trideset devete i lažnih tvrdnji o ukrajinskim koje su sada aktuelne.
Američki državni sekretar Entoni Blinken izjavio je da svi raspoloživi dokazi ukazuju da Rusija u svojoj vojnoj akciji namerava da opkoli i ugrozi Kijev.
"Verujemo da razvija planove čija je svrha kršenje ljudskih prava širokih razmera, i što je još gore, ukrajinskih građana", rekao je Blinken.
"Postupci Rusije su uvreda za demokratiju, ljudska prava i pristojnost. Ona se mesecima pretvarala da nema nameru da napadne Ukrajinu. Kremlj je sve vreme pripremao hladnokrvni napad, čije razmere su u Evropi nezapamćene još od Drugog svetskog rata. Članovi ove organizacije i čitava međunarodna zajednica sada jasno vide da je Rusija potpuno napustila i odustala od obaveza prema svetu. I to nikada nećemo zaboraviti", rekao je Blinken tokom susreta država članica Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).
Rusija i Ukrajina su članice te organizacije.
Sekretarka za štampu Bele kuće Džen Psaki potvrdila je da su ruske snage uzele taoce u Černobilu, javlja novinarka Glasa Amerike Anita Pauel.
"Ogorčeni smo zbog verodostojnih izveštaja da ruski vojnici trenutno drže kao taoce osoblje postrojenja u Černobilu. To nezakonito i opasno uzimanje talaca, koje bi moglo da prekine rutinske usluge održavanja i zaštite postrojenja sa nuklearnim otpadom, je očigledno razlog za veliko uznemirenje. Mi ga osuđujemo i zahtevamo da taoci budu pušteni na slobodu", izjavila je Psaki.
Iz Srbije još nema zvanične reakcije na napad Rusije na Ukrajinu.
Održane su sednice Saveta za nacionalnu bezbednost i Vlade Srbije čija je tema bila situacija u Ukrajini, ali nije bilo obraćanja, niti zvaničnih saopštenja.
Ministarstvo spoljnih poslova nije odgovorilo na pitanja Glasa Amerike kakav je stav Beograda u vezi sa vojnom akcijom Rusije u Ukrajini.
Tokom dana održana je sednica Vlade kojoj je prisustvovao i predsednik Srbije, a prethodila joj je sednica Saveta za nacionalnu bezbednost.
Na Instagram profilu predsednika Srbije Aleksandra Vučića objavljeno da je Vučić predsedavao je Savetom za nacionalnu bezbednost i sa članovima Saveta razmenio informacije o situaciji u Ukrajini i regionu.
Detalji nisu poznati.
Mediji u Srbiji javili su da će Savet za nacionalnu bezbednost zasedati i u petak popodne.