Svetski ekonomski forum ponovo drži svoj zimski sastanak u švajcarskom gradu Davosu - prvi put od 2020. godine - a lideri pokušavaju da premoste političke podele u polarizovanom svetu, ojačaju posustalu globalnu ekonomiju i razmotre problem klimatskih promena, između ostalog.
Na sastancima će se pokretati različita pitanja - od budućnosti đubriva i uloge sporta u društvu pa do pandemije kovida 19 i drugih pitanja. Očekuje se prisustvo skoro 600 generalnih direktora kompanija i više od 50 šefova država i vlada, ali nikada nije jasno koliko konkretnih akcija proizlazi iz tog elitnog skupa.
Glavni četvorodnevni razgovori i sastanci počinju u utorak.
Ko dolazi?
Prvi put na snegu od početka pandemije i samo osam meseci posle prolećne sednice 2022. godine, na forumu će se pojaviti ugledni gosti kao što su predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, američki izaslanik za klimu Džon Keri i novi predsednici Južne Koreje, Kolumbije i Filipina.
Zamenik kineskog premijera Liu He obratiće se skupu u utorak, dan pre njegovog prvog sastanka sa američkom koleginicom, sekretarkom za finansije Dženet Jelen, u Cirihu. Jelen neće prisustvovati skupu u Davosu.
Ko još nedostaje? Predsednik SAD Džo Bajden, kineski predsednik Ši Đinping, britanski premijer Riši Sunak, indijski premijer Narendra Modi i francuski predsednik Emanuel Makron. I naravno ruski predsednik Vladimir Putin. Predstavnici Rusije nisu pozvani zbog Putinovog rata u Ukrajini.
Prva dama Ukrajine Olena Zelenska je na putu za Davos i održaće govor u utorak, dok će njen suprug, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, održati virutelni govor u sredu, a drugi zvaničnici Ukrajine učestvovaće na panelima.
Ispred glavnog kongresnog centra, mesto poznato kao "Ukrajinska kuća" domaćin je koncerta, izložbi fotografija, seminara, koktel manifestacija i drugih sastanaka ove nedelje kako bi se pridobila podrška naporima Ukrajine da istera ruske snage.
Ekonomski fokus
Usporavanje globalne ekonomije biće glavna tema u Davosu, gde će na zasedanjima govoriti brojni zvaničnici, od direktorke Međunarodnog monetarnog fonda Kristaline Georgijeve do predsednice Evropske centralne banke Kristin Lagard.
Inflacija je porasla kako se svet ponovo otvorio od pandemije i Rusija napala Ukrajinu, dovodeći do poskupljenja hrane i energije. Iako je počela da usporava u velikim ekonomijama kao što su SAD i one u Evropi, inflacija je još uvek bolno visoka.
Georgijeva je u ponedeljak u blogu MMF-a navela da podele između zemalja – tema ove godine u Davosu je "Saradnja u podeljenom svetu" – dovode globalnu ekonomiju u opasnost ostavljajući "svakoga siromašnijim i manje bezbednim."
Georgijeva je pozvala na jačanje trgovine, pomaganje ranjivim zemljama da se nose sa dugovima kao i jačanje klimatske akcije.
Klima kao prioritet
Glavna klimatska tema na panelima foruma je prelazak sa fosilnih goriva na čistu energiju. Bivši američki potpredsednik Al Gor će govoriti o dekarbonizaciji, naporima za izgradnju čiste energetske infrastrukture i osiguravanju pravedne tranzicije.
Sledi jaka godina za enegetsku tranziciju s obzirom na to da su mnoge zemlje usvojile subvencije za obnovljivu energiju 2022. godine.
Jedna goruća tema na dnevnom redu – upotreba nuklearne fuzije – fokusira se na nauku koja nudi ogroman potencijal, ali je mnogo decenija udaljena od komercijalne upotrebe koja bi mogla da zadovolji svetske energetske potrebe.
Planirane su i sesije o pitanjima kao što su adaptacija na klimatske promene i paneli o uništavanju šuma, biodiverzitetu i budućnosti zaštite životne sredine.
Kritični glasovi
Elitni skup je često meta kritika protivnika koji tvrde da su učesnici previše nedodirljivi, ili bogati ili moćni da bi se bavili potrebama običnih ljudi i planete.
Tokom cele nedelje, protivnici i aktivisti okupljaće se ispred Kongresnog centra da bi na odgovornost pozivali donosioce odluka i poslovne lidere.
Protesi su počeli u nedelju, kada su desetine aktivista za klimu mahale zastavicama i izvikivale slogane na kraju Davosove promenade, autoputa sa logoima korporativnih titana kao što su Aksenčr, Majkrosoft, Sejlsfors, Meta, kao i domaćih „kuća“ koje promovišu nacionalne interese.
Organizacija Grinpis internešnal je takođe oštro kritikovala korišćenje korporativnih aviona za dolazak u Davos, rekavši da taj način transporta - tokom kojeg se ispušta velika količina ugljen dioksida - ukazuje na licemjerje skupa koji se navodno zalaže za zeleniji svet. U izveštaju se navodi da je u maju u Davos sletelo i iz njega poletelo preko 1.000 privatnih aviona.
Predsednik foruma Borge Brende priznao je u nedelju da neki vladini lideri i generalni direktori putuju na taj način.
"Mislim da je važnije da se uverimo da imamo sporazume o tome kako, ukupno gledano, preduzimamo akciju kada je u pitanju zelena agenda“, rekao je on.
