Predsednik Džo Bajden obećao je da će većina osnovnih škola biti otvorena pet dana nedeljno do kraja njegovih prvih 100 dana na funkciji, čime je pojasnio svoj cilj, pošto se njegova administracija našla na udaru kritika kada su njegovi saradnici rekli da će se škole smatrati otvorenim ako budu držale časove uz prisutnost đaka i samo jedan dan u nedelju.
Bajdenovi komentari, tokom razgovora sa građanima u Milvokiju u organizaciji CNN-a, predstavljaju njegovu najjasniju izjavu o ponovnom otvaranju škola.
Bajden se u decembru obavezao da će ponovo otvoriti "većinu naših škola" u prvih 100 dana, ali se od tada suočio sa narastajućim brojem pitanja o tome kako će definisati i postići taj cilj, uz školske okruge koji funkcionišu u kombinaciji različite virutelne i nastave "uživo" širom zemlje.
"Rekao sam da otvorite većinu vrtića i škola do osmog razreda, jer ih je najlakše otvoriti, a najpotrebnije je da oni budu otvoreni zbog toga kako to utiče na decu i porodice koje moraju ostati kod kuće", rekao je Bajden.
Predsednik je dodao da su komentari sekretarke za medije Bele kuće Džen Psaki ranije ovog meseca da će rad škola na jedan dan u nedelji ispuniti njegov cilj "greška u komunikaciji".
Upitan kada će nacija videti da se vrtić i đaci do osmog razreda vraćaju učenju uživo pet dana u nedelji, Bajden je rekao:
"Bićemo blizu toga na kraju prvih 100 dana".
Rekao je da očekuje da će se mnoge škole zalagati da ostanu otvorene tokom leta, ali je nagovestio da će ponovno otvaranje trajati duže za srednje škole zbog većeg rizika od zaraze kod starijih učenika.
Tokom izlaganja, dotakao se niza pitanja u vezi sa koronavirusom, od zaštite za malih preduzeća do administrativnih planova vakcinacije.
Bajden je rekao da će do kraja jula biti na raspolaganju 600 miliona doza vakcine, dovoljno za vakcinaciju svakog Amerikanca.
Ali, u mnogim odgovorima nastojao je da naglasi potrebu za finansiranjem kako bi ostvario svoje planove.
Obraćanje je imalo cilj da promoviše Bajdenov paket pomoći zbog koronavirusa od 1,9 hiljada milijardi dolara direktno američkom narodu, što je deo napora osmišljenog delom da bi se izvršio pritisak na republikanske zakonodavce i preusmerio Kongres da brzo usvoji zakon, sada kada je iza njih suđenje za opoziv Bajdenovog prethodnika.
Bajden je u utorak uveče naglasio koliko želi da se odmakne od Donalda Trampa, u više navrata odbijajući da govori o bivšem predsedniku i u jednom trenutku rekavši:
"Dosadilo mi je da pričam o Donaldu Trampu".
Zatim je dodao:
"Četiri godine sve što je bilo u vestima je Tramp. Sledeće četiri godine želim da budem siguran da su sve vesti američki narod" i dobio aplauz publike.
Tokom obraćanja, Bajden je takođe ponudio duh umerenog stava koji mu je pomogao da osvoji neodlučne države, kao što je Viskonsin, na izborima 2020. godine.
Odupreo se zahtevu ljudi koji su postavljali pitanja da njegova administracija podrži progresivni cilj i oprosti 50.000 dolara iz studentskih kredita, ponavljajući svoju posvećenost kroz opraštanje samo 10.000 dolara.
Predložio je da jedan od načina za poboljšanje policijske službe bude pružanje više finansijskih sredstava policijskim upravama, suprotno pozivima nekih progresivaca da se policiji ukine finansiranje.
Takođe je rekao da je optimista u pogledu usvajanja zakona o proučavanju reforme policije.
Razmotrao je i zakon o imigraciji koji bi njegova administracija trebalo da objavi ove nedelje. Bajden je potvrdio da je put do državljanstva za imigrante bez dokumenata od suštinske važnosti za bilo koji zakon koji bi on podržao, ali takođe je nagovestio da će biti otvoren prema postupnom pristupu imigracionoj reformi, pre nego prema sveobuhvatnom zakonu, ako je to potrebno.
Izgledalo je da se Bajden uživao u svojoj prvoj prilici za proširenu interakciju sa običnim Amerikancima posle inauguracije. Tešio je učenicu drugog razreda koja nije mogla da ide u školu i koja je bila zabrinuta da može da dobije virus. Bajden joj je rekao da je manja verovatnoća da će se deca zaraziti, dodajući: "Ne bih brinuo o tome, dušo, časna reč".
Takođe je izneo intimno opis života u Beloj kući, izražavajući nelagodu zbog toga kako ga neguje osoblje. Posle otprilike mesec dana života u Beloj kući, Bajden se našalio da se probudio ujutro, pogledao svoju suprugu Džil i pitao: "Gde smo mi ovo?"
Bajden je naglasio da njegov zakon o velikoj pomoći zbog virusa već ima široku javnu podršku i napomenuo da su se neki analitičari zalagali za značajnu državnu potrošnju koja bi pomogla jačanju ekonomije.
"Sad je vreme kada treba da trošimo", rekao je Bajden.
Očekuje se da će Predstavnički dom glasati o toj meri sledeće nedelje.
Bajden je sleteo na glatku, snegom prekrivenu pistu, po ledenoj temperaturi, oko 90 minuta pre večernjeg programa.
Pitanja su mu bila upućena od malobrojne publike sastavljene od demokrata, republikanaca i nezavisnih građana pozvanih na mali, socijalno distancirani skup u starom pozorištu Pabst.
Bajdenovo putovanje u Viskonsin, državu koja je bila političko poprište i u kojoj je tesno pobedio prošlog novembra, dolazi u trenutku kada stopa zaraze koronavirusom i broj smrtnih slučajeva opadaju, pošto je nacija preživela dva najsmrtonosnija meseca u dosadašnjem toku pandemije.
Bela kuća takođe izveštava o povećanoj upotrebi vakcina širom zemlje posle sporog početka.
Ali Bajden je naglasio da je pred nacijom još dug put, jer hiljade Amerikanaca svakodnevno umire u najgoroj američkoj krizi javnog zdravlja u veku. Virus je izazvao smrt više od 485.000, a novonastale varijante komplikuju napore odgovora na epidemiju.
Bajdenova administracija pokušava da vakciniše dovoljno Amerikanaca kako bi se postigao "imunitet krda" i omogućilo da se život vrati u privid normalnosti. Ali nije jasno kada će vakcinacija biti široko dostupna Amerikancima.
Bajdenov tim se nada da će finansiranje predviđeno zakonom za pomoć zbog koronavirusa pomoći ubrzavanju proizvodnje i distribucije vakcinacije.
Njegov tim takođe tvrdi da federalna vlada mora držati otvorenom slavinu vladine pomoći kako bi pomogla ljudima koji ispaštanju ekonomski i kako bi vratila zemlju na nivo predpandemijske zaposlenosti.
Ali mnogi republikanski zakonodavci i dalje se sumnjičavo češkaju po bradi zbog cene paketa koji podrazumeva slanje čekova od 1.400 dolara većini Amerikanaca, kao i pomoć preduzećima, školama, vlasnicima kuća i iznajmljivačima.
