Uprkos prodoru stranaka krajnje desnice na izborima za Evropski parlament (EP) održanim u nedelju, i dodatnoj neizvesnosti po pitanju budućeg političkog pravca kretanja Evropske unije (EU), Evropska narodna partija desnog centra (EPP) i dalje će biti najveći politički savez u novom sazivu i imati ukupno 185 mandata, pokazuju najnoviji preliminarni rezultati objavljeni u ponedeljak u Briselu.
Izbori za Evropski parlament potresli su osnove EU, nakon što je krajnja desnica porazila vladajuće stranke u Francuskoj i Nemačkoj. Zelene i liberalne grupe širom Evrope pretrpele su teške gubitke, i uprkos činjenici da su vodeće partije zadržale svoju poziciju, mogu se smatrati najvećim gubitnicima izbora.
A kako izgleda pogled iz Srbije na rezultate završenih izbora u Evropskom parlamentu i kako bi oni mogli da utiču na budućnost odnosa Evropske unije prema zemljama kandidatkinjama na Zapadnom Balkanu i na sam proces proširenja?
Izbori u EU kao reakcija na pad životnog standarda zbog rata u Ukrajini
Saradnik ISAC fonda Igor Novaković kaže za Glas Amerike da su rezultati evropskih izbora odraz reakcije građana Evropske unije na više skorašnjih faktora i agendi, koji se najpre reflektuju na njihov ekonomski i bezbednosni položaj.
„Prva je rekacija na pad životnog standarda koji se desio širom Evrope kao posledica rata u Ukrajini. Druga je nezadovoljstvo bezbednosnom situacijom na evropskom kontinentu, kao i refleksija na 'green deal' i na insistrianje određenih, pre svega zelenih partija na reformama zelene agende koje itekako imaju svoju cenu i koja se reflektuje na život građana. Pitanje migracija je takođe nešto što je zaokupilo pažnju velikog broja građana Evropske unije i mislim da se ono reflektuje na celokupnu teritoriju EU“, smatra Novaković.
Po mišljenju ambasadorke u OEBS-u u penziji Branke Latinović tek održani izbori u EU mogu se posmatrati iz više uglova, a pre svega kroz prizmu budućeg sastava Evropskog parlamenta (EP), izbor evropskog komesara i opšteg usmeravanja evropske politike.
„Imajući u vidu da je postojeća većina održana, čak i povećana prema sadašnjim prvim rezultatima, odnosno da ta, tako da je nazovemo koalicija evropske provinijencije – evropske populističke partije, pa onda socijaldemokrati i ova druga – obnovitelji, da oni imaju nešto manje od 400 parlamentarnih mesta, što znači da imaju potrebnu većinu za sve ono što bude usmeravanje politike EU, ali i samog izbora – kako predsednice Evropske komisije, tako i budućih komesara“, kaže Latinović i ističe da posmatrano „sa prozora u Strazburu“, svi oni strahovi koji su postojali da ekstremna desnica može značajnije da prodre u EP "srećom nisu obustavljeni".
Međutim, posmatrano iz nacionalnog ugla država članica EU, tu je stvar prilično drugačija i prva je nakon evropskih izbora pala vlada u Francuskoj nakon velikog uspeha Marin Le Pen, zbog čega, po mišljenju Igora Novakovića, predsednik Emanuel Makron raspisivanjem izbora pokušava da sačuva ili da čak i povrati povrati poverenje građana.
„Partija Marin Le Pen je unazad uvek dobro prolazila na izborima i ovo je samo konačan čin u kom se i ona od te neke ekstremne politike približava centrističkoj, uz zadržavanje snažnih pozicija vezanih za migracije i za rat u Ukrajini i ona je na taj način uspela da pridobije veći broj birača. Sa druge strane, uvek je dobro setiti se da predsednik Makron i njegova prva pobeda na predsedničkim izborima je u stvari bila referendumski glas protiv Le Penove, a ne odraz njegove i suštinske snage njegove partije, i to što je on sada raspisao parlamentarne izbore je i jedini logičan ishod pomoću kog on sada pokušava da povrati određene pozicije i poverenje“, kaže.
U Nemačkoj je vladajuća socijaldemokratska stranka kancelara Olafa Šolca osvojila tek treće mesto po broju glasova na evropskim izborima i sad je veliko pitanje kako će se tamo razvijati situacija, kaže Latinović.
„U Nemačkoj tu većinu treba da uzmu demohrišćani, znači oni su osvojili tu većinu koja je dominantna i ukoliko dođe do promene vlade, onda će to biti vlada, odnosno koalicija koju će predvoditi demohrišćani“.
