Kandidatura Severne Makedonije za članstvo u Evropskoj uniji traje dve decenije zbog spora sa Grčkom oko imena zemlje. Nakon bolnog kompromisa postignutog kasnije, put napred ponovo je blokiran - ovog puta od strane Bugarske u sporu oko jezika i istorijskih pritužbi.
Istovremeno, Albanija, čiju kandidaturu za EU treba posmatrati u tandemu sa onom u Severnoj Makedoniji, predstavlja kolateralnu štetu.
I Severna Makedonija, i Albanija, polagale su velike nade u napredovanje ove godine, ali je napredak zaustavljen na junskom sastanku Saveta za opšte poslove EU, gde je Bugarska iskoristila svoje pravo veta kao članica EU kako bi blokirala početak pristupnih pregovora sa Severnom Makedonija.
Između nekoliko kulturnih i istorijskih prigovora, Sofija je pozvala Severnu Makedoniju da prizna da jezik koji se tamo govori potiče od bugarskog. To je gorka pilula za vladu u Skoplju, koja je već pristala na dodavanje reči "Severna" imenu zemlje kako bi zadovoljila primedbe Grčke, koja u svom sastavu ima pokrajinu po imenu Makedonija.
Vlada u Skoplju saopštila je da ne planira da odustane od svojih težnji ka EU i da će nastaviti aktivno da traži rešenje.
"Ako postoji politička volja i vođstvo na strani Bugarske, mislim da možemo da pronađemo evropsko rešenje koje bi bilo dobro za makedonsko-bugarsko prijateljstvo, za evropsko obećanje regionu i za Severnu Makedoniju. Ali postoji 'ako', jer smo već dali sve od sebe", rekao je Nikola Dimitrov, potpredsednik vlade Severne Makedonije za evropska pitanja, u komentarima koje je preneo Juronjuz.
U saopštenju od 28. juna na veb stranici svog Ministarstva spoljnih poslova, Bugarska tvrdi da je posvećena rešavanju svojih razlika sa Severnom Makedonijom, ali zahteva prekid onoga što opisuje kao suzbijanje prava ljudi u Severnoj Makedoniji "koji se identifikuju kao Bugari".
Eksperti u Sjedinjenim Državama - koji podržavaju integraciju čitavog Balkana u EU - upozoravaju da će Rusija i Kina verovatno iskoristiti odlaganje početka pregovora o pridruživanju sa dve zemlje kako bi povećali svoj uticaj na Zapadnom Balkanu.
Stručnjak za Balkan Edvard Džozef, viši saradnik na Fakultetu naprednih međunarodnih studija Univerziteta Džons Hopkins, opisuje ćorsokak kao izuzetno ozbiljan izazov za EU i njenu viziju.
"Severna Makedonija je uradila ono što se od nje traži; učinila je više nego što se tražilo od bilo koje druge zemlje. I mi u Sjedinjenim Državama poštujemo ono što je Severna Makedonija učinila u ovom kompromisu, koji je bio pravi kompromis sa Grčkom", rekao je Džozef.
On tvrdi da Bugarska zahteva da Makedonci "prihvate verziju istorije, verziju o tome ko su - samo što je verzija na kojoj Bugari insistiraju protiv vrednosti EU", koja nalaže da članice ne smeju da unose bilateralna pitanja u proces pristupanja.
Bugarska, sa svoje strane, smatra da proširenje EU na zapadni Balkan vidi kao prioritet i da se ne protivi pristupnim pregovorima sa Albanijom, iako trenutno blok nije spreman da razgovara o jednoj zemlji bez drugih.
"Odlučni smo da nastavimo dijalog sa Republikom Severna Makedonija", navodi se u saopštenju na veb stranici Ministarstva spoljnih poslova Bugarske. "Predani smo pronalaženju pragmatičnih, održivih i obostrano prihvatljivih rešenja za izazove nasleđene iz prošlosti".
Džozef tvrdi da bi, ako članice EU nisu u stanju da izvrše dovoljan pritisak na Bugarsku i Severnu Makedoniju da pokrenu proces napred, Sjedinjene Države trebalo da uskoče.
"Vašington mora da se pridruži Briselu i glavnim gradovima Berlinu, Parizu i drugima i da izvrši potreban pritisak", rekao je on, napominjući da se i sam američki predsednik Džo Bajden devedesetih zalagao za to da Klintonova administracija učini više na integraciji Balkana i zapadne Evrpe.
Ervan Fuere, bivši specijalni predstavnik EU u Severnoj Makedoniji, ponudio je sličnu ocenu.
"Amerikanci očekuju da EU preuzme preuzeto vođstvo. Nažalost, EU ne preuzima liderstvo onako kako bi trebalo", rekao je on. "Situacija sa Bugarskom i veto koji je Bugarska nametnula... podrivaju čitavu agendu proširenja EU. Toliko je obećanje dato Severnoj Makedoniji prekršeno, a sada još jedno", rekao je on za makedonski servis Glasa Amerike.
Fuere, trenutno viši naučni saradnik Centra za evropske studije politika u Briselu, rekao je da bi za napredak moglo biti potrebno "posredovanje treće strane - Saveta Evrope ili OEBS-a. Sve su to subjekti koji imaju iskustva u rešavanju bilateralnih sporova".
