Pomoćnica američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Karen Donfrid izjavila je da Kosovo i Srbija moraju da donesu teške odluke, a da SAD i EU žele da im pomognu i podrže ih u tome.
"SAD i Evropska unija ne pokušavaju da nametnu rešenje za odnose Kosova i Srbije, već da im pomognu da donesu teške odluke. Oni pokušavaju da snaga koja će doneti promene na bolje i Kosovu i Srbiji. Da su me, pre nego što sam preuzela ovaj zadatak, pitali da li će Rusija krenuti u veliki napad na Ukrajinu, moj odgovor bi bio ne i pogrešila bih. Tako je teško da se predvidi budućnost", rekla je Donfrid u intervjuu Glasu Amerike na albanskom jeziku.
Američka zvaničnica istakla je da za zemlje Zapadnog Balkana postoji prilika da napreduju na putu evroatlantskih integracija.
"Duboko verujem da građani Kosova i Srbije svoju budućnost vide kao punopravni članovi evroatlantske zajednice. Ima li teških odluka koje Kosovo i Srbija moraju doneti, apsolutno. Hoćemo li mi biti tu da ih podržimo dok donose ove teške odluke - naravno. Te odluke se ne mogu nametnuti, ali su neophodne", rekla je Donfrid.
"Kosovo i Srbija trebalo bi da žele da ostvare budućnost koja je pred njima i da budu spremni da donose odluke koje mogu izgledati bolne. Mi ćemo biti uz njih, ali možemo samo da pomognemo i pokušamo da obezbedimo tu budućnost, a Kosovo i Srbija treba da urade težak posao", poručila je Karen Donfrid.
Zvaničnica Stejt departmenta govorila je i o ruskoj agresiji u Ukrajini koja traje skoro godinu dana i američkoj pomoći koju pruža odbrani te zemlje.
Ukazala je da naoružanje koje SAD i mnoge druge zemlje kontinuirano obezbeđuju Ukrajini treba da joj omogući bolju poziciju u odbrani teritorije od ruske agresije.
"Bolno je pomisliti da nas manje od mesec dana deli od jednogodišnjice ruskog rata protiv Ukrajine. Za to vreme naučili smo najmanje tri stvari. Sada znamo mnogo o Ukrajini i mislim da smo svi inspirisani hrabrošću i otpornosti građana koji se odupiru brutalnoj agresiji Rusije. Takođe, naučili smo više o Rusiji, svesni smo bili njenih igara u Gruziji i Ukrajini 2014. Sada vidimo šta Rusija čini svom susedu, ne samo na bojnom polju, već i bombardovanjem ukrajinske civilne infrastrukture, energetskih postrojenja", ukazuje američka zvaničnica - uz napomenu da Rusija državu od 44 miliona stanovnika pokušava da, kako kaže, gurne u mrak i hladnu zimu.
Glas Amerike: Da li je ova invazija vratila svet u eru Hladnog rata?
Donfrid: Ovo nije Hladni rat. Nije takmičenje između SAD i Rusije. Predsednik Bajden je bio jasan u vezi sa tim i kada je izjavio da se ne radi o tome. Potrebno je biti veoma jasan u vezi sa tim što se dogodilo u Ukrajini. Putin je 24. februara odlučio da pokrene invaziju na svog slabijeg suverenog suseda – pokušavši da osvoji celu zemlju. Zbog hrabrosti Ukrajinaca i njihove efikasne oružane odbrane, u šta smo ih uveravali, uspeli su da izdrže agresiju i potisnu Rusiju. Borbe su sada koncentrisane na jugoistoku zemlje. Rat je zasnovan na odbrani postojanja Ukrajine i nas koji je podržavamo. Branimo vrednosti u koje verujemo - oličene u Povelji UN o poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Vladimir Putin je otpočeo rat i on sutra može da ga okonča. Ako Rusija prestane da se bori - rat se završava. Ali, što kaže moj šef sekretar Blinken, ako Ukrajina prestane da se bori - prestaje da postoji.
