Potresna fraza odjekuje kada se rođaci žrtava 11. septembra okupljaju svake godine da se sete voljenih osoba koje su izgubili u terorističkim napadima.
"Nikad te nisam upoznao".
To je zvuk promene generacija na "nultoj tački", gde rođaci čitaju imena žrtava na svaku godišnjicu napada. Skoro 3.000 ljudi je ubijeno kada su otmičari iz al-Kaide 11. septembra 2001. zakucali četiri aviona u tornjeve bliznakinje, Pentagon i polje u jugozapadnoj Pensilvaniji.
Neka imena čitaju deca ili mladi odrasli koji su rođeni nakon napada. Na prošlogodišnjem obeležavanju bilo je 28 takvih mladih među više od 140 govornika.
Mlade ponovo očekuju na ovogodišnjoj svečanosti u sredu. Neki su deca žrtava čije su partnerke bile trudne. Većina mladih su rođaci ili unuci žrtava. Oni su nasledili priče, fotografije i osećaj svečane odgovornosti.
Biti „porodica 11. septembra“ prenosi se kroz generacije, a obeležavanje napada jednog dana će biti u skladu sa svetom bez sećanja iz prve ruke. „Kao da prenosite baklju dalje“, kaže trinaestogodišnji Alan Aldicki.
Pročitao je imena svog dede i još nekoliko ljudi poslednje dve godine, a planira da to uradi u sredu. Aldicki u svojoj sobi čuva uspomene na dedu, vatrogasca Alana Tarasjeviča.
Tinejdžer je prošle godine rekao publici da je toliko čuo o svom dedi da se čini kao da ga poznaje, „ali ipak, voleo bih da sam imao priliku da te zaista poznajem“, dodao je. Alan se dobrovoljno prijavio da čita jer se tako oseća bližim dedi i nada se da će imati decu koja će učestvovati. „Čast je moći da ih podučavam jer im možete dati do znanja o svom nasleđu i onome što nikada ne zaborave“, rekao je telefonom iz centra Njujorka.
Rekao je da se već nalazi da podučava vršnjake koji znaju malo ili ništa o 11. septembru. Kada dođe vreme za ceremoniju, on traži informacije o životima svake osobe čije ime mu je dodeljeno da pročita. „On razmišlja o svemu i razume važnost onoga što to nekome znači“, rekla je njegova majka Melisa Tarasevič.
Recitovanje imena mrtvih je tradicija koja se proteže dalje od "nulte tačke". Ratni spomenici odaju počast poginulim vojnicima tako što naglas izgovaraju njihova imena.
Neke jevrejske organizacije održavaju čitanje imena žrtava Holokausta na Međunarodni dan sećanja, Jom Hašoa. Imena 168 ljudi poginulih u bombardovanju savezne zgrade u Oklahoma Sitiju 1995. godine čitaju se svake godine kod tamošnjeg spomen obeležja.
Na godišnjice 11. septembra, ceremonija u Pentagognu obuhvata vojnike ili zvaničnike koji čitaju imena 184 ljudi tamošnjih žrtava. Na nacionalnom spomeniku "Leta 93" rođaci i prijatelji žrtava čitaju spisak 40 putnika i članova posade čiji su životi okončani u ruralnom mestu u blizini Šenksvila u Pensilvaniji.
Višesatno obeležavanje na Memorijalu 11. septembra u Njujorku gotovo je isključivo posvećeno imenima 2.977 žrtava na sva tri mesta, plus šest osoba ubijenih u bombaškom napadu na Svetski trgovinski centar 1993. godine.
Sve čitaju rođaci koji volontiraju i biraju se žrebom. Svakom je dat podskup imena za čitanje naglas. Oni koji čitaju takođe uglavnom kratko govore o sopstvenim gubicima, često uz dirljive detalje.
„Često razmišljam o tome kako bi, da si još uvek ovde, bio jedan od mojih najboljih prijatelja, gledao sa mnom fakultete, izvlačio me iz nevolje sa mamom i tatom, družio se na obali Džersija“, rekao je Kapri Jaroš prošle godine, govoreći o njenom ubijenom ujaku, njujorškom vatrogascu Kristoferu Majklu Mozilu.
Sada ima 17 godina, odrasla je uz domaću knjigu za bebe o njemu i porodici koja ga i dalje pominje u svakodnevnim razgovorima. „Kris bi to voleo“ je fraza koja se često čuje po kući. Pročitala ju je dva puta na ceremoniji trgovinskog centra.
"Puno mi znači što mogu da zadržim u životu ime svog ujaka i nastavim da čitam imena svih drugih, tako da će više budućih generacija znati“, rekla je u telefonskoj izjavi iz kuće svoje porodice u centralnom Nju Džersiju. „Osećam se dobro što mogu da prenesem važnost onoga što se dogodilo".
Njene dve mlađe sestre takođe su pročitale imena, a jedna se sprema da to uradi ponovo u sredu. Njihova majka, Pamela Jaroš, nikada nije uspela da se natera da se prijavi. „Nemam tu snagu. Preteško mi je“, kaže Pamela Jaroš, koja je Mozilova sestra. "One su hrabriji."
Do sada su mnoga deca žrtava 11. septembra - kao što je Melisa Tarasevič, koja je upravo završila srednju školu kada joj je otac umro - odavno odrasla. Ali oko 100 je rođeno nakon što je u napadima ubijen jedan od njihovih roditelja, a sada su mladi odrasli ljudi. „Iako se nikada nismo sreli, počastvovan sam što nosim tvoje ime i nasleđe sa sobom. Zahvaljujem vam što ste mi dali ovaj život i porodicu“, rekao je Manuel DaMota mlađi o svom ocu, drvoprerađivaču i menadžeru projekta, tokom prošlogodišnje ceremonije.
Jedan za drugim mladi ljudi čitaju na priredbi organizovanoj u čast njihovih tetki, ujaka, praujaka, deka i baka koje su deci nedostajale tokom života.
"Celog svog života, moj tata je govorio da sam ga podsetio na tebe".
"Voleo bih da me vodiš na pecanje".
„Voleo bih da imam više od vas nego samo sliku u ramu".
"Iako te nikad nisam sreo, nikada te neću zaboraviti".
