Na dinamičnoj i žučnoj sednici Saveta bezbednosti UN o Kosovu, ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić poručio je da za Srbiju nisu prihvatljivi zahtevi Prištine da se uključi u rad međunarodnih organizacija, kao što su UNESCO i Interpol, i pozvao međunarodnu zajednicu da prestane da primenjuje dvostruke standarde. S druge strane, ministar spoljnih poslova Kosova Hašim Tači pozvao je članice Saveta bezbednosti da podrže zahtev Kosova za članstvo u tim institucijama.
Šef srpske diplomatije Ivica Dačić je, izražavljajući protivljenje kosovskom zahtevu o prijemu u UNESCO i Interpol, podsetio da se prema rezoluciji 1244 Kosovo ne smatra državom, kao subjektom međunarodnog prava.
“Treba da prestanemo da igramo ispod stola nego da igramo otvoreno i kažemo – važi li i dalje rezolucija 1244 ili ne važi. Kosovo misli da treba da otera misiju UN. Nisu pregovori u Briselu samo gubljenje vremena ili ako jesu – da ih prekinemo. Ne možemo da učestvujemo u pokušajima da se, iza leđa Srbije, Kosovu na mala vrata omogući ulazak u specijalizovane agencije UN kao što su UNESCO i neke druge, i o tome želimo da se otvoreno razgovara. Ako mislite da ne treba da postoji Rezolucija 1244 – ukinite je, inače nemojte na Srbiju da primenjujete dvostruke standarde”.
Ministar Dačić je podsetio da je stopa povratka raseljenih lica na Kosovo u poslednjih 16 godina iznosila 1,9 odsto, što je ispod svakog svetskog proseka i naveo primere uništenja srpske kulturne baštine.
“Složićete se sa mnom da bi neko ko pretenduje na članstvo u UNESCO morao, ne samo rečima već i delima, potvrditi privrženost i posvećenost ciljevima i principima Ustava UNESCO-a, s kojima su nesumnjivo nespojivi namerno, sistematsko, vandalsko uništavanje kulturnih i istorijskih spomenika svojih sugrađana, kako bi se uklonili tragovi vekovnog postojanja jednog naroda na nekom prostoru, kao i nekažnjavanje počinilaca ovakvih varvarskih akata nedostojnih 21. veka".
Kosovski ministar spoljnih poslova Hašim Tači je pak pozvao članice Saveta bezbendosti da podrže zahtev Kosova za članstvo u UNESCO-u i Interpolu, dodavši da je pokušaj Srbije da to blokira u suprotnosti sa Briselskim sporazumom.
Tači: Nećmo dozvoliti reviziju istorije
Tači je istakao da Kosovo ima pravo da postane članica UNESCO-a i pre nego što postane članica UN, pod uslovom da obezbedi dve trećine glasova podrške.
“Kosovo je već članica dve specijalizovane agencije UN, Svetske banke i MMF-a. UNESCO ne bi bio prva međunarodna agencija ili organizackoja kojoj se Kosovo pridružilo od početka tehničkog dijaloga sa Srbijom u martu 2011. Uprkos tvrdnjama Srbije, članstvo Kosova u međunarodnim telima bi samo unapredilo stabilnost i ojačalo dijalog u cilju normalizacije. Izolacija Kosova svakako neće doneti normalizaciju odnosa Kosova i Srbije”.
Tači je rekao da oštre reči Dačića tumači time što je on u predizbornoj kampanji i podsetio da se dijalog Beograda i Prištine nastavlja.
Međutim, govoreći o osnivanju specijalnog suda za zločine bivše OVK, kosovski ministar je poručio da Kosovo neće dozvoliti reviziju istorije.
“Sedamnaest godina je prošlo od početka rata na Kosovu a naš otpor je bio slučaj Davida protiv Golijata. Nijedan stanovnik Kosova, uključujući i mene, neće dozvoliti da Specijalni sud izjednači genocidne postupke Slobodana Miloševića i države Srbije, sa činovima običnih građana iz zajednice potlačenih, koji su usledili tokom ili posle rata. Srpski rat na Kosovu je vođen uz učešće vojske, policije i paravojnih jedinica, uz podršku srpskih intelektualaca. Bio je to, prosto, čist fašizam. Kosovo neće dozvoliti da dođe do revizije istorije, kako bi se zamaglile razlike između lovca i plena. Zaštitićemo nasleđe našeg rata, kosovske slobode i nezavisnosti”.
Zarif: Specijalni sud i zaštita srpskog nasleđa
Odlazeći šef UNMIK-a Farid Zarif pohvalio je kosovske vlasti zbog usvajanja ustavnih amandmana i zakona, koji će omogućiti formiranje specijanog suda za ratne zločine. Kao drugi veliki izazov naveo je zaštitu sprskog kulturnog nasleđa.
“Poštovanje, zaštita i očuvanje srpskog pravoslavnog kulturnog nasleđa na Kosovu su osnovne dužnosti, a takođe i test za vladajuće institucije Kosova. Ako omanu u tom zadatku, mnoge druge značajne funkcije i nadležnosti bi takođe bile dovedene u pitanje”.
Budući da je to bio njegov poslednji govor pred SB u svojstvu šefa UNMIK-a, Zarif je podsetio da je 2011. godine, kada je preuzeo tu dužnost, na Kosovu postojala velika napetost, uz barikade na putevima, neprijateljski odnos Beograda i Prištine i snažno međunarodno prisustvo.
„Četiri godine kasnije, situacija je dramatično drugačija. Gradonačelnici, kosovski Srbi, izabrani prvi put u skladu sa jedinstvenim pravnim okvirom, sada vladaju u svih 10 opština sa srpskom većinom, uključujući četiri opštine na severu. Ministri i parlamentarci kosovski Srbi aktivno zauzimaju ključne položaje u centralnim institucijama i ne promovišu samo vitalne interese svoje zajednice već, sve češće, svih građana Kosova“.
Zarif je podseti da će se predstavnici Beograda I Prištine sastati u Briselu 25. Avgusta i razgovarati o formiranju Zajednice srpskih opština. On je izrazio nadu da će dijalog obuhvatiti i druga teška pitanja poput sudbine nstalih osoba, pitanja povratka i statusa SPC.
