Različita tela Evropske unije su zabrinuta i budno prate kako se odvija situacija u Srbiji posle parlamentarnih i lokalnih izbora 17. decembra na kojima su i međunarodni i domaći posmatrači dokumentovali brojne nepravilnosti, kaže za Glas Amerike programski direktor organizacije CRTA Raša Nedeljkov.
On boravi u Briselu na poziv evropskog Ekonomsko socijalnog-saveta, čijim je članovima predstavio nalaze CRTE o izbornim neregularnostima. Uz to je razgovarao i sa predstavnicima političkih grupacija u Evropskom parlamentu, Službe za spoljne poslove EU i odeljenja za pravosuđe i proširenje.
„Ono što je zajedničko za sve njih, iako je reč o različitim akterima, je da postoji velika zabrinutost za ono što se dešava u Srbiji i veliko razumevanje okolnosti. Sa budnim okom se prate dešavanja u vezi sa protestima, a i načinom na koji institucije reaguju, odnosno ne reaguju na ozbiljne navode kako domaćih, tako i stranih posmatrača o brojnim nepravilnostima – uključujući i krivična dela. Jedna od okolnosti koja će svakako uticati na način na koji će EU na različitim nivoima reagovati, jeste (konačan, prim.nov) izveštaj posmatračke misije ODIHR-a. Nas u narednim danima i nedeljama, kako su nas obavestili naši sagovornici, očekuje niz reakcija evropskih institucija, pripremaju se i različite posete Beogradu kako bi se na licu mesta predstavnici administracije u Briselu upoznali sa činjenicama i razgovarali sa akterima u Beogradu kako da se izađe iz ove političke krize“.
CRTA je ubrzo nakon glasanja, na osnovu svojih nalaza, saopštila da rezultati ne odražavaju volju građana. Takođe je iznela navode o migracijama birača iz drugih gradova koji su glasali na lokalnim izborima u Beogradu, kao i "kloniranju birača", odnosno upisivanju glasača na više biračkih mesta istovremeno.
Ove nalaze CRTA je predstavila i domaćoj javnosti i međunarodnim akterima, ali se za sada nije odmaklo u rešavanju konkretnih problema baziranih na iznetim dokazima.
Međunarodni posmatrači predvođeni ODIHR-om su takođe u preliminarnom izveštaju dokumentovali neregularnosti na dan glasanja, kao i da su izborni uslovi išli u korist vlasti. Vlada Srbije je potom saopštila da je spremna da sarađuje na pojašnjenju pokrenutih pitanja i unapređenju daljeg izbornog ambijenta”, ali nije jasno da li je išta i urađeno na tom planu.
Nedeljkov posle sastanaka u Briselu kaže da niko nema konkretan predlog kako da se izađe iz političke krize posle izbora, posebno što vlast negira bilo kakve izborne neregularnosti. Zato, ističe, CRTA naglašava da je važno učešće međunarodnih aktera u iznalaženju nekakvog rešenja.
„Mi nemamo institucionalne kapacitete u Srbiji, niti dovoljno poverenja da možemo sami da razgovaramo o problemima, a još manje da pronađemo rešenje. Poverenje je izgubljeno i moramo ponovo da ga gradimo, a jedan od načina je transparentnost institucija - transparentnost biračkog spiska, transparentnost u vezi sa prebivalištem u 2022. i 2023. koje treba MUP da obelodani, da možemo da razumemo da li su navodi i dokazi posmatrača istiniti ili ne. I konačno dolazimo do trećeg zahteva, a to je podrška međunarodnih institucija i posmatrača i evropske administracije građanima Srbije u zahtevu da se institucije probude, da pokrenu mehanizme koje su dužne po zakonu, kako bismo dobili odgovore na pitanja ko je krivotvorio volju birača“.
Evropski parlament je na nedavnoj sednici raspravljao o situaciji u Srbiji i deo poslanika je pozvao na međunarodnu istragu o izbornim neregularnostima, kao i da se ne priznaju rezultati izbora dok se to ne raščisti. Takođe, više od 20 političara iz različitih evropskih zemalja je od predsednice Evropske komisije tražilo da EU pokrene tu istragu.
O izborima u Srbiji razgovaralo se i u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope.
U međuvremenu, vlast u Beogradu je ponovo napala predstavnike CRTE uz ocene da rade na „destablizaciji Srbije“ i da rade za interese stranih zemalja.
Na te napade je reagovao američki senator i predsedavajući Odbora za spoljne poslove, demokrata Ben Kardin, koji je poručio predsedniku Srbije da „radi na rešavanju izbornih neregularnosti, umesto što napada posmatrače izbora“. Nekoliko dana posle Kardina, reagovao je i ambasador SAD u Beogradu Kristofer Hil.
Raša Nedeljkov kaže da im mnogo znači podrška međunarodnih aktera koji su zainteresovani za stanje demokratije u Srbiji.
„Zato što te poruke teraju vlast da izađe na čistac i da odgovori za njih. Napadi nisu upereni na CRTU, već na ljude koji su se odvažili i javili nam se da svedoče o nepravilnostima, da uplaše insajdere koji nam dostavljaju dokumenta i podatke. Nije to pokušaj zastrašivanja CRTE, iako je nedvosmisleno veliki pritisak na nas.…Ovo je poruka da, ko god podigne glas i odvaži se da kritikuje vlast, biva etiketiran. Da se stvori klima da, ako se nešto dogodi više od praznih reči i laveža „pit bulova vlasti“, postoji neka vrsta opravdanja – „pa da, to su strani plaćenici, rade protiv Srbije“. A ja mislim da upravo svi posmatrači CRTE, svi ljudi koji se javljaju nama i drugim organizacijama i medijima, jesu najveći rodoljubi i najviše rade u interesu Srbije“.
Nedeljkov kaže da ne očekuje od međunarodne zajednice da reši probleme u Srbiji, već da je to posao građana, ali ističe da taj pritisak itekako pomaže.
„Pritisak međunarodne zajednice i nedvosmislena karakterizacija dešavanja na izborima 17. decembra kao problematičnih, bi daleko ubrzali procese, i dalo bi nam nadu da nismo sami“, zaključuje programski direktor CRTE.
Republička izborna komisija u Srbiji je proglasila konačne rezultate parlamentarnih izbora i dodelila mandate budućim poslaničkim grupama u Skupštini Srbije. U Beogradu se to još nije desilo i rasplet situacije nije poznat, a opozicija je tražila od Ustavnog suda da poništi glasanje.
