Rusija je u Kini napravila program naoružanja kako bi razvila i proizvodila dronove za napade velikog dometa u ratu protiv Ukrajine, navode dva izvora iz evropske obaveštajne agencije i kao i dokumenta u koje je uvid imao Rojters.
IEMZ Kupol, podružnica ruske državne kompanije za oružje Almaz-Antej, razvio je i testirao novi model drona pod nazivom Garpija-3 (G3) u Kini uz pomoć njihovih stručnjaka, navodi se u jednom od dokumenata o tome kako je Kupol početkom godine poslao ruskom ministarstvu odbrane u kojem je izložio svoj rad.
Kupol je posle naveo Ministarstvu odbrane da je moguće da pravi dronove, kao što je G3, u velikim količinama u fabrici u Kini, tako da oružje može da bude raspoređeno u „specijalnoj vojnoj operaciji“ u Ukrajini, termin koji Moskva koristi za rat.
Kupol, Almaz-Antej i rusko ministarstvo odbrane nisu odgovorili na zahteve za komentar za ovaj članak. Kinesko ministarstvo spoljnih poslova je za Rojters saopštilo da nije upoznato sa takvim projektom, dodajući da ta zemlja ima stroge mere kontrole izvoza dronova ili bespilotnih letelica (UAV).
Fabijan Hinc, naučni saradnik na Međunarodnom institutu za strateške studije, londonskom istraživačkom centru za odbranu, rekao je da bi isporuka bespilotnih letelica iz Kine u Rusiju, ako se potvrdi, bila interesantan razvoj događaja.
„Ako pogledate šta je Kina do sada isporučila, to je uglavnom bila roba dvostruke namene, komponente koje bi mogle da se koriste u sistemima naoružanja. To je do sada prijavljeno. Ali ono što zaista nismo videli, barem javno, su dokumentovani transferi čitavih sistema naoružanja“, rekao je on za Rojters.
Semjuel Bendet, viši saradnik u Centru za novu američku bezbednost (CNAS), istraživačkom centru sa sedištem u Vašingtonu, rekao je da bi Peking oklevao bude podložan međunarodnim sankcijama zbog pomaganja moskovskoj ratnoj mašini, i da je potrebno više informacija da bi se utvrdilo da Kina proizvodi ruske dronove za rat.
Američki Stejt department i ukrajinska vlada nisu odgovorili na zahteve za komentar. Američki zvaničnici izrazili su zabrinutost prošle nedelje zbog, kako su rekli, kineske podrške ruskoj ratnoj mašini, ali nisu dali detalje.
G3 može da pređe oko 2.000 km i da nosi do 50 kg, navodi Kupol u izveštajima ministarstvu. Uzorci G3 i nekih drugih modela bespilotnih letelica proizvedenih u Kini dostavljeni su u Kupol u Rusiji na dalje testiranje, ponovo uz angažovanje kineskih stručnjaka, dodaje se.
U dokumentima nema imena kineskih stručnjaka za bespilotne letelice koji su uključeni u projekat, a ni Rojters nije mogao da utvrdi njihov identitet.
Kupol je preuzeo isporuku sedam vojnih dronova proizvedenih u Kini, uključujući dva G3, u svom sedištu u ruskom gradu Iževsku, prema dva odvojena dokumenta u koja je uvid imao Rojters, a to su fakture koje je Kupolu u leto poslala ruska firma za koju dva evropska obaveštajna izvora kažu da služi kao posrednik sa kineskim dobavljačima. Fakture, od kojih jedna zahteva plaćanje u kineskim juanima, ne navode datume isporuke niti identifikuju dobavljače u Kini.
Dva obaveštajna izvorana vela su su da je isporuka uzorka dronova Kupolu prvi konkretan dokaz koji je njihova agencija pronašla da su bespilotne letelice proizvedene u Kini isporučene Rusiji od početka rata u Ukrajini u februaru 2022.
Izvori su tražili da ostanu anonimni, kao i njihova organizacija zbog osetljivosti informacija. Oni su takođe zatražili da se zadrže određeni detalji u vezi sa dokumentima, uključujući njihove precizne datume.
"Dvostruki standardi za prodaju oružja"
Izvori su Rojtersu pokazali ukupno pet dokumenata, uključujući dva Kupolova izveštaja ministarstvu u prvoj polovini godine i dve fakture, koji potkrepljuju njihove tvrdnje o postojanju ruskog projekta u Kini za proizvodnju dronova za upotrebu u ratu u Ukrajini. Program nije ranije prijavljen.
