Istraga demokrata u Kongresu o opozivu predsednika Donalda Trampa nastavljena je u subotu svedočenjem visokog zvaničnika Stejt Departmenta, Filipa Rikera, dan pošto je okružni sudija odbacila žalbu republikanaca da je istraga nelegalna. Ovo je prvo svedočenje u toku istrage o opozivu predsednika koje je održano tokom vikenda. Rikerov iskaz bio je odložen zbog sahrane kongresmena Elajdže Kamingsa, koji je predsedavao Odborom za nadzor vlade i imao glavnu ulogu u istrazi o opozivu.
Pomoćnik državnog sekretara za Evropu i Evroaziju svedočio je, iza zatvorenih vrata, pred tri odbora u Predstavničkom domu, koji sprovode istragu o opozivu predsednika Trampa. Prema izvoru agencije Rojters, Riker je svedočio da nije znao da je američka vojna pomoć Ukrajini možda bila blokirana da bi se izvršio pritisak na novog predsednika Zelenskog da sprovede istrage od kojih bi predsednik Tramp imao političku korist.
Kongresmen Stiven Linč, demokrata iz Masačusetsa, rekao je novinarima da je Riker, koji je između ostalog nadležan za Ukrajinu i Rusiju, bio "mnogo bogatiji izvor informacija nego što se prvobitno očekivalo."
Međutim, prema jednom izvoru koji je tražio da ostane anoniman, Riker uglavnom nije bio uključen u politiku prema Ukrajini, koju je prepustio Kurtu Volkeru, tadašnjem specijalnom izaslaniku za Ukrajinu, i drugima.
"Nije bilo nekih revolucionarnih otkrića. Ništa nije novo", ocenio je republikanski kongresmen iz Pensilvanijie Skot Peri, posle nekoliko sati svedočenja. "Optužbe protiv predsednika nisu potvrđene ni na jednom svedočenju a danas, po mom mišljenju, nije bio izuzetak."
RIker je 18. marta postao pomoćnik državnog sekretara za Evropu i Evroaziju, i nadgledao rad diplomata u 50 zemalja, među kojima su Rusija i Ukrajina. U to vreme, tadašnja američka ambasadorka Mari Jovanovič je javno kritikovana da je jednom ukrajinskom zvaničniku dala spisak ljudi protiv kojih ne treba da se vode sudski procesi. To je tvrdnja koju su Jovanovič i Stejt Department demantovali.
54-godišnji Riker je karijerni diplomata koji se, između ostalog, bavi i Ukrajinom, zemljom u centru istrage Trampa. Riker je vršilac dužnosti pomoćnika državnog sekretara na toj poziciji od 18. marta.
Pojedini sadašnji i bivši američki zvaničnici smatraju da predsednik Tramp vodi kampanju protiv karijernih diplomata. Neki od njih su se već sastali sa istražiteljima iz Kongresa.
Očekivalo se da će istražitelji pitati Rikera o Trampovom iznenadnom otpuštanju američke ambasadorke u Ukrajini, Mari Jovanovič, u maju. Prema imejlovima koji su ovog meseca predati kongresnim odborima, Riker je bio među diplomata koje su pokušale da intervenišu kada su Trampove pristalice optužile Jovanovič da nije lojalna predsedniku.
Još jedan karijerni diplomata uključen u te komunikacije, Džordž Kent, svedočio je prošle nedelje da mu je rečeno da se povinuje odlukama trojice Trampovih političkih postavljenika. Jovanovič je takođe svedočila, i optužila Trampovu administraciju da ju je opozovala na osnovu lažnih tvrdnji.
U središtu istrage o opozivu je telefonski razgovor 25. jula, u kojem je Tramp tražio od novog ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da istraži bivšeg američkog potpredsednika Džoa Bajdena, favorita u trci za predsesdničku nominaciju demokrata, koji bi mogao da se suoči sa Trampom na izborima 2020, i njegovog sina Hantera, koji je bio direktor jedne ukrajinske energetske kompanije.
Trampova administracija je blokirala 391 milion dolara vojne pomoći Ukrajini u momentu kada se razgovor odigrao, a istražitelji razmatraju da li je Tramp oslobađanje tih sredstava uslovio dobijanjem ukrajinske pomoći u istrazi Bajdenovih.
Predsednik Tramp poriče da je uradio bilo šta nelegalno i tvrdi da se prema njemu postupa nepravedno, što podržavaju i njegovi republikanci u Kongresu.
U petak, sudija okružnog suda Beril Hauel odbacila je tvrdnju da je proces opoziva nelegalan, i naredila Trampovoj administraciji da kongresnom odboru za pravosuđe preda tajni materijal bivšeg specijalnog tužioca Roberta Malera o ruskom mešanju u američke izbore.
Hauel je rekla da Predstavnički dom ne mora da usvoji formalnu rezoluciju da bi istraga o opozivu bila validna.
