Kandidati u Francuskoj u utorak se prijavljuju za drugi krug parlamentarnih izbora koji nose visoke uloge, u situaciji u kojoj se centristički tabor predsednika Emanuela Makrona i levičarski savez bore da spreče krajnju desnicu da preuzme vlast.
U nedelju, Francuzi će izaći na birališta u odlučujućoj poslednjoj rundi vanrednih izbora koje je Makron sazvao nakon što je njegov tabor pretrpeo udarce na evropskim izborima prošlog meseca.
Čini se da se Makronov kockarski potez nije isplatio, jer je krajnje desničarski pokret Nacionalno okupljanje (RN) Marin Le Pen pobedio u prvom krugu glasanja prošle nedelje.
Makronovi centristi zaostali su na trećem mestu iza levičarskog saveza Novi narodni front.
Suočen sa izgledom da krajnja desnica preuzme vlast u Francuskoj po prvi put od okupacije te zemlje od strane nacističke Nemačke tokom Drugog svetskog rata, Makronov tabor je počeo saradnju sa savezom Novi narodni front koji uključuje i tvrdolevičarsku partiju Nepokorena Francuska.
Suparnici se nadaju da će taktičko glasanje sprečiti RN da osvoji 289 mesta potrebnih za apsolutnu većinu.
Makron je pozvao na "široku" demokratsku koaliciju protiv krajnje desnice, pri čemu je politička kriza zasenila pripreme Francuske za Olimpijske igre ovog leta.
Govoreći za televiziju TF1 u ponedeljak uveče, premijer Gabrijel Atal je još jednom pozvao birače da krajnjoj desnici ne daju apsolutnu većinu.
"To bi bilo katastrofalno za Francuze", rekao je on i dodao da bi krajnja desnica podstakla podele u društvu.
Trećeplasirani kandidati koji su se kvalifikovali u drugi krug pozvani su da odustanu kako bi se formirao jedinstven front protiv krajnje desnice.
Krajnji rok za odlučivanje da li će se povući je utorak u 18 časova. Prema privremenim brojevima do kog je došao AFP, više od 150 levičarskih ili centrističkih kandidata već je odustalo od trke.
"Samo snažan republikanski front, koji ujedinjuje levicu, centar i konzervativce, može da drži krajnju desnicu podalje i spreči Francusku da se okrene na glavu", navodi se u uvodniku dnevnog lista Mond.
Le Pen je pozvala glasače da RN-u daju apsolutnu većinu, čime bi Džordan Bardela, 28-godišnji šef RN-a bez iskustva u vladanju, postao premijer.
Ali većina projekcija pokazuje da RN nije dostigla apsolutnu većinu - iako je konačni ishod daleko od izvesnog.
RN je prošle nedelje dobio 33 odsto glasova, u poređenju sa 28 odsto za savez Novi narodni front i nešto više od 20 odsto za Makronov tabor.
Govoreći na televiziji u ponedeljak uveče, Bardela je ismejao napore Makronovog tabora i levičarske koalicije da postave jedinstven front, sugerišući da je "nečasni" savez formiran iz očaja.
On je optužio francuskog predsednika da je pritekao "u pomoć nasilnom pokretu ekstremne levice" koji je sam osudio pre samo nekoliko dana.
Makron je u ponedeljak sazvao sednicu kabineta da bi odlučio o daljem toku delovanja.
"Da ne pogrešimo. To je krajnja desnica koja je na putu ka najvišoj funkciji, niko drugi", rekao je on na sastanku, prema rečima jednog učesnika.
Emocija je bila opipljiva, a nekoliko ministara je odustalo od trke.
"Znali smo i za srećnije sastanke", rekao je jedan ministar za Mond.
Analitičari kažu da je najverovatniji ishod vanrednih izbora parlament bez većine koji bi mogao da dovede do višemesečne političke paralize i haosa.
Sa ukupno 76 kandidata izabranih u prvom krugu, konačan sastav Narodne skupštine od 577 poslanika biće jasan tek posle drugog kruga.
U drugom krugu će se odlučivati između tri ili dva kandidata, iako je moguć i mali broj primera sa četiri kandidata.
