Rumunska vladajuća levičarska stranka, Socijaldemokratska partija (PSD), izgleda da je osvojila najviše glasova na parlamentarnim izborima održanim u nedelju, suprotstavljajući se dolasku na vlast desnice koja osporava prozapadnu orijentaciju zemlje, pokazali su delimični rezultati.
Glasanje je drugo od tri uzastopna glasanja, za novi parlament, i za novog predsednika, nakon što je u prvom krugu predsedničkih izbora 24. novembra nezavisni kandidat krajnje desnice, Kalin Georgesku, izašao iz relativne anonimnosti i postao favorit.
Njegova neočekivana pobeda dovela je do podrške ultranacionalističkim, ekstremno desničarskim partijama, od kojih neke imaju otvorene proruske simpatije, za koje politički analitičari kažu da bi mogli da podriju podršku Rumunije Ukrajini.
Ako konačni rezultati budu potvrdili preliminarne rezultate, prozapadna koalicija koju predvodi PSD verovatno bi imala dovoljno mesta u parlamentu da formira vladu, iako bi krajnja desnica bila značajna snaga u zakonodavnom telu.
Međutim, moglo bi da bude teško formirati široku koaliciju usred neslaganja oko reformi i mera potrebnih da bi se suzbio budžetski deficit zemlje, koji je sada najveći u EU sa osam odsto ekonomske proizvodnje.
Serđiju Miskoju, profesor političkih nauka na Univerzitetu Babes-Boliai, rekao je da će PSD verovatno imati centralnu ulogu u svim pregovorima o koaliciji.
Ali rezultati odražavaju "najfragmentiraniji politički spektar od 1990. godine", rekao je on, što je znak produbljivanja društvenih podela u Rumuniji, koja ima neke od najsiromašnijih regiona u EU.
Sa 90 odsto prebrojanih glasova, PSD je osvojio 23,9 odsto glasova, ispred tvrdo desničarske Alijanse za ujedinjenje Rumuna sa 17,9 odsto. Centristička opoziciona Unija Spasimo Rumuniju (USR) Elene Laskoni imala je 11,1 odsto, dok je manji saveznik vladajuće koalicije Liberali imao 14,6 odsto. Dve krajnje desničarske grupacije, SOS i POT, imale su 7,2 odsto i 5,8 odsto, a etnička mađarska partija UDMR sedam odsto glasova.
Nakon kampanje u kojoj je dominirala zabrinutost birača oko budžetskih problema i troškova života, na izborima su se suprotstavili kandidati krajnje desnice, protiv proevropskih mejnstrim partija koje su razljutile svoje birače sukobima i optužbama za korupciju.
Stranke krajnje desnice su takođe iskoristile zalaganje Rumunije za Ukrajinu da podstaknu strahove da bi se rat mogao preliti preko granice ukoliko zemlja ne prekine svoju podršku, kao i negodovanje zbog navodnog preferencijalnog tretmana za izbeglice iz Ukrajine.
Rumunija ima najveći udeo stanovništva u EU koji je u opasnosti od siromaštva, a delovima zemlje su potrebne investicije da bi se privukla radna mesta.
"Ne glasam ni za jednu stranku koja je ranije bila u parlamentu. To je eliminaciono glasanje", rekla je Marijan Georgi, taksistkinja. "Imam decu i umorna sam od toga da im govorim 'ne', jer ne mogu da priuštim ono što im treba".
"Gde je tu pravda? Zašto je rumunske dece manje od ukrajinske dece", upitala je.
Socijaldemokratski premijer Marsel Čolaku zauzeo je treće mesto u prvom krugu predsedničkih izbora. PSD će se sastati u ponedeljak da odluči o uslovima pod kojima će pregovarati o vladajućoj većini, rekao je evropski poslanik PSD Viktor Negresku.
"Socijaldemokrate će uzeti nekoliko dana i čekati da im se udvaraju", rekao je politički komentator Radu Magdin. "Verovatnija je koalicija sa centrističkim partijama nego sa ekstremistima, koji su vruć krompir. I mnogo zavisi od toga ko će postati predsednik".
Ko će formirati vladu zavisiće od toga ko će pobediti na predsedničkim izborima, pošto predsednik imenuje premijera, a rok za to nije jasan.
Vrhovni sud Rumunije odložio je u petak odluku o tome da li da poništi prvi krug predsedničkih izbora za 2. decembar, nakon što je šokantan rezultat izazvao sumnje o mešanju u kampanju.
Rumunske vlasti kažu da su pronašle dokaze o mešanju neprijateljskih aktera, a Ustavni sud tek treba da potvrdi rezultate.
Sud je naložio ponovno prebrojavanje 9,46 miliona glasova datih u prvom krugu, a razmatra i zahtev za poništavanje glasanja u prvom krugu.
Ako bude odlučeno da se ponovi, prvi krug predsedničkih izbora mogao bi da se održi 15. decembra, a drugi krug bi mogao da bude 29. decembra.
