Kanadski premijer Džastin Trudo suočava se sa sve većim pritiskom da podnese ostavku iz svoje Liberalne partije nakon što je njegova ministrka iznenada dala ostavku i kritikovala trošenje u budžetu. Trudo skoro deceniju vodi zemlju, ali je poslednjih godina postao veoma nepopularan zbog mnogih pitanja, kao što su visoki troškovi života i visoku inflaciju.
Ako bi njegova stranka preživela glasanje u parlamentu, što se čini malo vjerovatnim, Trudo bi mogao da odluči da ostane premijer do izbora. Dok je sve veći broj liberalnih poslanika u utorak pozvao Trudoa da podnese ostavku, ministar prirodnih resursa zemlje Džonatan Vilkinson rekao je treba da mu se pruži malo vremena da razmisli.
Koje su moguće opcije za Trudoa i Kanadu:
Trudo bi mogao da podnese ostavku i ustupi drugim liberalima funkciju
Ako Trudo podnese ostavku, što politički analitičari smatraju verovatnim, liberali bi morali da izaberu privremenog premijera koji će voditi zemlju barem do održavanja izbora. Još nije jasno ko bi bio kandidat za bilo koju privremenu funkciju.
Osoba koja će verovatno pokušati da se oproba nakon Trudoa je Mark Karni, bivši guverner Banke Kanade, a kasnije Banke Engleske. Karni je dugo bio zainteresovan da uđe u politiku i postane premijer.
Drugi mogući kandidat je Trudoov novi ministar finansija Dominik Leblonk. Bivši ministar javne bezbednosti i blizak Trudoov prijatelj, Leblonk nedavno se pridružio premijeru na večeri sa novoizabranim predsednikom SAD Donaldom Trampom u Mar-a-Lagu.
Zabrinutost oko Trudoove politike pogoršana je u ponedeljak kada je Kristja Frilend, bivša ministarka finansija, napustila kabinet. Ona je dosta kritikovala kako Trudo vodi ekonomiju, koja je suočena sa visokim tarifama kojima je Tramp zapretio.
Neposredno pre nego što je Frilandova objavila svoju odluku, ministarka za brigu o stanovanju takođe je dala ostavku.
„Pretpostavljam da će biti primoran da podnese ostavku, ako ode još jedan ili dva ministra“, rekao je kanadski istoričar Robert Botvel.
Opozicione stranke bi mogle da glasaju za rušenje Trudoa sa vlasti
Sa biračima koji su duboko nezadovoljni, parlament ima ovlašćenja da pokuša da skine Trudoovu liberalnu stranku sa vlasti održavanjem glasanja o nepoverenju koje bi pokrenulo prevremene izbore. Ako većina parlamenta glasa protiv vlade, Trudo bi tada bio izgubio na izborima, rekao je Botvel.
Trudo je u sve većem problemu. Pošto liberali nemaju potpunu većinu u parlamentu, godinama su zavisili od podrške levičarske Nove demokratske partije kako bi donosili zakone i ostali na vlasti. Ta podrška je klimava, lider NDP pozvao je Trudoa da podnese ostavku što otvara put parlamentu da izglasa nepoverenje vladi.
Parlament je od utorka zatvoren zbog praznika do kraja sledećeg meseca, a glasanje o nepoverenju moglo bi da bude zakazano nešto kasnije.
Konzervativna stranka, koja ima prednost u anketama u odnosu na liberale, nije javno pozvala na Trudoovu ostavku. A zbog taktike koju Liberalna partija može primeniti da odloži glasanje o poverenju, konzervativci možda neće moći da ga stave na dnevno red nekoliko meseci, rekao je Nelson Vajsman, profesor emeritus na Univerzitetu u Torontu.
Glasanje o nepoverenju bi pokrenulo vanredne izbore.
Trudo može da pokuša da ostane na vlasti
Iako je dosta toga protiv Trudoa, on bi teoretski mogao da se drži vlasti još neko vreme. Dok sve veći broj ljudi želi da on podnese ostavku, njegov dugogodišnji pristalica, poslanik liberala Džejms Malonej tvrdi da Trudo ima podršku baze u parlamentu.
„Kao i većina porodica, ponekad se svađamo oko praznika. Ali naravno, kao i većina porodica, mi to rešimmo. Ja volim ovu zemlju, jako volim ovu stranku. Volim vas momci", rekao je Trudo.
Ako Trudoova liberalna partija preživi glasanje o nepoverenju u narednim mesecima, što je malo verovatno, poslednji datum za izbore je 20. oktobra. Šanse za ranije izbore rastu.
„Očekujem izbore u kasno proleće, osim ako Trudo ne odluči da raspusti parlament i pređe na izbore pre toga“, rekao je Vajzman.
S obzirom na to da vlast liberala slabi, stručnjaci kažu da je najbolje čemu mogu da se nadaju na sledećim izborima da se konzervativci drže manjinske vlade koja će se oslanjati na druge stranke u usvajanju zakona. Najnovija anketa Nanosa pokazuje da konzervativci vode u odnosu na liberale sa 43% prema 23%, što deluje kao da bi konzervativci mogli da osvoje većinu mesta.
