Iako su do kraja administracije predsednika Džoa Bajdena preostala dva meseca, Sjedinjene Države pojačavaju finansijsku, vojnu i diplomatsku podršku naporima Kijeva da se odbrani od ruske agresije.
Na samitu G20 u Rio de Žaneiru u Brazilu, gde su se sastali Bajden i lideri 20 najvećih svetskih ekonomija, američki zvaničnici su se zalagali za upotrebu "najjačeg mogućeg" jezika kada je reč o Ukrajini, rekao je zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost Džon Fajner za Glas Amerike tokom brifinga u ponedeljak.
Zapadne diplomate su tražile upućivanje oštrijih kritika na račun Moskve nakon ruskog vazdušnog napada tokom vikenda, najvećeg na ukrajinsku teritoriju u poslednjih nekoliko meseci.
Oni su takođe upozorili da bi pojačani ruski ratni napori mogli imati destabilizujući efekat i izvan Evrope.
Ranije ovog meseca, SAD i Ukrajina su objavile da je Severna Koreja poslala više od 10.000 vojnika da pomogne Moskvi da povrati teritoriju koju je Ukrajina zauzela u ruskoj oblasti Kursk.
Ipak, konačna izjava lidera nije uključivala jezik za koji su se zalagale SAD. Naglašeni su ljudska patnja i negativni uticaji rata u Ukrajini na globalnu ekonomiju, bez ikakve osude Rusije. Kada je riječ o Gazi, izjava je pozvala na prekid vatre u Gazi i Libanu i na posvećenost rješenju problema sa dvije države, ne spominjući pravo Izraela da se brani.
Fajner priznaje da je pronalaženje konsenzusa o globalnim sukobima nemoguće, s obzirom na razlike među članicama G20. Pored zemalja G7 koje su uglavnom istomišljenice, G20 uključuje i Rusiju, Kinu i nacije Globalnog juga.
Još od samita G20 na Baliju 2022. godine – održanog nekoliko mjeseci nakon invazije Moskve na Ukrajinu – ova globalna grupa se suočava sa izazovima u pronalaženju odgovora na sukob.
Odobrena upotreba raketa dugog dometa
SAD povećavaju svoju vojnu pomoć Kijevu, a ovlastile su Ukrajinu da koristi američke rakete dugog dometa za napade na Rusiju, prema izveštajima medija koji citiraju zvaničnike koji su govorili pod uslovom da ostanu anonimni.
Fajner je odbio da potvrdi ove informacije, ali je rekao da je to "u skladu" sa pristupom SAD da svoj odgovor prilagode razvoju situacije na terenu kako bi se "Ukrajincima omogućilo da nastave da brane svoju teritoriju i svoj suverenitet".
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je u ponedeljak da će, ako je vest tačna, odobrenje Kijevu da vrši udare po Rusiji američkim raketama dugog dometa "označiti kvalitativno novu rundu tenzija i nivo uključenosti Vašingtona u sukob u Ukrajini".
Prošle nedelje u Briselu, američki državni sekretar Entoni Blinken pokušao je da uveri evropske saveznike da je Bajden "posvećen tome da se pobrine da svaki dolar koji imamo na raspolaganju bude isporučen od sada do 20. januara", datuma inauguracije novoizabranog predsednika Donalda Trampa.
Tramp je kritikovao korišćenje novca američkih poreskih obveznika za pomoć Kijevu. Bez navođenja detalja, Tramp se često hvali da može brzo da okonča rat - što je izjava za koju se mnogi u Evropi plaše da znači prisiljavanje Ukrajine na kapitulaciju.
Ranije ovog meseca, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da želi "pravedan kraj" rata i da brz kraj "znači gubitke". U subotu je ukrajinskom javnom radiju rekao da će se pod Trampovom administracijom "rat brže završiti".
"Ovo je njihov pristup, obećanje svojoj zemlji", rekao je on. "A za njih je to takođe veoma važno".
U Stejt departmentu, portparol Metju Miler rekao je za Glas Amerike tokom brifinga u ponedeljak da SAD nastoje da kraj rata u Ukrajini podrazumeva teritorijalni integritet i suverenitet zemlje, istovremeno osiguravajući da "diktator" koji namerava da zauzme zemlju silom "ne bude nagrađen".
To osećanje dele i mnogi evropski lideri, ali bi na kraju mogli da budu primorani da prihvate novu političku realnost.
"Nijedna vlada u Evropi u ovom trenutku neće zvanično podržati zemlja-za-mir sporazum. Diplomatski i pravno je to nemoguće učiniti", rekao je Edvard Hanter Kristi, bivši zvaničnik NATO-a, a sada viši naučni saradnik na Finskom institutu za međunarodne poslove.
Međutim, neki evropski lideri veruju da šanse Ukrajine nisu dovoljno dobre, rekao je Kristi za Glas Amerike, posebno ako SAD pod Trampom ne nastave da pružaju pomoć toj zemlji.
SAD žure da Ukrajini proslede 20 milijardi dolara, kao deo inicijative grupe država G7 koju je pokrenuo Bajden i koja se u junu obavezala da će Kijevu obezbediti 50 milijardi dolara u pozajmicama. Sredstva će biti vraćena prihodima od kamata na rusku imovinu zamrznutu u zapadnim finansijskim institucijama.
Visoki zvaničnik administracije rekao je u Riju za Glas Amerike da "rade punom parom" da bi zajam bio isplaćen pre kraja godine.
Klimatske promene, smanjenje siromaštva
Domaćin sastanka G20, Brazil, je radio na tome da fokus razgovora zadrži podalje od globalnih sukoba, a više na rešavanju podela na konferenciji UN o klimatskim promenama u Azerbejdžanu, kao i na ubrzavanju napora za smanjenje globalne gladi i siromaštva, što je inicijativa koju je zagovarao predsednik domaćina samita Luiz Inasio Lula da Silva.
Lulin pristup da se odupre pritiscima G7 i ostatka G20 na pitanja Ukrajine i Gaze odražava brazilsku strategiju "višestruke svrstanosti" u sve fragmentiranijoj globalnoj sceni, kaže Bruna Santos, direktorka Brazilskog instituta Vilson centra.
Međutim, "neutralnost rizikuje da se otuđite od svih strana u sve polarizovanijem svetu", rekla je Santos za Glas Amerike.
Pregovarači u Riju takođe se bore da pronađu konsenzus o zajedničkom jeziku o finansiranju po pitanju klime, rekli su diplomatski izvori koji su razgovarali sa Glasom Amerike pod uslovom anonimnosti.
Zapadne zemlje se zalažu da im se Kina i bogate bliskoistočne zemlje pridruže u doprinosu globalnim fondovima za ublažavanje klimatskih promena - što je predlog kojem su se odupirali Brazil i druge zemlje članice Globalnog juga.
Još jedna Lulina ideje, porez od dva odsto na superbogate za koji Brazil kaže da može potencijalno da generiše do 250 milijardi dolara godišnje za pomoć siromašnima u svetu, takođe je naišao na nove otpore.
Argentinski desničarski predsednik Havijer Milei odbacio je taj predlog nakon što je posetio Trampa u njegovoj rezidenciji na Floridi, kao prvi strani lider koji je posetio novoizabranog predsednika SAD.
To je primer kako je Tramp kao novoizabrani predsednik već uticao na dinamiku među svetskim liderima i promenio Bajdenove međunarodne prioritete.
Visokorangirani zvaničnik američke administracije je za Glas Amerike naveo da SAD "stvarno podržavaju" Lulin predlog, koji je "veoma u skladu" sa fiskalnom politikom za koju se Bajden zalagao tokom svog mandata.