Glas Amerike: Skoro svi ratovi se završavaju pregovorima. Da li mislite da su pregovori mogući u ovom trenutku? Ili ,u kom trenutku bi mogli biti?
Donfrid: Rekla bih da nema zemlje na svetu koja je više zainteresovana za mir u Ukrajini od nje same. Videli smo da je ukrajinski predsednik Zelenski predstavio mirovni plan. S druge strane, ono što smo čuli od predsednika Putina je da bi mogao biti zainteresovan za pregovore kada Ukrajina prizna, kako je ustvrdio, teritorijalnu realnost. Nemamo naznaka da je predsednik Putin raspolaže dobrom verom za pregovore. Predsednik Zelenski veoma otvoreno govori o potrebi pravednog i trajnog mira u Ukrajini. Bez Ukrajine nema pregovora. Delimo želju Ukrajine za pravednim i trajnim mirom. Kroz našu pomoć u oblasti bezbednosti pokušavamo da obezbedimo Ukrajini bude u najjačoj mogućoj poziciji kada se bude stiglo do pregovaračkog stola.
Glas Amerike: Ukrajinski zvaničnici ističu zahvalnost zbog nemačkih i američkih tenkova koji će biti isporučeni toj zemlji. Procenjuju da im je za ofanzivnu akciju potrebno njih više od 200. Da li su SAD i njihovi partneri u stanju da Ukrajini omoguće pomoć u tom obimu? Kada bi se ta oprema mogla naći na terenu?
Donfrid: Mislim da to podvlači činjenicu o broju zemalja koje pomažu Ukrajini da se odbrani. Nemačka je objavila saopštenje u vezi sa tenkovima Leopard. To je veoma važno jer umesto da iz Moskve čujemo vesti o interesovanju za mirovne pregovore, stižu glasovi da planira novu ofanzivu. Postoji napor najmanje 50 zemalja, da pomognu Ukrajini u odbrani. Vid pomoći menjao se u zavisnosti od izazova pred kojima smo se nalazili. Kada je Rusija tokom jeseni započela bombardovanje civilne infrastrukture, nastojali smo da povećamo snabdevanje Ukrajine protivvazdušnim naoružanjem. Razvijena je dugoročna posvećenost Ukrajini kada je reč o pomoći. Odluka SAD iz decembra da Ukrajini pošalju rakete Patriot je pravi pokazatelj. Kada razmišljamo o trajnom miru u Ukrajini, želimo da budemo sigurni da če biti sposobna da se brani tokom vremena.
Glas Amerike: Kijev kaže da postoji napredak u pregovorima o isporuci aviona F-16 Ukrajini. Možete li potvrditi da SAD razmatraju ovu mogućnost?
Donfrid: Kao što sam pomenula, Ukrajina je snabdevena oružjem koje odgovara trenutnoj situaciji na bojnom polju. Na početku sukoba slali smo protivtenkovskie sisteme i drugo oružja. Sukob je nesumnjivo evoluirao tokom vremena. Sada je pažnja usmerena na teško naoružanje, tenkove, artiljeriju i municiju.
Glas Amerike: Da li ste zabrinuti da će dolaskom proleća Rusija intenzivirati svoju vojnu kampanju?
Donfrid: Zabrinuta sam zbog toga i na osnovu vesti iz Rusije predviđamo da će krenuti u ofanzivu? To je direktno povezano sa odlukom da što pre na bojno polje pošaljemo naoružanje. Želimo da budemo sigurni da je Ukrajina u najboljoj mogućoj poziciji da brani svoju suverenu teritoriju. Kao što znate, obuka (ukrajinskih trupa) se nastavlja. Dakle, pored snabdevanja Kijeva naoružanjem, mi obučavamo i ukrajinske vojnike i ta kombinacija daje neprocenjiv rezultat. Tu je potrebno dodati hrabrost i otpornost Ukrajinaca. Rusiji bi trebalo da se čuva Ukrajina je zemlja koja se bori da odbrani voju egzistenciju. Moral svakog vojnika i ukrajinskog naroda je ogromna sila koju mislim da Rusija nije dobro proračunala.
