Lora Braun prevalila je više od 1.800 kilometara od Galfporta u Misisipiju da bi prisustvovala mitingu u okviru turneje "Ponovo buđenje Amerike" u Manhajmu u Pensilvaniji. Nosila je sa sobom šofar, muzički instrument koji se koristi na jevrejskim verskim ceremonijama. Ali, to nije bio jevrejski događaj. Lora je prinela rog ustima i snažno dunula, da označi početak drugog dana hrišćanskog, pretežno belog, pretežnog republikanskog mitinga koji je temelj hrišćanskog nacionalističkog pokreta u Sjedinjenim Državama.
Oko pet hiljada ljudi je ispunilo sedišta u sportskom kompleksu kako bi tokom dva dana slušali politički konzervativne govornike. Većina tih govornika zagovara povratak hrišćanstva u Ameriku, izborom kandidata koji podržavaju hrišćansku politiku. Drugi su iznosili protivljenje obaveznom vakcinisanju protiv kovida, dovodili u pitanje rezultate predsedničkih izbora 2020, ili branili napad na Kapitol 6. januara 2021, dok su ujedno promovisali knjige, video snimke, podkaste i privatno zdravstveno osiguranje. Glavna "atrakcija" je penzionisani general Majkl Flin, predstavljen publici kao "General Amerike", koji je imao tretman filmske zvezde. On je potpisivao autograme, kao i knjigu koju je objavio, i predstavljao druge istaknute govornike.
Flin je bio primoran da se penzioniše u vojsci 2014. Tri godine kasnije, postaje savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika Donalda Trampa. A onda je podneo ostavku posle 22 dana - što je najkraći radni staž bilo kog američkog savetnika za nacionalnu bezbednost - i na kraju priznao da je lagao FBI o svojim razgovorima sa ruskim ambasadorom, krivično delo za koje ga je Tramp kasnije pomilovao.
'Uplašeni od sopstvene vlade"
Flin, koji je organizovao 43 mitinga za koje su ulaznice rasprodate, objasnio je za Glas Amerike šta je to što snažno žele ljudi koji dolaze na te skupove. "Ljude plaši njihova sopstvena vlada", rekao je. "Dolaze ovde da vide šta mogu da učine."
Govornici su im nudili jedno glavno rešenje - glasajte. I to glasajte za bogougodne Amerikance. Jedan vatreni afroamerički propovednik izašao je na scenu u plavom odelu sa belom košuljom i crvenom kravatom. Pastor Mark Berns, najavljen kao "Pastor Donalda Trampa", podigao je publiku na noge kada je rekao: "Da li ste spremni da krenete u rat za Isusa Hrista? Ovde sam da proglasim rat protiv svakog demokrate koji podstiče rasne podele i gnev i protiv svake zle zavere koja dolazi sa kapija pakla."
A kada je reč o predsedniku Džou Bajdenu - "moramo da ga se odmah rešimo" - kazao je Berns. "Ja sam ponosni hrišćanski nacionalista. Ima li drugih hrišćanskih nacionalista ovde?", pitao je i dobio gromoglasan potvrdni odgovor.
Kada je sišao sa bine, prišao je kameri Glasa Amerike natopljen znojem posle svog emotivnog, energičnoog obraćanja. "Kada ljudi kažu da ne treba da propovedate religiju sa svoje govornice, to je besmislica. Američku revoluciju su vodili pastori."
Zakletva o političkim propovestima
Visoki, smireni beli pastor guste sede kose izašao je na binu. Prečasni Bil Kuk pozvao je sve pastore da polože "Gideonovu zakletvu". Njegova supruga mu se pridružila na bini noseći pano sa šest elemenata. Broj dva je obećanje da će se "pre svakih izbora održati najmanje jedna propoved o izborima." Broj četiri je zakletva da se vernici uče da je "glasanje na svakim izborima za najviše bogougodne kandidate sveta dužnost svake osobe koja za sebe kaže da je hrišćanin."
Delovi "Gideonovog zaveta", međutim, po svemu sudeći su suprotni Prvom amandmanu američkog Ustava koji nalaže razdvajanje crkve i države. Pored toga, crkve su označene kao neprofitne grupe izuzete od plaćanja poreza i zabranjeno im je da se bave političkom aktivnošću zbog tog izuzeća.
Stefani Robins provela je deset godina radeći za američku Poresku službu, agenciju odgovornu za prikupljanje federalnog poreza, a sada radi za Harmon Karan, nacionalno priznatu pravničku firmu specijalizovanu za pitanja poreskih izuzeća i izbornih aktivnosti.
