Američki ambasador na Kosovu Džef Hovenijer naveo je u intervjuu za Albanski servis Glasa Amerike da je bezbednosna situacija na Kosovu i dalje krhka, ali da je mirno. On je dodao da je u fokusu SAD da situacija bude takva da se izbegnu drugi incidenti koji bi rezultirali nasiljem i koji bi ugrozili civilno stanovništvo, ali i legitimne bezbednosne snage tamo - kosovsku policiju, kao i međunarodne snage.
Glas Amerike: Na početku ste rekli da napad nije uključivao neku spontano okupljenu grupu građana koji su nečime nezadovoljni, nego da je to bila obučena i organizovana grupa. Šta mislite, ko ju je organizovao i obučio? Hovenijer: Prvo mislim da je važno da pričamo o onome to znamo i šta tek treba da saznamo. Ima nekih stvari koje su poznate, i kao što ste me citirali, mi znamo da ova grupa ljudi nije spontano okupljena. Ove osobe, koje su - koliko znamo - sve srpske nacionalnosti, imale su pristup oružju i posedovale svrlo moderno oružje koje ne možete kupiti u prodavnici. Za to vam treba struktura, i to uobičajena državna struktura. Znamo da većina onoga što su ostavili potiče iz Srbije. To znamo. I znamo da je jedna osoba Milan Radoičić, koji je bio potpredsednik Srpske liste, preko svog advokata javno poručio da prihvata odgovornost i naveo da je on organizator i učesnik napada. To je ono što za sada znamo, a pokušavamo da saznamo više. Znamo da to nije moglo da se desi spontano. Kao što sam rekao, iza ovoga su strukture, organizacija. Još pokušavamo da jasno shvatimo kako je to urađeno.
Glas Amerike: Ambasadore, dozvolite, ako je oružje iz Srbije, i javna ličnost kao što je Radoičić je preuzela odgovornost, zar to nije dokaz da je Srbija iza ovog napada?
Hovenijer: Mnogi ljudi to kažu, čuo sam mnogo kosovskih zvaničnika koji upravo to tvrde. Želimo da budemo oprezni pre nego što se konačno odredimo prema ovome, kako bismo bili sigurni da imamo sva saznanja. Kao što sam rekao, ovo shvatamo ozbiljno i sarađujemo sa našim prijateljima iz Vlade Kosova i drugima kako bismo bolje razumeli.
Glas Amerike: Kosovski lideri navode da je ovaj napad agresija Kosova na Srbiju i traže kaznene mere protiv Srbije. Mogu li Sjedinjene Države da uvedu te mere?
Hovenijer: Jedna od stvari koju sam naveo, jedna od stvari koje je naveo sekretar (Entoni)Blinken i drugi, jeste da oni koji su odgovorni za ove kriminalne napade, oni koji su ih izvršili, oni koji su ih planirali, oni koji su pružili značajnu podršku, treba da odgovaraju. Kada otkrijemo ko je odgovoran, treba da odgovara. Pozvali smo Vladu Srbije da u potpunosti učestvuje u istrazi i da odgovorne privede pravdi. Naravno da podržavamo napore kosovskih vlasti i pravosudnog sistema ovde da nađu odgovorne. Ne isključujem poteze u budućnosti. Posmatraćemo šta se zbiva, i donosićemo odluke o narednim koracima kako budemo konačno utvrdili odgovornost. Ali budite sigurni, oni koji su odgovorni za ovaj užasan napad i ubistvo policajca moraju da odgovaraju za to.
Glas Amerike: Ali čuli smo gospodina Radoičića koji je sam rekao da je odgovoran za napad, ali su ga srpske vlasti pustile na slobodu. Imajući to u vidu, možete li računati da će Srbija sarađivati kako bi se istražio napad i odgovorni priveli pravdi?
Hovenijer: Ja mogu samo da pričam o poziciji i stavovima američke vlade, koje smo javno preneli srpskim vlastima, o tome šta mi očekujemo. Ovo je krivično delo, ovo je pretnja po suverenitet, kao i za stabilnost regiona. Ugrozilo je građane Kosova, pripadnike međunarodnih mirovnih snaga i verujemo da ti kriminalci koji su umešani u to treba da odgovaraju. Pozivamo Vladu Srbije da omogući da se to desi. Ne mogu da govorim o odlukama suda o kućom pritvoru. Koliko znam, gospodin Radoičić je uhapšen i pod optužbama je za ozbiljna krivična dela. Moja vlada očekuje da će odgovarati za ta krivična dela.
