Pregovori o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova nisu razgovori o pukom ugovornom odnosu između dve strane, već kao cilj imaju uspostavljanje među-državnih odnosa, koji istorijski nikad nisu postojali, ističe dugogodišnji balkanolog Džejms Huper. Ugledni američki analitičar za Glas Amerike razmatra teškoće u ostvarivanju tog cilja.
“Čini mi se da ni u Srbiji ni na Kosovu javnost nije svesna složenosti pregovora. Predsednici Vučić i Tači pokušavaju da začnu nešto što u istoriji dve zemlje nikada nije postojalo. U stvari, nikada te dve strane nisu imale bilo kakve odnose. Zastoj koji je nastupio samo je jedan izraz toga”.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić našao se pred zadatkom da vidi kako dalje i da li uopšte može da se ide dalje pošto je premijer Kosova Ramuš Haradinaj uveo tarife na robu iz Srbije, čije ukidanje uslovljava priznanjem Kosova od strane Srbije, bez prethodne razrade osnova takvog koraka.
“Mislim da predsednik Vučić u ovom trenutku mora dobro da proceni dalje korake. Ispita da li Tači uopšte može sa svoje, kosovske strane, da izdejstvuje ratifikaciju eventualnog širokog sporazuma. Mislim da uopšte nije lako doći do faze ratifikacije. Vučić mora dobro da promisli koliko je i kakav je dogovor uopšte moguć”.
Istovremeno, dodaje Huper, prijem Srbije u Evropsku uniju uslovljen je normalizacijom odnosa između BeogradaI Prištine. Vučić i većina građana Srbije žele što skoriji ulazak u evropski blok, smatra on.
“Predsedniku Vučiću je sasvim jasno da ulazak u evropski blok, koji on želi što brže da postigne, zavisi od sporazuma sa Kosovom. Evropska unija gubi na popularnosti u srpskoj javnosti, ali oko 50 odsto građana i dalje se izjašnjava za EU. Međutim, što duže traju pregovori sa Kosovom, ta podrška bi mogla da se smanjuje, a možda i potpuno nestane”.
Huper priznaje da srpskom predsedniku naglo opada popularnost i da su produžene demonstracije u Beogradu i drugim mestima u Srbiji očigledan dokaz toga. Međutim, on pravi razliku između demonstranata, koji se zalažu za liberalnu demokratiju i onih koji nastoje da skrenu zemlju u desničarske vode.
“One koji traže više demokratije i više Evrope - poštujem. Međutim, to nije slučaj sa demonstrantima desnice, naročito ekstremne nacionalistička desnice. Moram reći da su oni doprineli percepcijama Srbije kao jedne od najviše nacionalističkih zemalja na svetu. Ta strana ne želi sporazum sa Kosovom i buni se oko svega što se tiče Kosova. Oni pokušavaju da gurnu Vučića u desno”, kaže Hupe i dodaje:
“Lično smatram da je Vučić i dalje centrista. Da sam na njegovom mestu i da sam suočen sa mogućnošću postizanja sporazumnog dogovora od obostrane koristi, stao bih iza toga. Ukoliko to bude postigao verujem da će želeti da iza toga stane i podrži ga celokupan državni aparat. On verovatno kao i ja sluti da će sporazum bez obzira na sadržaj naići na izvesno političko neprijateljstvo”.
Ukoliko ne postigne dogovor:
“To će značiti da cela ideja o članstvu u Uniji, što čini gro njegove strategije, postaje neostvariva. Šta onda preostaje Vučiću? Šta bi bio njegov strateški cilj posle toga? Vučić svakako želi politički da preživi, stoga neguje odnose sa državnim aparatom, kao garancijom odbrane od političkih izazova, naročito od strane desnice”.
Huper kaže da i dalje veruje da je Vučić pravi čovek za Srbiju, a na pitanje da li su demonstracije i glasne kritike građana znak slabosti - odgovara:
“Koliko se meni čini, decibeli političkog nezadovoljstva u Srbiji odmah počinju sa najvišim stepenom 10. Ne povećava se po stepen, dva - nego počinje od devet i odmah prelazi na 10. Buka me mnogo ne brine”.
Huper zaključuje da "Vučić veruje da je budućnost Srbije i dalje na Zapadu".
