Rusija je demantovala navode da su počeli razgovori sa Ukrajinomm, ali je navela da dve strane stižu na lokaciju za pregovore, prenela je novinska agencija Interfaks citirajući Ministarstvo inostranih poslova. Jedan savetnik ukrajinskog Ministarstva unutrašnjih poslova prethodno je naveo da su razgovori već počeli.
Turska, članica NATO-a, počela je da ruski napad na Ukrajinu zove "rat" i obećala da će primeniti delove međunarodnog sporazuma koji bi potencijalno mogli da ograniče tranzit ruskih brodova od Mediterana do Crnog mora.
Kijev je apelovao na Ankaru da spreči ruske brodove da ulaze u Crno more, iz kojeg je Moskva izvršila upad na južnu obalu Ukrajine. Najmanje 6 ruskih ratnih brodova i jedna podmornica su ovog meseca prošli turske moreuze.
"Ovo nije par vazdušnih napada, situacija u Ukrajini je zvanično rat. Primenićemo konvenciju iz Montrea (koja reguliše prolaz kroz moreuze Bosfor i Dardanele)", rekao je turski šef diplomatije Mevlut Čavušoglu za CNN Turk.
Promena retorike dozvoljava Turskoj da primeni odredbe konvencije iz 1936. godine koje joj omogućavaju da ograniči prolazak brodova kroz Bosfor i Dardanele za vreme rata, ili ako smatra da je ugrožena.
Međutim, Čavušoglu je ponovio da Turska ne može da blokira pristup svih ruskih ratnih brodova Crnom moru zbog odredbe sporazuma kojom se izuzimaju oni koji se vraćaju u svoje baze.
Turska, članica NATO-a, počela je da ruski napad na Ukrajinu zove "rat" i obećala da će primeniti delove međunarodnog sporazuma koji bi potencijalno mogli da ograniče tranzit ruskih brodova od Mediterana do Crnog mora.
Kijev je apelovao na Ankaru da spreči ruske brodove da ulaze u Crno more, iz kojeg je Moskva izvršila upad na južnu obalu Ukrajine. Najmanje 6 ruskih ratnih brodova i jedna podmornica su ovog meseca prošli turske moreuze.
"Ovo nije par vazdušnih napada, situacija u Ukrajini je zvanično rat. Primenićemo konvenciju iz Montrea (koja reguliše prolaz kroz moreuze Bosfor i Dardanele)", rekao je turski šef diplomatije Mevlut Čavušoglu za CNN Turk.
Promena retorike dozvoljava Turskoj da primeni odredbe konvencije iz 1936. godine koje joj omogućavaju da ograniči prolazak brodova kroz Bosfor i Dardanele za vreme rata, ili ako smatra da je ugrožena.
Međutim, Čavušoglu je ponovio da Turska ne može da blokira pristup svih ruskih ratnih brodova Crnom moru zbog odredbe sporazuma kojom se izuzimaju oni koji se vraćaju u svoje baze.
Naredba ruskog predsednika o stavljanju nuklernih snaga u stanje pripravnosti tokom invazije dovodi do dodatne eskalacije i mogla bi da izazove "mnogo opasniju" situaciju, rekao je neimenovani visoki zvaničnik Pentagona.
"Jasno je da se u suštini počinju koristiti snage gde bi u slučaju pogrešne procene, stvari mogle da budu mnogo, mnogo opasnije", rekao je zvaničnik.
Takođe je dodao da je ruski predsednik upotrebio dve trećine ukupnih borbenih snaga "koje je rasporedio za invaziju".
To "i dalje znači da ima trećinu izvan Ukrajine, što nije beznačajno", rekao je američki zvaničnik i dodao da su do jutros ruske snage ispalile više od 320 raketa, uglavnom "balističkih, kratkog dometa".
Nemačka je objavila da će izdvojiti 100 milijardi eura za specijalni fond za oružane snage i da će na odbranu od sada trošiti više od 2 odsto BDP-a.
Reč o jednom od najznačajnijih preokreta u evropskoj bezbednosnoj politici poslednjih više decenija, ocenjuje agencija Asošijeted pres.
Najava nemačkog kancelara Olafa Šolca o novim odbrambenim troškovima značajna je za Nemačku, koja je bila na udaru kritika SAD i drugih članica NATO-a da ne izdvaja dovoljno za svoj odbrambeni budžet. Članice alijanse obavezale su da će na odbranu trošiti 2 odsto BDP-a, ali je Nemačka izdvajala mnogo manje.
"Jasno je da moramo da uložimo mnogo više u bezbednost naše zemlje, da bi zaštitili našu slobodu i demokratiju", rekao je Šolc na vanrednoj sednici Bundestaga.
Desetine hiljada ljudi protestovale su u nedelju protiv ruske invazije na Ukrajinu ispred Brandeburške kapije u Berlinu, a pojedini su nosili transparente sa sloganima "Putine, idi na terapiju i ostavi Ukrajinu i svet u miru".