Premijer Portugalije, koja je sledeća zemlja predsedavajuća EU, predlaže smanjenje broja članica unije radi postizanja "sve dublje prave unije u skladu sa istinskim evropskim vrednostima". Prema mišljenju Antonija Košte, prva dva kandidata za odstranjivanje su Mađarska i Poljska, a potom slede Austrija, Danska, Finska, Holandija i Švedska.
Premijer Košta, koji predvodi Socijalističku partiju Portugaije, smatra da evropski klub opterećuju dve vrste zemalja, one koje podrivaju demokratiju i vladavinu prava i one koje se protive stvaranju velikih socijalnih fondova unije iz kojeg se izdvaja finansijska pomoć manje razvijenim delovima evropskog bloka.
Prema lideru predstojećeg rotirajućeg predsedništva EU:
"Govorimo o tome da li Evropska unija predstavlja 'uniju istinskih vrednosti' ili je prevashodno instrument za stvaranje ‘ekonomskih vednosti’”.
Poruka na prvi pogled zvuči plemenito, ali nije sasvim nova ni precizna, kaže naš sagovornik, analitičar fondacije Karnegi za Evropu Štefan Lene:
“Predlozi za organizovanje Evrope ’različitih brzina’ kruže odavno. Međutim takva terminologija obično izbija na videlo kad nastane zastoj u radu Unije, što je i sadašnji slučaj. Na redu je usvajanje novog budžeta u iznosu od pozamašnih 750 milijardi evra. Većina sredstava namenjena je za pomoć zemljama najteže pogođenim pandemijom, uključujući Italiju, Portugaliju i Španiju. Jedan od uslova za dodelu pomoći je poštovanje vladavine prava i demokratskih tekovina EU”.
To se uglavnom odnosi na Poljsku i Mađarsku, sve češće kritikovane zbog unutrašnjih nedemokratskih tendencija. Budimpešta i Varšava glasale su protiv budžetskg predloga, koji postaje pravosnažan samo uz saglanost svih, dodaje Lene.
Sledeći krug zemalja koje Košta predlaže za isključivanje su one članice Unije koje se zalažu za restriktivnu fiskalnu disciplinu, poput Austrije, Danske, Finske, Holandije i Švedske. Portugalski premijer ih optužuje da više vode računa o novcu nego o jednakosti naroda.
Satusne razlike nisu novost u Evropskoj uniji, kaže Lene.
"Dvadeset i dve zemlje su članice Šengena, preostalih pet nisu, devetnaest zemalja su članice evrozone, osam nisu. Dakle, sistem više krugova oduvek postoji u radu EU”.
Lene potvrđuje nagađanja da iza predloga portugalskog premijera stoji francuski predsednik Emanuel Makron, ali bez podrške nemačke kancelarke Angele Merkel.
"Ona se brine da bi podsticanje krize između EU i Poljske dovelo do neželjenih političkih posledica. Ona je nesumnjivo najjači politički lider u Evropi. Ko god da je nasledi ne može da se meri sa njenim statusom. Međutim, staće na čelo najsnažnije zemlje u Evropi. Takođe verujem da će njena politika podozrenja prema ideji Evrope različitih brzina biti nastavlljena".
Upitan da li predlog portugalskog premijera možda označava i zatvaranje vrata članstvu novih zemalja, uključujući zemlje Zapadnog Balkana, Lene odgovara:
"Verujem da će obećanje dato zemljama Balkana da će postati članice biti i ispunjeno. Verujem da Makron nije oduševljen proširenjem i da bi voleo da te zemlje budu uključene u poseban krug, ali takođe verujem da se veliki broj zemalja članica ne slaže sa njegovim stavom. Naravno, proces će trajati duže”.
