NATO je u ponedeljak započeo vežbu odbrane svojih nordijskih teritorija na koje se nedavno proširio. Više od 20.000 vojnika iz 13 zemalja učestvuje u vežbama koje će trajati skoro dve nedelje u severnim regionima Finske, Norveške i Švedske.
Sa više 4.000 finskih vojnika koji učestvuju, "Nordijski odgovor 2024." predvođen Norveškom predstavlja najveće učešće nove članice NATO-a u nekoj stranoj vežbi, saopštila je finska vojska.
"Po prvi put Finska će učestvovati kao država članica NATO-a u vršenju kolektivne odbrane regiona alijanse", navodi se u saopštenju finskih odbrambenih snaga.
Oružane snage Švedske saopštile su da će oko 4.500 pripadnika vazduhoplovstva, vojske i mornarice učestvovati u vežbi, koja se izvodi u zahtevnim arktičkim zimskim uslovima.
Finska, koja sa Rusijom deli granicu od 1.340 kilometara, pridružila se NATO u aprilu 2023. godine, što je bio istorijski potez pošto je decenijama bila vojno neutralna. Svojom kandidaturom, koju su sada ratifikovale sve članice NATO, susedna Švedska trenutno završava formalnosti za ulazak u vojnu alijansu kao njena 32. članica - najverovatnije u martu.
I Švedska, i Finska, razvile su jake veze sa NATO-om po završetku Hladnog rata, ali je javno mnjenje ostalo čvrsto protiv punopravnog članstva sve do invazije Rusije na Ukrajinu.
Neutralnost je viđena kao najbolji način da se izbegnu tenzije sa Rusijom, njihovim moćnim susedom u regionu Baltičkog mora. Ali ruska agresija izazvala je dramatičan pomak u javnom mnjenju u obe zemlje i oni su zajedno podneli zahtev za članstvo u NATO-u u maju 2022.
Godinama se NATO vežba, koja se svake druge godine izvodi u arktičkim ekstremnim uslovima severne Norveške, zvala "Hladni odgovor".
Međutim, "zahvaljujući proširenju NATO sa Finskom i konačno Švedskom, mi sada proširujemo vežbu na nordijski odgovor", saopštile su norveške oružane snage na svojoj veb stranici. Ove godine zajednički domaćini vežbe su Finska, Norveška i Švedska.
Pannordijska vežba je deo "Nepokolebljivog branioca 24" (Steadfast Defender 24), najveće vežbe NATO-a u poslednjih nekoliko decenija, sa i do 90.000 vojnika uključenih u višemesečne manevre, čiji je cilj da pokažu da alijansa može da brani svu svoju teritoriju do granice sa Rusijom.
Zemlje učesnice u trenutnoj vežbi koja traje do 15. marta su Belgija, Velika Britanija, Kanada, Danska, Finska, Francuska, Nemačka, Italija, Holandija, Norveška, Španija, Švedska i Sjedinjene Američke Države.
Otprilike polovina trupa učesnica vežbaće na kopnu. Ostali će trenirati na moru, sa više od 50 podmornica, fregata, korveta, nosača aviona i raznih amfibijskih plovila koja će učestvovati, a u vazduhu sa više od 100 lovaca, transportnih aviona, aviona za pomorski nadzor i helikoptera, navodi norveška vojska.
Kombinovana zajednička obuka će se fokusirati na odbranu i zaštitu nordijskog regiona, rekli su norveški vojni zvaničnici.
"Moramo da budem o u stanju da uzvratimo i zaustavimo svakoga ko pokuša da ugrozi naše granice, vrednosti i demokratiju", rekao je u saopštenju brigadir Tron Strand iz Kraljevskog vazduhoplovstva Norveške, komandant norveškog centra za vazdušne operacije.
"Uz trenutnu bezbednosnu situaciju u Evropi, vežba je izuzetno relevantna i važnija nego ikada ranije", dodao je on.
"Krajnji sever predstavlja važno i strateški pozicionirano područje za NATO", a vežba Nordijski odgovor 2024 "povećava nordijsku borbenu gotovost i sposobnost za izvođenje zajedničkih operacija velikih razmera u izazovnim vremenskim i klimatskim uslovima", navodi NATO na svojoj veb stranici.
Novi predsednik Finske Aleksander Stub izvršiće smotru tokom vežbe zajedno sa norveškim premijerom Jonasom Garom Storeom u severnoj Norveškoj 7. marta. To je prvo putovanje u inostranstvo za Stuba otkako je položio zakletvu kao novi šef finske države i njen vrhovni vojni komandant 1. marta.
Švedska princeza Viktorija će 11. marta posetiti vazdušnu bazu na severu Švedske, saopštila je vojska te zemlje.
Otvorena obnovljena NATO vazdušna baza u Albaniji
Članica NATO Albanija otvorila je u ponedeljak obnovljenu vazdušnu bazu iz sovjetskog doba, prvu u regionu Zapadnog Balkana.
Vazduhoplovna baza je dobila ime po malom gradu Kučova, 85 kilometara južno od glavnog grada Tirane.
Zvaničnici su rekli da će nova vazdušna baza služiti kao moderno središte operacija, za obuku i smeštaj niza borbenih aviona.
Albanski premijer Edi Rama pozdravio je ponovno aktiviranje vazdušne baze, koja je zvanično zatvorena 2005. godine, kao "još jedan element bezbednosti našeg regiona Zapadnog Balkana, za koji dobro znamo da može da bude ugrožen od neoimperijalističkih pretnji i ambicija Ruske Federacije".
Posle govora na ceremoniji, dva američka borbena aviona F-16 i dva borbena aviona F-35 iz vazduhoplovne baze "Avijano" u Italiji preletela su bazu, dok su dva Jurofajtera sletela na pistu.
NATO je finansirao nadogradnju baze sa oko 50 miliona evra. To je uključivalo renoviranje kontrolnog tornja, piste, hangara i skladišta.
Albanija je ušla u NATO 2009. godine i kandidat je za članstvo u EU.