Da li Makron ostaje "najbolji prijatelj" predsednika Srbije
Na pitanje kako će se ono što se iz ugla nacionalnih država dogodilo na izborima za EP odraziti na Srbiju i njenog predsednika Aleksandra Vučića, sagovornica Glasa Amerike ističe da, ako se posmatra Nemačka, ukoliko budu novi nacionalni izbori u toj zemlji i Šolc ne bude kancelar – to neće imati nekog odraza ne njegove odnose sa Vučićem i tu će se onda graditi nova perspektiva odnosa, zavisi od toga ko će osvojiti većinu i ko će biti kancelar.
Mnogo će biti zanimljiviji budući odnosi Makrona i Vučića, s obzirom na to da je predsednik Francuske u ovom trenutku najveći oslonac Vučića, najveća lična podrška u zemljama EU, odnosno među tim velikim silama.
„Što se tiče Makrona tu bi Vučić trebalo da bude veliki gubitnik s obzirom na to da je Makron u sadašnjem reljefu ličnosti najveći oslonac Vučića, najveća lična podrška u zemljama EU, odnosno među tim velikim silama. I kao jedna od naših tradicionalnih prijatelja. Ne verujem da on baš tako žali i ako Makron ode, s obzirom na profil političke partije koja očigledno ima najveće izglede bude pobednik na izborima“, smatra Latinović i podseća da se Francuska i Makron ni do sada nisu previše „grabili“ za region i pokušavali da ga uvuku u EU.
„Sam Makron je tu imao dosta rezervi, da je to bilo redefinisano u klastere, pa onda formiranje Evropske političke zajednice itd. Znači, to i ne bi bilo neko iznenađenje. Lično ne verujem da će do toga doći, jer i ovo što i sada imamo, tu ambiciju za proširenje je rezultat situacije na terenu, odnosni geopolitičke situacije i rata u Ukrajini. Naravno da iza toga stoje SAD, koje ne žele nikakav vakuum od Horgoša da dole do Đevđelije“.
Govoreći o očekivanjima od novog saziva Evropskog parlamenta i Evropske komisije po pitanju budućnosti procesa evrointegracija zemalja Zapadnog Balkana, Igor Novaković kaže da će iskrena zainteresovanost EU za to pitanje biti vidljiva onog trenutka kada u njihovom budžetu budu opredeljen novac za to.
„Mislim da je svakako najveća odgovornost na nama i interes i pritisak treba da dolazi od nas. Međutim, i Evropska unija treba da šalje jasne signale što ja mislim da se u ovom trenutku do kraja ne dešava. Moj je utisak da je potrebna neka nova konferencija ili samit poput onog u Solunu, gde bi se dale jasne indikacije vezane za pristupanje novih članica“, navodi Novaković.
Novi program integrisanja u EU
On kaže i da bi nova Evropska komisija trebalo da uzme u obzir uslove pod kojima su neke države pristupale 2004. godine i uslove pod kojima države pregovaraju sada.
Ističe da oni su u velikoj nesrazmeri jer se povećava broj uslova kojima države kandidati treba da se prilagode, a sve to bez „jasnog uzajamnog političkog impulsa može da dovede samo do neke dalje stagnacije“.
Smatra i da bi mišljenje koje trenutno postoji u nekim zemljama EU - da bi zemlje koje nešto brže napreduju, poput Crne Gore - trebalo ranije da postanu članice Unije jer bi, kako kaže, tada postojala bojazan da bi zbog tog malog spoljnopolitičkog uspeha vrata Unije mogla da ostanu zatvorena za ostale na neko duže vreme.
„Ono što bi za nas u ovom trenutku verovatno bio najbolji ishod je da se, umesto insistrianja na postojećem pristupu, formira jedan novi program koji bi bio baziran na nekom faznom pristupanju, odnosno postepenom integrisanju država kandidata jer je moj strah da ako samo jedna zemlja bude ušla u EU, da ćemo u dogledno vreme imati problem da će vrata EU ostati zatvorena, kao što se desilo 2013. godine nakon ulaska Hrvatske“, ističe Igor Novaković.
Po mišljenju Branke Latinović, najveći izazov za Beograd biće da se pred Briselom potvrde kao Evropejci, da potvrde da nisu samo deklarativno za EU, da nije dovoljno reći – EU je naš prioritet, naš strateški interes, nego da je potrebno pratiti konkretnim merama.
„U slučaju Srbije naravno to se tiče ubeđivanja onih koji budu u EK za otvaranje novih klastera, a to nije ni malo jednostavno, to se ne tiče pitanja otvaranja jednog klastera, nego je povezano sa drugima. I naravno, ostaće sigurno taj zahtev koji već dugo postoji od strane EK, odnosno EU vezano za uvođenje sankcija Rusiji i za potpuno usklađivanje spoljne politike Srbije sa politikom EU“, zaključuje sagovornica Glasa Amerike i naglašava da, odgovarajući na to pitanje, treba imati u vidu i ko će biti novi komesar za proširenje, s obzirom da se, kako kaže već glasno govori da će biti neko iz nekih drugih zemalja, a ne iz susedstva.
