Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, entiteta u Bosni i Hercegovini, rekao je da će nastaviti da slabi zemlju koja se još uvek bori sa ožiljcima rata 90-ih, do tačke u kojoj će se ona raspasti, uprkos obećanju Sjedinjenih Država da će sprečiti takav ishod.
"Nisam iracionalan, znam da će odgovor Amerike biti upotreba sile... ali nemam razloga da se plašim toga i žrtvujem (srpske) nacionalne interese", rekao je Dodik u intervjuu za agenciju Asošijeted pres.
On je kazao da će svaki pokušaj međunarodne intervencije za dalje jačanje zajedničkih, multietničkih institucija Bosne biti dočekan odlukom bosanskih Srba da ih potpuno napuste i vrate zemlju u stanje razjedinjenosti i nefunkcionisanja u kojem je bila na kraju svog brutalnog međuetničkog rata 1990-ih.
“Zato što zapadne demokratije neće biti saglasne sa tim”, dodao je on, "u sledećoj fazi, bićemo primorani njihovom reakcijom da proglasimo punu nezavisnost" regiona koji kontrolišu srpske vlasti.
Rat u Bosni je počeo 1992. godine kada su tamošnji Srbi, uz podršku Beograda, pokušali da stvore „etnički čistu” regiju sa ciljem da se pridruže susednoj Srbiji ubijanjem i proterivanjem Hrvata i Bošnjaka. Više od 100.000 ljudi je ubijeno, a oko dva miliona, ili više od polovine stanovništva zemlje, proterano je iz svojih domova pre nego što je postignut mirovni sporazum u Dejtonu, u američkoj saveznoj državi Ohajo, krajem 1995.
Sporazum je podelio Bosnu na dva entiteta - Republiku Srpsku kojom upravljaju Srbi i Bošnjačko-hrvatsku Federaciju - kojima je data široka autonomija, ali su ostale povezane nekim zajedničkim, multietničkim institucijama.
Takođe je osnovao Kancelariju visokog predstavnika, međunarodno telo zaduženo za nadgledanje implementacije mirovnog sporazuma koje je dobilo široka ovlašćenja da nameće zakone ili smenjuje zvaničnike koji su narušili krhku posleratnu etničku ravnotežu, uključujući sudije, državne službenike i poslanike.
Tokom godina, OHR je vršio pritisak na zavađene etničke lidere u Bosni da izgrade zajedničke, državne institucije, uključujući vojsku, obaveštajne i bezbednose agencije, najviše pravosudne organe i poresku upravu.
Međutim, potrebno je dalje jačanje postojećih institucija i stvaranje novih ako Bosna želi da postigne javno zacrtani cilj pridruživanja Evropskoj uniji.
Deluje da se Dodik nije preterano uznemirio izjavom Džejmsa O'Brajena, pomoćnika američkog državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja koji je četvrtak na društvenoj mreži Eks napisao da će Vašington reagovati ako neko pokuša da promeni „osnovni element” mirovnog sporazuma za Bosnu iz 1995. i da nema „pravo na secesiju“.
“Kod Srba je jedna stvar jasna i određena, a to je sve veća spoznaja da su godine i decenije pred nama godine i decenije srpskog nacionalnog ujedinjenja“, rekao je Dodik.
„Brisel koristi obećanje o pristupanju EU kao oruđe za unitarizaciju Bosne“, rekao je Dodik, koji je čvrsto proruski orijentisan, dodajući: „U principu, naša politika je i dalje da želimo u (EU), ali više ne mislimo da je to jedina alternativa".
EU je, kako je rekao, „dokazala da je sposobna da radi protiv sopstvenih interesa“ tako što je stala na stranu Vašingtona protiv Moskve kada je Rusija započela invaziju na Ukrajinu.
Dodik, koji više od decenije poziva na odvajanje srpskog entiteta od ostatka Bosne, suočio se sa britanskim i američkim sankcijama zbog svoje politike, ali je imao podršku Rusije.
Postoji široko rasprostranjena bojazan da Rusija pokušava da destabilizuje Bosnu i ostatak regiona kako bi skrenula barem deo pažnje sveta sa rata u Ukrajini.
“Svidelo se to SAD i Britaniji ili ne, mi ćemo administrativnu granicu između (dva) entiteta (dva) entiteta pretvoriti u našu nacionalnu granicu“, rekao je Dodik.