Glas Amerike: Ali on je pušten na slobodu…
Hovenijer: Koliko znam, on je u kućnom pritvoru, i podvrgnut je krivičnom procesu…
Glas Amerike: Da li ste spremni da uvedete mere protiv Srbije, ako ne bude sarađivala?
Hovenijer: To nije odluka koju donosim ja kao američki ambasador na Kosovu, o tome odlučuje moja vlada. Ali da ponovim, mi verujemo da oni koji su odgovorni za napad treba da odgovaraju.
Glas Amerike: Mnogi na Kosovu su zabrinuti da se - ako ne bude mera protiv Srbije, slične akcije kao što je bila ona 24. septembra mogu ponoviti. Da li Vas brine ta mogućnost?
Hovenijer: Nas brine bilo koja akcija koja bi mogla da destabilizuje situaciju na severu. Brine nas bilo koja akcija, u kojoj se naoružane i obučene osobe ponašaju suprotno od pravnih okvira i struktura. Za nas je ovo suverena teritorija Kosova i verujemo da kosovske vlasti imaju odgovornost da sprovode zakone. Mi to sve ozbiljno shvatamo.
Glas Amerike: Međunarodni posmatrači, pogotovo neki američki analitičari, naveli su da su Vašington, a naravno i Brisel imali vrlo tvrd stav prema Kosovu, ali ne i toliko prema Srbiji. Trebalo je samo par sati da se preduzmu mere prema Kosovu posle tenzija na severu, ali sad nema mera protiv Srbije, posle 24. septembra.
Hovenijer: Pre svega bih da kažem da ne možemo da merimo ta dva događaja. Drugo, istakao bih da je američka vlada odlučila da preduzme neke mere nakon što je premijer, i pored našeg saveta, upotrebio, iz naše perspektive, nepotrebnu silu da bi se ušlo u zgrade opština, što je dovelo do destabilizacije na severu. Jasno smo rekli da je to problem. Nismo preduzeli mere koje je preduzela EU, ali vlada SAD jeste uradila nešto, jasno je istakla da očekuje od Vlade Kosova da radi sa nama kako bi osigurala stabilnost i bezbednost na severu.
Imamo slična očekivanja od Srbije. Dok dolazimo do naših zaključaka, a naša procena i dalje traje u pogledu konačne odgovornosti, ponoviću da ćemo pozivati na odgovornost u ovom slučaju. U međuvremenu, takođe očekujemo od Republike Kosovo i vlade da radi sa nama da se stvore uslovi za veću stabilnost i smanjenje tenzija na severu. Ovo je i dalje veoma važan deo naše misije ovde. I zato sam dao brojne izjave, kao i drugi američki zvaničnici, o potrebi da se nastavi dijalog pod posredstvom EU. Ako ništa drugo, događaji od 24. septembra nam pokazuju koliko je hitna potreba da se dođe do novih odnosa Kosova i Srbije, gde postoji međusobno poštovanje, gde se razlike rešavaju mirnim sredstvma, onih u kojima se srpska zajednica na Kosovu oseća uvaženom i uživa određena prava, koja je štite. Sve je to deo dijaloga pod posredstvom EU. Jako je važno da se ide ka tome, da se vratimo procesu u kojem bi obe strane ispunile obaveze iz Osnovnog sporazuma.
Glas Amerike: Ali ambasadore, u svetlu poslednjih događaja, da li dijalog može da se nastavi po starom? Znam da ste diplomata i da nećete reći da je dijalog mrtav, ali mnogi na Kosovu smatraju da jeste.
Hovenijer: Pa, ja se ne slažem da je mrtav, i mogu da postavim pitanje, šta to ljudi misle kada kažu da se nastavi po starom? Ako to znači da EU i SAD rade sve što mogu da promovišu sporazum koji je koristan za obe strane, onda da, nastavićemo to da radimo. Sada mislim da imamo problem. Problem je manje pitanje sporazuma koji je zaista dobar za obe strane, nego više pitanje političke volje obe zemlje da zaista primene obaveze koje su slobodno preuzele, to treba da urade. Mi ćemo nastaviti naš posao, da se primeni dobar sporazum koji redefiniše odnose i pravi uslove za veću stabilnost i bezbednost ljudi na Kosovu i ljudi u Srbiji. I nećemo se izvinjavati što će to i dalje biti naš pristup. Bićemo sigurno biti vrlo jasni u tome da očekujemo da vidimo veću političku volju obe strane da se zaista ispune obaveze iz sporazuma. Iako su lideri Kosova rekli da sada dijalog nije prioritet, bezbednost Kosova jeste. Ovo bih da kažem, slažem se da je bezbednost prioritet, verujem i moja vlada veruje, jedan od načina da se poveća sigurnost Kosova je kroz implementaciju Osnovnog sporazuma. To će znatno povećati bezbednost Kosova i zato mislim da je hitno da se nastavi dijalog kako bi se to postiglo.