Prelaženje granice sa propovedaonice
Kada joj je Glas Amerike pokazao sadržaj "Gideonovog zaveta", ona kaže da će se time "u nekom trenutku preći granica", i objašnjava zbog čega postoji pomenuti zakon. "Vlada ne želi da daje subvencije takvoj vrsti govora", kaže Robins, pošto neprofitne organizacije već dobijaju posebne poreske beneficije. "Zbog toga je važno da ne govore o politici sa svoje propovedaonice."
Flin kaže za Glas Amerike da ne tumači Prvi amandman na taj način. "To znači slobodu religije, ne hrišćanstva ili judaizma, slobodu savesti, slobodu da verujete u ono u šta želite da verujete", kaže.
Pastori kažu da ne promovišu određene kandidate. Međutim, usmeravanjem svojih vernika da glasaju za hrišćanskog kandidata znači da je u nekim trkama jasno koji je to kandidat - primećuje Robins.
Kuk kaže da bi se oci američke nacije "aktivno borili protiv ideje o razdvajanju" kako se danas predstavlja, "jer su članovi Kongresa razumeli da je crkva zapravo osnovala Ameriku, i pastori su bili oci nacije, i oni bi pokrenuli novu revoluciju."
Na pitanje o isključivanju drugih religija, Flin je izjavio da "tu postoje sve vrste veroispovesti", ali je ukazao da je hrišćanstvo "najveća veroispovest u zemlji."
Prema istraživanjima, hrišćani čine oko 64% stanovništva SAD, ali studija Istraživačkog centra Pju pokazuje da u slučaju da se sadašnje opadanje nastavi, hrišćani bi u narednih 50 godina mogli da čine manje od 50% populacije.
Još jedna studija centra Pju pokazuje da 45% ispitanika smatra da bi Amerika trebalo da bude hrišćanska nacija.
Ali 77% ne smatra da crkve treba da podržavaju političke kandidate.
Za to vreme, istraživanje agencije FiveThirtyEight pokazuje da 58% ispitanih veruje da bi vlada trebalo da sprovodi razdvajanje crkve i države.
Hrišćani protiv hrišćana
U prostorijama Baptističkog zajedničkog komiteta za verske slobode dve žene sede za okruglim stolom, sa slušalicama, mikrofonima i laptop računarima ispred sebe. "Dobrodošli u Poštovanje religije", objavila je izvršna direktorka Amanda Tajler, na početku nedeljnog podkasta koji vodi sa advokaticom Holi Holman. Tajler je hrišćanski nacionalizam nazvala "zaraznom i potencijalno opasnom ideologijom ... bez obzira na naš verski identitet", i ukazala na Flinovo pozivanje na "jednu naciju pod Bogom, jednu religiju pod Bogom" kao dokaz da on poziva na teokratiju koju bi sprovodila vlada. U prevodu, kaže tajler, to znači "da biste zaista pripadali Americi, morate da bude hrišćanin, da budete belac, da imate određena politička gledišta koja vode ka opasnosti za određene ljude jer se stvaraju građani druge klase."
Tajler i Holman su stvorile grupu nazvanu "Hrišćani protiv hrišćanskog nacionalizma" zbog toga što smatraju da retorika pokreta "Ponovno buđenje Amerike" podstiče ljude na političko nasilje. Dve žene su organizovale kontramitinge u gradovima u okviru turneje za ponovno buđenje Amerike.
Nekoliko dana ranije, na panel diskusiji na Univerzitetu Džordžtaun, razmotreno je "kako belački hrišćanski nacionalizam preti našoj demokratiji".
Prečasni Majkl Kari, biskup Episkopalne crkve, rekao je za Glas Amerike: "Za više od 40 godina koliko sam pastor, nikada nisam rekao ljudima kako da glasaju jer to nije moj posao."
"Znači niste označeni kao Kjuanon"
Turneja za ponovno buđenje Amerike je takođe kritikovana kao magnet za ekstremno desničarske grupe. Kada je Glas Amerike u imejlu dobio karte za skup u Pensilvaniji, na njima je pisalo da su za "Festival i izložbu sveže pečene kafe". Na pitanje o tome, jedan zvaničnik turneje objasnio je da je to "zato da oni koji prate na kompjuterima ne misle da ste Kjuanon".
Kjuanon je labavo organizovana desničarska grupa koja širi političke teorije zavere. Podkast koji je popularan kod sledbenika Kjuanona delio je karte za konferenciju "Ponovno buđenje Amerike" u Pensilvaniji.
