Holandski premijer Mark Rute u ponedeljak se zvanično izvinio zbog holandskog učešća u ropstvu tokom 250 godina, nazivajući trgovinu robovima - "zločinom protiv čovečnosti".
Izvinjenje je upućeno skoro 150 godina nakon što je okončano ropstvo u holandskim kolonijama, među kojima su Surinam, ostrva Kurasao i Aruba na Karibima, i Indonezija.
"Danas, u ime holandske vlade, izvinjavam se za prošle postupke holandske države", rekao je Rute u Hagu.
"Mi, koji živimo ovde, danas, možemo samo da priznamo i osudimo ropstvo na najjasniji mogući način - kao zločin protiv čovečnosti", izjavio je premijer.
Holandski ministri otputovali su tim povodom u sedam bivših kolonija u Južnoj Americi i Karibima.
Sigrid Kag, holandska ministarka finansija i zamenica premijera, izjavila je tokom zvanične posete Surinamu prošle nedelje da će holandska vlada započeti "proces" koji vodi "još jednom neverovatno značajnom trenutku, 1. jula sledeće godine."
Potomci holandskih robova tog datuma slave 150 godina oslobođenja od ropstva na tradicionalnoj proslavi nazvanoj "Keti Koti" što na lokalnom jeziku znači "pucanje lanaca".
Međutim, plan je izazvao kontroverzu, a aktivističke grupe i neke od bivših kolonija kritikovale su potez holandske vlade kao suviše "zbrzan", navodeći da ih izostanak konsultacija od strane Holandije podseća na ponašanje iz kolonijalne ere.
Međutim, Rute je u svom govoru u ponedeljak izjavio da je bilo "komplikovano" izabrati pravi trenutak.
"Ne postoji jedno pravo vreme za sve, jedna prava reč za sve, jedno pravo mesto za sve", rekao je.
Holandija je "zlatno doba" svoje imperije i kulture u 16. i 17. veku finansirala prevozeći brodovima oko 600.000 Afrikanaca u okviru trgovine robljem, pretežno u zemlje Južne Amerike i Karibe.
Na vrhuncu kolonijalne imperije, Ujedinjene provincije, što je nekadašnje ime Holandije, posedovale su kolonije kao što su Surinam, karipsko ostrvo Kurasao, Južnu Afriku i Indoneziju, gde je Holandska kompanija za istočnu Indiju bila bazirana u 17. veku.
Proteklih godina, Holanđani su se suočavali sa činjenicom da su njihovi muzeji, puni Rembrantovih i Vermerovih slika, uglavnom građeni brutalnim korišćenjem rada robova. Pokret "Životi crnaca su važni" u SAD je takođe podstakao pitanja o rasizmu u holandskom društvu.
Pritisak je rastao unutar Holandije, a gradovi kao što su Amsterdam, Roterdam, Hag i Utreht su se formalno izvinili zbog trgovine robovima. Rute se dugo odupirao tim pozivima, navodeći da je period ropstva bio suviše davno, i da bi izvinjenje izazvalo tenzije u zemlji gde je ekstremna desnica i dalje jaka. Sada je promenio taktiku, ali - nisu svi zadovoljni.
Premijerka Svetog Martina, Silveria Džejkobs, rekla je holandskim medijima u subotu da ostrvo neće prihvatiti izvinjenje holandske države.
"Nećemo prihvatiti izvinjenje dok ga naš savetodavni komitet ne razmotri, i ne razmotrimo ga mi kao zemlja", rekla je.
Činjenica da Frank Virvind, još jedan holandski ministar koga je vlada poslala u Surinam, potiče iz te zemlje, izazvala je kritike grupe za restituciju, koja navodi da je on "potomak porobljenog naroda."
Ministri holandske vlade u ponedeljak su u posetama sedam nekadašnjih kolonija kako bi "razgovarali sa prisutnima o potezu holandske vlade i njegovom značaju", posle Ruteovog govora.
Ropstvo je zvanično ukinuto u Surinamu i drugim teritorijama kojima je vladala Holandija 1. jula 1863, ali je praksa zapravo tek okončana 1873. godine, posle desetogodišnjeg "tranzicionog" perioda.
Grupe za komemoraiju smatraju da je izvinjenje trebalo da bude upućeno na 150. godišnjicu tog datuma, 2023, umesto "proizvoljnog" datuma - 19. decembra ove godine.
