Tenzije na Bliskom istoku se povećavaju, a budućnost iranskog nuklearnog programa ostaje nerešena. Zapad vidi Teheran kao glavnog sponzora Hamasa, dok je napad ekstremista na Izrael usporio napore za smanjenje tenzija sa Iranom.
Zapadni lideri vide Iran kao glavnog pristalicu Hamasa ali nisu optužili Teheran za direktnu umešanost u prekogranični napad ekstremista na Izrael 7. oktobra.
Pre napada, odnosi Zapada i Irana su se donekle poboljšavali. U septembru, Sjedinjene Države su postigle dogovor o razmeni zatvorenika sa Teheranom i odmrzavanju iranske imovine vredne 6 milijardi dolara. Ta sredstva su sada ponovo zamrznuta.
Analitičar Ali Vaez kaže da je "bilo prostora za direktne pregovore Irana i Sjedinjenih Država u Omanu krajem oktobra. "Ali to sada više nije u opticaju i verovatno više nema političkog prostora za direktan angažman između dve zemlje."
Razgovori u Beču o oživljavanju nuklearnog sporazuma sa Iranom iz 2015. godine zastali su prošle godine, iako ni jedna strana nije rekla da su zvanično završeni. Sjedinjene Države su se povukle iz tog sporazuma 2018, a Iran je ubrzo nakon toga prestao da ispunjava svoje obaveze.
Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) navela je u svom izveštaju u avgustu da Iran nastavlja da obogaćuje uranijum do 60 odsto čistoće - što je manje od 90 odsto koliko je potrebno za proizvodnju oružja. Iran je uklonio opremu za nadzor IAEA-e i blokirao posetu zemlji nekim inspektorima.
“Kao deo deeskalatornog sporazuma sa SAD, Iran je prestao da prikuplja dodatni uranijum obogaćen do 60 odsto. Ali, to se sada može promeniti s obzirom na sve veću napetost između dve strane. Iranu bi trebalo manje od nedelju dana da obogati dovoljno uranijuma za nuklearno oružje. I zato je to bukvalno tempirana bomba i mora postojati rešenje da se obuzdaju nuklearne aktivnosti Irana", objasnio je Vaez.
Direktor Međunarodne agencije za nuklearnu energiju Rafael Grosi rekao je da ne vidi “nikakvu korelaciju” između rata Izraela i Hamasa i iranskog nuklearnog programa.
Bivši britanski ambasador u Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju Piter Dženkins kaže da "još uvek nema dokaza da Iran razmišlja da ne ispuni svoje osnovne obaveze iz Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja, a to je da se suzdrži od njegove proizvodnje."
Postavlja se i pitanje da li bi Teheran mogao da iskoristi svoj nuklearni program kao sredstvo uticaja u sporu za Zapadom, dok tenzije u regionu rastu.
“Mogu da ih zamislim kako traže načine da povećaju strahovanja na Zapadu zbog nuklearnog programa, a da istovremeno ne pređu crvenu liniju i ne prekrše Sporazum o neširenju nuklearnog oružja", ističe Dženkins.
U međuvremenu, Izrael je više puta saopštio da neće dozvoliti Iranu da razvije nuklearno oružje. Veruje se da sam Izrael ima atomsko oružje, iako ne dozvoljava inspekcije IAEA u svojim nuklearnim objektima.
