Linkovi

Posle Angele Merkel: Ko će pobediti na izborima u Nemačkoj?


Nemačka kancelarka Angela Merkel maše dok stoji pored lidera svoje Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Armina Lašeta, koji je i kandidat za kancelara, tokom predizbornog skupa u Štralsund, u Nemačkoj, 21. septembra 2021. (Foto: Reuters/Fabian Bimmer)
Nemačka kancelarka Angela Merkel maše dok stoji pored lidera svoje Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Armina Lašeta, koji je i kandidat za kancelara, tokom predizbornog skupa u Štralsund, u Nemačkoj, 21. septembra 2021. (Foto: Reuters/Fabian Bimmer)

Berlin uživa na suncu poznog leta. Duž obale reke Špreve, stanovnici uživaju u poslednjim toplim danima pre promene godišnjeg doba. Nemačka - i ostatak Evrope - uskoro će doživeti kraj jedne ere: posle 16 godina sunce zalazi za eru kancelarke Angele Merkel na vlasti.

Nemci će u nedelju (26. septembra) izaći na birališta na opštim izborima u zemlji. Koja god stranka izađe sa najvećim udelom glasova, verovatno će imenovati lidera koalicione vlade.

Kancelarka Merkel i dalje je izuzetno popularna među nemačkim glasačima, a ocene odobravanja i dalje se kreću oko 60 odst, što je izuzetno visoko nakon četiri mandata. Međutim, njena stranka, Hrišćansko-demokratska unija (CDU) ima problema u izbornoj kampanji, a najnovija istraživanja javnog mnjenja pokazuju podršku od oko 22 odsto. Poslednjih nedelja taj je procenat ponekad padala ispod 20 odsto, prvi put nakon Drugog svetskog rata.

Kandidat hrišćanskih demokrata za kancelara je 60-godišnji Armin Lašet, koji pokušava da pridobije birače obećanjem kontinuiteta. "Kohezija Evrope u ovim teškim vremenima, klimatski neutralna industrija i jaka ekonomija i jasan kurs za nacionalnu bezbednost", obećao je biračima u poslednjoj TV debati prošle nedelje.

Glasači mogu da odobre poruku, ali ne nužno i samog čoveka. Tokom posete poplavljenim regionima Nemačke u julu, Lašet je uhvaćen kamerom kako se smeje tokom govora nemačkog predsednika Frank-Valtera Štajnmajera. Njegove ocene odobravanja nisu se oporavile.

Umesto toga, kandidat Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD), Olaf Šolc, vodi u anketama sa oko 25 odsto. On je bivši gradonačelnik Hamburga i ministar finansija u sadašnjoj koalicionoj vladi, sada favorizovan da nasledi Merkelovu.

"Snažan položaj socijaldemokrata je iznenađenje", kaže Gero Nojgebauer, profesor političkih nauka na Univerzitetu Fraje u Berlinu i stručnjak za SPD. "Poslednjih godina, oni su neprestano tonuli niže u anketama. Mnogi su rekli da ovo nije samo kriza za stranku, već početak njihove propasti".

"Loši rezultati konzervativaca (CDU) išli su u korist socijaldemokrata. Zaista, u gomili slepih ljudi, Šolc je jednooki čovek, i to ga čini kraljem. On ima stabilnu poziciju u anketama, moglo bi se reći da je bio dobar ministar, a tamo gde mu nedostaje harizma i šarm, nadoknađuje stabilnost - sve potpomognuto slabostima konkurencije", rekao je Nojgebauer za Glas Amerike.

Šulc se u poslednjoj TV debati u nedelju pojavio uveren u pobedu. "Mnogi građani mogu da me vide kao sledećeg šefa vlade, sledećeg kancelara... I ne krijem da bih najviše voleo da stvorim (koalicionu) vladu zajedno sa zelenima", rekao je Šolc.

Ranije tokom leta, Zelena stranka je bila vodeća u anketama i činilo se da će njena 40-godišnja liderka Analena Berbok uskoro uvesti dramatičnu promenu političke garde u Nemačkoj. Podrška za zelene se, međutim, smanjila na oko 15 odsto, stavljajući ih na treće mesto.

Paula Piečota, kandidatkinja Zelene stranke za grad Lajpcig, rekla je za Glas Amerike da je stranka spremna za formiranje koalicione vlade - ali ima jasne crvene linije. "Zbog (malo) vremena koliko je ostalo da se zaista uspešno deluje u borbi protiv klimatskih promjena, nećemo moći da pravimo puno kopromisa što se tiče klimatskih politika", rekao je Piečota.

Manje stranke, uključujući Slobodne demokrate ili Levicu, mogle bi biti ključni faktor za formiranje koalicije i verovatno će zauzvrat zahtevati posebne stavove vlade ili politiku.

Sve tri glavne stranke odbacile su saradnju sa krajnje desničarskom strankom Alternativa za Nemačku (AfD), koja na nacionalnom nivou privlači oko 10 odsto glasova. Podrška AfD -u mnogo je veća u nekim regionima bivše Istočne Nemačke, kaže analitičar Nojgebauer. "Ako idete u područja sa slabijim ekonomskim razvojem, većom stopom nezaposlenosti, niskim nivoom obrazovanja, lošim uslugama u posebno ruralnim područjima, poput zdravstvene zaštite, škola, prevoza, onda imate veću podršku za AfD nego u oblastima u kojima ti problemi nisu prisutni".

Dakle, koja pitanja pokreću birače? Ankete pokazuju jasnu generacijsku podelu - što se odražava među biračima koji su razgovarali sa Glasom Amerike.

"Mislim da su prva važna tema za mene svakako klimatske promene", rekao je 28-godišnji stanovnik Berlina Jun Kinošita. S tim se slaže i tridesetpetogodišnja glasačica Korina Anand. "Za mene su klimatske promene najvažnije pitanje. Klima, obrazovanje, briga o deci".

Za Dirka Celera, 54-godišnjeg glasača iz istočne savezne države Saska-Anhalt, novac je najveća briga. "Penzije - da su stabilne. Poslovi. Mnoge stvari su skuplje. Gas, struja. Kako će se to dalje razvijati? Možemo li si to priuštiti, kao jednostavni ljudi?"

Pedesetčetvorogodišnja Brigite, koja nije htela da kaže svoje puno ime, rekla je da u Nemačkoj raste društvena nejednakost. "Najbogatiji Nemci postali su samo bogatiji, čak i sa koronavirusom. U međuvremenu, mnogi ljudi su videli kako im se život pogoršava i danas imaju veće probleme nego ranije. Ne vidim da bilo koja stranka tamo nudi inicijative". rekla je ona za Glas Amerike.

Nekoliko Nemaca očekuje trenutnu promenu. Razgovori o formiranju koalicione vlade verovatno će trajati mesecima, a Merkel će ostati na vlasti sve dok se suparničke stranke ne dogovore oko njenog naslednika.

Merkel se skoro dve decenije smatra stubom stabilnosti u Evropi - a nadolazeće promene u Nemačkoj osetiće se širom sveta, kaže analitičar Nojgebauer. "Samo na osnovu postojećih međunarodnih rezimea, niko od kandidata ne može jednostavno ući u ulogu gospođe Merkel. Oni će morati prerasti u tu ulogu".

XS
SM
MD
LG