Narednih šest meseci Slovenija će predsedavati Evropskom unijom, telom koje je posvećeno najvišim demokratskim vrednostima. Ali kritičari kažu da Slovenija, kada je reč o podržavanju ideala slobode štampe, nije u dobroj poziciji.
Dve odvojene organizacije, uključujući i Savet Evrope, objavile su nalaze o onome za šta kažu da je pogoršana situacija za novinarstvo.
U memorandumu o slobodi izražavanja i slobodi medija u Sloveniji, poverenica Saveta Evrope za ljudska prava Dunja Mijatović rekla je da je zabrinuta zbog koraka vlasti "koji nose rizik podrivanja sposobnosti kritičara da se slobodno oglašavaju".
Platforma Saveta Evrope, koja dokumentuje pretnje i uznemiravanje medija, zabežila je 13 prekršaja u protekloj godini, u poređenju sa jednim prethodne godine, navodi se u izvještaju. U memorandumu se takođe navode fizički napadi na novinare; porast govora mržnje, kako na mreži, tako i od strane političkih predstavnika; polarizacija javne rasprave i stigmatizacija nezavisnih glasova.
Grupa za brzi odgovor za slobodu medija (MFRR), koalicija koja nadgleda kršenja širom Evrope, prijavila je slična pitanja na osnovu nalaza iz razgovora sa novinarima, akademicima i vladinim zvaničnicima.
"Tokom poslednjih 14 meseci, nezavisno novinarstvo bilo je pod stalnim pritiskom na više frontova od strane koalicione vlade koju je predvodila Slovenačka demokratska stranka", saopštila je MFRR.
Slovenačka vlada desnog centra odbacila je kritike kao "lažne vesti".
Premijer Janez Janša odgovorio je na izveštaj Saveta Evrope preko Tvitera, rekavši da je Mijatović "deo lažnih vesti" i da "širi laži".
Mnogi novinari i akademici sa kojima je Glas Amerike razgovarao veruju da neprijateljsko okruženje i nejednak pristup vladinim zvaničnicima i informacijama šteti publici i predstavlja pretnju novinarima.
Iako se većina slaže da su uslovi u Sloveniji bolji nego u nekim drugim državama članicama EU - kao što su Poljka i MađarskaPoljskoj i Mađarskoj, gde su mediji pod snažnom stegom - kažu da zemlja propada idući sličnim putem.
Renate Šreder, direktorka Evropske federacije novinara, koja je doprinela izveštaju MFRR-a, rekla je za Glas Amerike: "Da li Slovenija postaje druga Poljska ili Mađarska? Ne, ne još".
Čini se da postoji težnja da se sledi isti obrazac kao i Mađarska, "polako, ali sigurno i što smatram veoma, vrlo zastrašujućim", dodala je Šreder.
Nalazi za koje je Šreder rekao da su je iznenađujući, uključuju i vladinu odluku da zaustavi finansiranje nacionalne novinske agencije STA, koja prima oko polovine prihoda iz državnog budžeta; polarizacija među novinarima i kampanje blaćenja protiv novinara koji kritički pišu, a za koje ona kaže da ih u nekim slučajevima vodi premijer.
"Ovaj napad na novinsku agenciju je bez presedana, mi to nemamo u drugim zemljama", rekla je Šreder. Dodala je da je Janša prvi premijer u Evropi koji "vodi klevetničke kampanje... na takav način koristeći Tviter".
Neki novinari kažu da slovenački mediji rade u najtežim uslovima od osamostaljenja zemlje 1991. godine.
"Medijska situacija se veoma pogoršala pod ovom vladom. Novinarka sam 27 godina i nikada nismo videli tako nešto", rekla je za Glas Amerike Evgenija Carl, istaknuta novinarka državnog servisa RTV Slovenija.
"Vidimo da su mnogi novinari uplašeni. Oni izveštavaju, ali se plaše da iznesu svoje mišljenje. Oni su prestali da učestvuju u raspravama na društvenim mrežama iz straha da će, čim napišu nešto kritično o vladi, biti napadnuti", dodala je Carl.
Napadi na internetu mogu biti podstaknuti i time što pokrivate politiku i navodne korupcije, ili čak količinom prostora koji se daje određenim člancima. Janša je u oktobru opisao STA kao "nacionalnu sramotu" na Tviteru nakon što je dao više prostora članku o reperskom albumu od Janšinog sastanka sa mađarskim kolegom Viktorom Orbanom.
Carl je jedna od dve novinarke koje je Janša 2016. na Tviteru nazvao "prostitutkama", dok je bio lider opozicije. Novinari su protiv njega podneli tužbu za klevetu.
Od 2018. godine, rekla je Carl, dobila je tri koverte u kojima se nalazio beli prah i preteća pisma u kojima se pominje tužba.
OEBS-ova poverenica Mijatović je u svom memorandumu rekla da anonimne pretnje na mreži, telefonom, elektronskom poštom i pismima, kao i grafiti koji se ispisuju po zgradama u kojima su sedišta medija, ostavljaju neke novinare u strahu za svoju bezbednost.
Iz kabineta Mijatovićeve rekli su za Glas Amerike da poverenica ne može da komentariše odnose između EU i slovenačkog predsedavanja, ali da se ona u potpunosti stoji iza svoje ocene i da se "nada da će je vlada koristiti kako bi poboljšala situaciju u vezi sa slobodom medija i slobodom izražavanja".
Kao odgovor na memorandum Saveta Evrope, slovenačka ministarstva pravde, unutrašnjih poslova i kulture saopštila su da se trenutna klima "ni na koji način ne može smatrati napadom na slobodu i nezavisnost novinarskog rada, već predstavlja normalan demokratski proces".
U njihovom odgovoru naglašava se da novinari ne bi trebalo da budu izuzeti od kritike, posebno kada su izveštaji neistiniti i namerno šire laži.
U izjavi se navodi potencijalna "erozija novinarskih sloboda isključivo u privatnim medijima" i kaže se da vlasnici velikih medijskih kompanija imaju uticaj na izveštavanje novinara.
Vladini zvaničnici ranije su izjavili da veruju da su velike medijske kompanije previše kritične prema vladi.
Ministarstvo kulture reklo je za Glas Amerike u pisanoj izjavi da je MFRR-u objasnilo zašto su nalazi grupe bili "rezultat netačnih informacija", alito dalje nisu obrazlagali.
Neki stručnjaci u Sloveniji takođe veruju da izveštaji COE i MFRR nisu verodostojni.
Matevž Tomšić, profesor sociologije i predsednik Udruženja novinara i publicista - jedne od tri velike novinarske grupe u zemlji - rekao je za Glas Amerike da je obavljen razgovor u vezi sa oba izveštaja, ali da njegovi stavovi nisu zastupljeni.
MFRR navodi Tomšićevo ime među intervjuisanima. Savet Evrope nije odmah potvrdio da li je obavio razgovor sa akademikom.
"Sloboda medija se nije pogoršala pod trenutnom vladom. Situacija je slična onoj koja je bila pod prethodnim vladama", rekao je Tomšić.
"Moguće je da mediji koji su povoljni za vladu dobijaju više reklama državnih firmi, ali to se takođe dešavalo u prethodnim vladama i nije jedinstveno za ovu", dodao je on.
Šreder, iz Evropske federacije novinara, vjeruje da bi EU trebalo da učini više kako bi sprečila napade na slobodu medija u svojim državama članicama. Ali, dodala je, "pravno gledano to je veoma teško jer nemaju sredstva, alate".
