Poljski parlament izabrao je u ponedeljak lidera partije centra Donalda Tuska za premijera, otvarajući put novoj proevropskoj vladi posle osam godina burne vlade konzervativaca.
Tusk postaje premijer skoro dva meseca posle izbora na kojima je pobedila koalicija partija od levičarskih do umereno konzervativnih. Stranke su odvojeno izašle na izbore, ali su obećale da će raditi zajedno pod Tuskovim vođstvom na obnavljanju demokratskih standarda i poboljšanju veza sa saveznicima.
U Donjem domu parlamenta, Sejmu, koji ima 460 mesta, za podršku Tusku glasalo je 248 poslanika, 201 je bio protiv, uzdržanih nije bilo. Pošto je Tusk održao kratak govor, svi poslanici su ustali da otpevaju himnu Poljske.
Tusk bi u utorak trebalo da održi govor u parlamentu i predstavi kabinet, posle čega se glasa o poverenju novoj vladi. Zatim bi trebalo da položi zakletvu pred predsednikom Andžejem Dudom, što se očekuje u sredu.
Tusk je izabran nakon što je bivšoj vladi premijera Mateuša Moravjeckog izglasano nepoverenje u parlamentu ranije u ponedeljak.
Glasanja su označila kraj osam burnih godina u kojima je nacionalna konzervativna stranka Pravo i pravda vladala zemljom uz podršku mnogih Poljaka - ali u ogorčenim sukobima sa liberalnim stanovništvom, kao i sa Evropskom unijom i drugim zapadnim saveznicima.
Očekuje se da će Tusk poboljšati položaj Varšave u Briselu. Njegovo vođstvo u petoj najvećoj članici EU po broju stanovnika podstaći će centrističke, prevropske snage u vreme kada evroskeptici, kao što je Gert Vilders u Holandiji, jačaju.
Postepenu tranziciju vlasti, koja je usledila skoro dva meseca nakon što su Poljaci izašli u ogromnom broju da glasaju za promene, nedeljama je odlagao predsednik, koji je političke saveznike zadržao na funkciji što je duže moguće.
Kolektivni gnev glasača doneo je veliki odziv da bi se zamenila vlada koja je nagrizala demokratske norme.
Glasači koji su se opredelili za promene, uključujući i mnoge mlade Poljake, bili su željni da konačno dođe do smene vlasti, a događaji u parlamentu su izazvali široko interesovanje, što je dovelo do naglog porasta broja pretplatnika na Jutjub kanalu Sejma.
Šimon Holovnija, bivši zvezda televizijskog rijalitija koji vodi stranku udruženu sa Tuskom, postao je predsednik parlamenta prošlog meseca i pokušava da održi disciplinu u ponekad bučnoj skupštini.
Bioskop u Varšavi, koji je prenosio sednice u ponedeljak uživo, privukao je stotine gledalaca koji su žvakali kokice i smejali se dok je odlazeći premijer govorio.
„Toliko uznemirujućih stvari dogodilo se u proteklih osam godina da me ne čudi ova radost što je prošlo“, rekla je Justina Lemanska, zaposlena u reklamnoj agenciji u publici.
Postoji olakšanje za mnoge žene koje su videle narušena reproduktivna prava i za LGBTQ+ osobe koje su se suočile sa vladinom kampanjom mržnje koja je neke naterala da napuste zemlju.
Pravo i pravda i dalje je popularna stranka kod mnogih konzervativaca zahvaljujući privrženosti tradicionalnim katoličkim vrednostima i politici socijalne potrošnje.
Stranka je snizila starosnu granicu za odlazak u penziju i uvela novčane isplate porodicama sa decom, dok je takođe povećala isplate penzija za starije.
Lider stranke Jaroslav Kačinjski, pokretačka snaga u zemlji u proteklih osam godina, izrazio je žaljenje zbog pada vlade i rekao da se plaši onoga što sledi, možda čak i "kraja demokratije".
Bivši predsednik Leh Valensa, koji je prošle nedelje hospitalizovan zbog kovida-19, i i dalje je slab, doputovao je iz svog doma u Gdanjsku da prisustvuje sednici parlamenta.
Antikomunistički borac za slobodu bio je očajan zbog onoga što je smatrao raspadom demokratije pod Kačinjskim. U parlamentu se pojavio u dukserici sa natpisom „Ustav“ - sloganom protiv stranke Prava i pravde. Dok se pojavio na balkonu sa drugim zvanicama, mnogi su stajali da mu aplaudiraju, uzvikujući njegovo ime.
Predstavnici Prava i Pravde nisu aplaudirali i ostali su da sede. Suočavanje sa implikacijama rata u Ukrajini biće jedan od izazova za buduću vladu.
