Evropske vlade optužuju Rusiju da migrante koristi kao oružje, tako što im pomaže da ilegalno ulaze u Evropsku uniju, čime se povećavaju političke tenzije u zemljama kao što su Finska, Poljska i Letonija. Politički posmatrači u Letoniji kažu da je ta taktika delimično dovela do jačanja ekstremno desničarskih partija na evropskim izborima ove godine.
Glavni grad Letonije - Riga - oseća podele koje rastu u toj zemlji, što je slučaj i u Litvaniji i Poljskoj. Eksperti u Letoniji kažu da je to delom posledica toga što Rusija i njen saveznik Belorusija koriste migrante kao oružje.
“Rusija i Belorusija doslovno plaćaju hiljadama Iračana, Sirijaca, da ih stave u avion. Iskrcavaju se u Minsku i onda ih odvoze do granice sa Poljskom, Litvanijom i Letonijom i gurnu ih preko granice", kaže Spolitis, Vejko Spolitis, bivši zamenik ministra odbrane Letonije.
Najezda migranata preko granice počela je 2021. Političari kažu da su Rusija i Belorusija imale jasan cilj.
"Da kreiraju diskurs na letonskoj političkoj sceni, kako bi se na vlast dovele razne vrste populističkih stranaka", ističe Spolitis.
Einar Slesers je na čelu jedne od takvih stanaka - “Letonija na prvom mestu”. Osnovao ju je 2021. godine u znak protesta zbog korišćenja vakcina protiv kovida 19. Slesers je takođe poznati biznismen i političar u Letoniji koji radi na projektu izgradnje novih stanova i hotela na obalama Rige. Zauzeo je čvrst stav o ekonomiji i imigraciji.
“Ne moramo da dovodimo ljude iz zemalja Trećeg sveta, koji će doneti kriminal i probleme našoj zemlji. A vidimo šta se dešava u Evropi, na mnogim mestima. Ne želim da imenujem zemlje, ali znate, sve te bande imigranata koje su došle, one stvarno povećavaju stopu kriminala. To je strašno", smatra Slesers.
Međutim, veza između migracije i kriminala nije tako jednostavna, kaže Martin Lange, koji je proučavao to pitanje.
“Nije baš uvek slučaj da novi imigranti, bez obzira iz koje zemlje dolaze, doprinose povećanju kriminala. Ako im nije dozvoljeno da rade, ako imaju loše životne uslove, to može da poveća stopu kriminala".
Neki analitičari smatraju da je korišćenje migracija kao oružje deo "hibridnog rata" Rusije protiv Zapada - osmišljenog da se uzvrati centristima Evropske unije i ojačaju krajnje desničarske stranke, zarad ciljeva Moskve.
Međutim, neki eksperti kažu da je uticaj straha birača na porast populističkih i krajnje desničarskih stranaka u Evropi moguće preuveličan, dok drugi faktori, kao što je uticaj na spoljnu politiku, možda imaju veću ulogu.
Keli Grinhil iz MIT Centra za međunarodne studije postavlja pitanje da li migracije kao oružje funkcionišu kao sredstvo spoljne politike:
"Da. Mogu li da vam kažem da političari osećaju da su veoma negativno pogođeni takvim oružjem? Da. Da li podaci na širem planu nužno sugerišu da su u pravu? Nisam baš sigurna".
Letonija na prvom mestu dobila je mandat u Evropskom parlamentu u junu, posle izbora na kojima su krajnje desničarske stranke ostvarile značajne uspehe u Italiji, Francuskoj i Nemačkoj.
Poljska je ove godine osudila Belorusiju zbog korišćenja te taktike, dok je Finska, koja deli 1.300 kilometara dugu granicu sa Rusijom, sredinom jula usvojila zakon kako bi to sprečila.