U Kupolovim izveštajima ministarstvu nisu date preciznije lokacije za projekat. Rojters takođe nije mogao da utvrdi da li je Ministarstvo odbrane dalo kompaniji zeleno svetlo da nastavi sa predloženom serijskom proizvodnjom. Peking je više puta negirao da su Kina ili kineske kompanije isporučile Rusiji oružje za upotrebu u Ukrajini, uz napomenu da je zemlja i dalje neutralna.
U odgovoru na pitanja Rojtersu, Ministarstvo spoljnih poslova navelo je da pozicija Kine predstavlja kontrast u odnosu na druge nacije sa „dvostrukim standardima u prodaji oružja“ za koje je rečeno da su „dolile ulje na vatru ukrajinske krize“.
Ministarstvo saopštilo da nema međunarodnih ograničenja u trgovini Kine sa Rusijom kada je odgovorilo na izveštaj Rojtersa da je Kupol počeo da proizvodi vojnu bespilotnu letelicu velikog dometa Garpija-A1 u Rusiji koristeći kineske motore i delove. Novi dokumenti koji se ovde pominju ukazuju na to da je državni Kupol otišao dalje tako što je nabavio kompletne bespilotne letelice iz Kine.
I Rusija i Ukrajina se utrkuju da povećaju proizvodnju bespilotnih letelica, koje su se pokazale kao veoma efikasno oružje u ratu.
Dejvid Olbrajt, bivši inspektor za oružje UN koji je na čelu istraživačke grupe Instituta za nauku i međunarodnu bezbednost i koji je dosta pratio kinesku i rusku saradnju u proizvodnji bespilotnih letelica, rekao je za Rojters da bi Kupol mogao da zaobiđe zapadne sankcije Rusiji postavljanjem proizvodnog pogona u Kina gde bi mogao da pristupi naprednim čipovima i stručnoj pomoći.
Bendet iz CNAS pak kaže da Peking ima razloga da pažljivo postupa.
„Ako fabrika zvanično postoji i proizvodi bespilotne letelice za Ruse, izlaže Kinu nekim od ozbiljnijih efekata sankcija, tako da nije jasno u kojoj meri bi Kina bila voljna da se izloži“, navodi Bendet.
Može da se poredi sa američkim dronim Riper?
G3 je unapređena verzija drona Garpija-A1, navodi se u Kupolovim izveštajima poslatim Ministarstvu odbrane. Oni su rekli da su ga redizajnirali kineski stručnjaci koji su radili nacrte Garpija-A1.
Kupol je naveo da će u roku od osam meseci projekat u Kini biti spreman za proizvodnju drona REM 1 za napad, kineskog dizajna, nosivosti od 400 kg. Dva evropska obaveštajna izvora rekla su da bi ovaj sistem bio sličan američkom dronu Riper.
Izvori tvrde da je druga ruska firma pod nazivom TSK Vektor radila kao posrednik između Kupola i kineskih dobavljača u projektu. Navode i da su ruske firme sarađivale sa kineskom kompanijom Redlepus TSK Vektor Industrial, sa sedištem u Šenženu, bez preciziranja Redlepusove uloge.
TSK Vektor i Redlepus nisu odgovorili na zahteve za komentar.
Drugi dokument u koji je uvid imao Rojters otkriva planove koji uključuju Kupol, TSK Vektor i Redlepus da uspostave zajednički rusko-kineski centar za istraživanje i proizvodnju dronova u specijalnoj ekonomskoj zoni Kašgar u kineskoj provinciji Sinđang. Rojters nije mogao da utvrdi ko je napravio dokument, koji je nosio logotipe tri kompanije, niti da identifikuje kome je namenjen.
„Moderna baza za istraživanje i proizvodnju bespilotnih letelica površine 80 hektara mogla bi da proizvodi 800 dronova godišnje", navodi se u dokumentu. Nije dat vremenski okvir kada će biti operativan.
Prošle nedelje, ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da je njegova vojska dobila oko 140.000 dronova 2023. godine i da Moskva planira da udesetostruči taj broj ove godine.
„Ko brže reaguje na zahteve na bojnom polju pobeđuje“, rekao je on na sastanku u Sankt Peterburgu o proizvodnji dronova.
