Duboko ukorenjene polne norme, predrasude i percepcije utiču na sposobnost devojaka i mladih žena da koriste internet, utiču na njihovu onlajn aktivnost i štete pristupu informacijama i radu, navodi se u novom izveštaju.
Istraživanje više od 10 hiljada korisnika starosti od 14 do 21 godine i njihovih roditelja u više od šest zemalja, među kojima su Etiopija, Kenija, Nigerija, Tanzanija i Indija, pokazalo je da su devojke konstantno pod nadzorom i da im se govori da su ranjive i nesposobne na internetu, "stvarajući krizu poverenja."
"To dovodi do toga da devojke uspostavljaju više zaštite i ponašaju se konzervativnije kada se povezuju sa drugima i razmenjuju lične podatke na internetu", navodi se u izveštaju neprofitnih organizacija Girl Efekt, Fonda Malala, agencije za decu UN, UNICEF-a i Fondacije Vodafon Amerikas.
"Ti stavovi ne utiču samo na njihov pristup i korišćenje interneta, već i na njihovo samopouzdanje i oblikovanje sopstvene percepcije sposobnosti da koriste te alate za ostvarenje svojih socijalnih, obrazovnih i intelektualnih interesa", navodi se u izveštaju.
Digitalna podela polova nastavlja se uprkos naporima vlada širom sveta. Studija UNICEF-a ranije ove godine pokazala je da je u 54 zemlje prosečan odnos polova 100:71. Ovo znači da na svakih 100 tinejdžera i mladih muškaraca koji koriste internet, to radi samo 71 tinejdžerka i mlada žena.
Istovremeno, žene doživljavaju više zlostavljanja preko interneta, a uznemiravanje navodi devojke da napuste platforme društvenih medija kao što su Fejsbuk i Instagram, pokazuju nedavne studije.
Među digitalno povezanim mladima, 12 odsto više devojaka nego dečaka reklo je da se osećaju svesno dok koriste društvene medije i da je 11 odsto manje verovatno da će objaviti fotografije ili komentare na internetu u poređenju sa dečacima istih godina, navodi se u izveštaju Girl Efekta.
Začarani krug
Pošto je izlaganje devojaka internetu ograničeno pristranostima i strahom od zloupotrebe, one sebe ne vide kao tehnološke znalce, i ne vide internet kao nešto što je dobro za njih, navodi se u istom izveštaju.
Kao tinejdžeri koji ispituju, regulišu i ograničavaju svoje ponašanje na internetu, žene "često nose te osobine na svoje radno mesto, gde se suočavaju sa teškoćama u demonstriranju svojih veština i izgradnji strateških veza", kaže Mitali Nikore, specijalista za rodnu politiku u istraživačkoj grupi Nikore Asosijets.
"To negativno utiče na ponašanje žena na radnim mestima, ograničavajući njihove mogućnosti na tržištu rada i profesionalni napredak... i njihov pristup potencijalnim izvorima aktivnosti koje donose prihod", rekao je Nikore Fondaciji Tomson Rojters.
Pored boljeg pristupa pametnim telefonima za devojke i mlade žene, potrebni su programi digitalne pismenosti i okončanje diskriminacije na osnovu polnih normi, rekao je Nikore.
Devojke takođe moraju da budu uključene u stvaranje digitalnih proizvoda za svoje potrebe, rekao je portparol kompanije Girl Efekt.
Na primer, ta organizacija razvila je u Južnoj Africi i Indiji četbutove (Velika sestra i Bol Beben), sa devojkama, kao izvor tačnih informacija o opštom zdravlju i seksualnom zdravlju devojaka.
Dok novi zakoni kao što su britanski Zakon o bezbednosti na internetu i predloženi Zakon o bezbednosti dece na internetu u Sjedinjenim Državama mogu da pomognu u zaštiti dece, "propisi mogu da idu samo toliko daleko i često zaostaju iza tehnološkog napretka", rekao je portparol Girl Efekta.
"Devojke i mlade žene žele da budu uključene u zajedničko stvaranje rešenja, imaju jasne ideje o funkcijama, iskustvima i strategijama koje bi mogle da se primene kako bi internet postao bezbednije, pristupačnije mesto."