Glas Amerike: Kada govorimo o sporazumima, Zajednica opština sa srpskom većinom je dugo vremena, od prvog dana, smatrana Ahilovom petom pregovaračkog procesa i izazivala zabrinutost da bi mogla da utiče na funkcionalnost Kosova. Kako bi se taj sporazum mogao primeniti, a da se istovremeno umanji zabrinutost Prištine u pogledu njegovih posledica?
Hovenijer: Drago mi je što ste postavili to pitanje jer o njemu mnogo govorimo, i javno i u razgovorima sa Vladom Kosova. Sjedinjene Države su prilično jasne u tom pogledu. Vjerujemo da Kosovo ima obavezu, još iz 2013. godine, da formira Zajednicu opština sa srpskom većinom. Međutim, takođe smo uradili sve što je moguće da uzmemo u obzir da postoji zabrinutost. I ne odbacujemo zabrinutost da bi to, ako bi bilo urađeno na pogrešan način, moglo u stvari da nanese štetu dobrom funkcionisanju države Kosovo, što niko od nas ne želi da vidi. Ali zato je moja vlada bila tako jasna u pogledu zaštita ili ograničenja na to kako bi zajednica trebalo da bude uspostavljena. I to ću ponoviti. Sjedinjene Države vjeruju da koja god zajednica bude uspostavljena, da mora da bude usklađena sa postojećim Ustavom Kosova bez ustavnih promena. Mora da bude usklađena sa odlukom Ustavnog suda iz 2016. godine. Mora da bude usklađena sa obavezom, koju je preuzela Evropska unija, da neće imati izvršna ovlašćenja.
Sjedinjene Države su prilično jasne u pogledu Zajednice opština sa srpskom većinom
Mora da bude usklađena sa veoma pažljivo utvrdenim javnim dokumentom savetnika Stejt departmenta Dereka Šolea i našeg specijalnog izaslanika za Balkan Gabrijela Eskobara, u kojem je sve ovo izneseno. Ono što vidimo je koordinacija između opština sa srpskom većinom i načina na koji one obavljaju svoje funkcije koje već imaju pod Ustavom Kosova, na osnovu Ahtisarijevog plana i u oblastima u kojima imaju te odgovornosti: obrazovanje, zdravstvena zaštita, korišćenje zemlje, stvari slične tome. Takođe vjerujemo da bi trebalo da budu transparentne. Prema Ahtisarijevom planu, Vlada Srbije ima pravo, ako to želi, da pruži podršku srpskoj zajednici na Kosovu. Međutim, to mora da bude usklađeno sa pravnom strukturom Kosova, i uz poštovanje njegovog suvereniteta. Znači, suština sistema zdravstvene zaštite ili obrazovanja je da budu transparentni i usklađeni za kosovskim zakonima. To bi bilo značajno poboljšanje u trenutnoj situaciji. Time bi se uzele u obzir primjedbe etničke srpske zajednice i, kako vjerujemo, doprinijelo bi stabilnosti. Stoga, nismo saglasni sa onima koji kažu da je Zajednica opština sa srpskom većinom, po samoj prirodi, štetna za funkcionisanje države Kosovo. Snažno vjerujemo da postoje načini na koje bi ona mogla da ojača njeno funkcionisanje, a da istovremeno ispunjava ključnu ulogu rešavanja konkretne zabrinutosti etničke srpske zajednice na Kosovu.
Glas Amerike: Kada to objašnjavate liderima Kosova, kako oni reaguju?
Hovenijer: Prepustiću liderima Kosova da sami o tome govore. Sve što mogu da kažem je da mislim da imamo ubedljiv argument.
Glas Amerike: Međutim, kada razgovarate sa nekim ljudima na Kosovu, oni kažu da bi čak i sa tim garancijama, neko kao Milan Radoičić mogao da predvodi ZSO. Kako možemo da se osjećamo komforno sa ljudima kao što je on?
Hovenijer: To je hipotetičko pitanje. Konačno, verujemo da bi trebalo da postoji određeno povjerenje u međunarodnu zajednicu i u nas same da možemo da to primenimo na način koji bi bio koristan građanima na Kosovu, uključujući i srpsku zajednicu, uz istovremeno poštovanje postojećeg pravnog okvira.
Glas Amerike: Vlasti Kosova izrazile su određeno nezadovoljstvo izaslanikom EU za dijalog Miroslavom Lajčakom, čiji pristup smatraju veoma neizibalansiranim. Istovremeno, sve se više traži da SAD budu direktnije uključene u proces. Kakve su šanse da Amerika bude više uključena?
Hovenijer: Nisam siguran koliko bi još SAD mogle da se uključe u ovaj proces. To je opravdano dijalog uz posredovanje Evropske unije. To je adekvatno, zato što na kraju EU daje podsticaje da se odradi težak posao. Kao što je visoki predstavnik Evropske unije (Žozep) Borelj rekao u Ohridu, preuzete obaveze bi trebalo da budu deo procesa pristupanja za obe zemlje. I ispunjavanje tih obaveza postaće uslov za pristupanje EU. To je krajnji podsticaj. I zato što je reč o evropskom procesu, sa evropskim obavezama, adekvatno je da EU bude glavni posrednik u dijalogu, ne sa Evropom, nego između Kosova i Srbije. Međutim, mislim da su Sjedinjene Države više puta pokazale koliko su ozbiljne u pogledu ovoga, posvećene tome da se ovo uspešno reši. Miroslav Lajčak ima našu punu podršku. Podržavamo ovaj dijalog. Kao američki ambasador na Kosovu sam proveo više vremena na ovim pitanjima, nego na bilo čemu drugom. Moj kolega u Beogradu je vema uključen. Naš specijalni izaslanik je veoma uključen. Zbog toga se nekad borim sa pitanjem koliko bi još mogli da budemo uključeni, kada pomislim na to koliko smo već uključeni. Konačno, želimo da Kosovo bude uspešno. Želimo uspeh i za Srbiju. I želimo uspeh sa Evropsku uniju da te zemlje u potpunosti usmjeri na put integracije u EU. To bi osnažilo stabilnost i prosperitet i pomoglo da se ostvari vizija koju svi dijelimo, jedinstvene, slobodne i mirne Evrope. To je konačni cilj.
Glas Amerike: Da li se mogu narednih dana očekivati neki koraci napred u procesu dijaloga? Da li ima nekih planova?
Hovenijer: Želimo da vidimo napredak u dijalogu. Ne mogu da govorim o detaljima, ali očekujem obnovljene napore zato što je ovo hitno. Kao što sam rekao, 24. septembar nam je pokazao da nema vremena za gubljenje. Moramo hitno da napredujemo ka obostranom saglasju o tome kako da se u potpunosti i efikasno primene obaveze koje su obe zemlje preuzele u okviru osnovnog sporazuma i aneksa o implementaciji.
Glas Amerike: Vratiću se na 24. septembar. Da li vidite nagoveštaje ruskog miješanja u događaje na severu, imajući u vidu da neki tvrde da će to koristiti cilju Kremlja da skrene pažnju sa Ukrajine?
Hovenijer: Svi bi trebalo da brinemo zbog bilo čega što bi odvratilo pažnju sa ključnih pitanja u Ukrajini, Putinovog brutalnog rata i njegovog uverenja da će on odlučivati o budućnosti susedne zemlje, a ne njeni građani. To ne možemo da prihvatimo. I zbog toga, on ima koristi od nestabilnosti drugde u regionu. Siguran sam da je zadovoljan kada postoje nestabilnost i konflikt. S druge strane, ne mogu sada da kažem da imamo informacije koje bi direktno sugerisale da su Putin ili Kremlj odgovorni za neke od trenutnih nestabilnosti između Kosova i Srbije. Međutim, želimo da izbegnemo konflikt, napretkom ka punoj implementaciji Osnovnog sporazuma i Aneksa o implementaciji, što bi uklonilo ovaj izvor potencijalne nestabilnosti. I prema našem mišljenju, to je hitno.
