Odlazak mladih ljudi, nezaposlenost, korupcija, nepotizam i diskriminacija glavni su problemi Srba na Kosovu, rezultati su istraživanja “Interesi Srba na Kosovu u procesu normalizacije odnosa između Beograda i Prištine”, koje je sproveo Centar za afirmativne društvene akcije.
Direktor ove organizacije Miodrag Marinković tvrdi da je prema zvaničnim podacima u poslednjih 10 godina broj učenika u srpskim školama na Kosovu smanjen za 40 odsto, a da je samo u poslednje dve godine taj broj manji za oko hiljadu učenika.
Prema njegovim rečima, osnovne i srednje škole na Kosovu koje rade u sistemu Republike Srbije 2021. godine je pohađalo 15.500 učenika, dok ove godine škole pohađa 14.600 đaka.
„Tu je u pitanju čitava grupa faktora koji utiču na to - nestabilnosti na severu su svakako uzele svoj danak u odluci ljudi da li da ostanu ili da odu. Taj kontinuirani etnički konflikt je bio još jedan od stvari. Međutim, ono što smo utvrdili je da je i kvalitet obrazovanja jedna od stvari zbog koje ljudi sve više odlaze odavde. Onda te koruptivne radnje, posmatranje obrazovanja kao stranačkog plena u kome se zapošljavaju stranački kadrovi, a ne kvalitetni profesori. Došlo je do jedne potpune erozije obrazovanja i ljudi sada vide svoje prilike za obrzovanje, a i kasnije za zaposlenje dece u nekim drugim obrazovnim centrima širom Srbije, uglavnom u Beogradu i Novom Sadu. To su neki od glavnih faktora koji utiču na ove brojeve“, rekao je Marinković.
Jedan od autora istraživanja, docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić, navodi da rezultati istraživanja jasno pokazuju zahteve Srba kad je u pitanju odnos Beograda i Prištine prema njima:
„Oni znaju šta žele, prvo jeste da se očuva njihov identitet, pravo na upotrebu jezika, pravo na uživanje u kulturnoj baštini i svojoj posebnosti i postojanje autonomnih institucija. Drugi zahtev je da se održi veza sa Beogradom pogotovo u sferi zdravstvenog, obrazovnog sistema i socijalne zaštite, jer smatraju da je to preduslov za bilo kakvu ideju dugoročnog opstanka Srba na Kosovu. Prema tome, to su zahtevi koji moraju biti na stolu u procesu dijaloga“.
Surlić dodaje i da su ispitanici dali jasan odgovor na glavno pitanje istraživanja, a to je - koji su interesi Srba na Kosovu u procesu normalizacije odnosa između Beograda i Prištine.
“Vitalni nacionalni interes je opstanak Srba, normalan život, normalna egistencija i da pod hitno i Beograd i Priština imaju obavezu da takav jedan status osiguraju. Drugo, da su svesni opasnosti kao što je veliki odlazak pogotovo mladih ljudi, nezaposlenost, korupcija, nepotizam, da su to neki problemi koji su sistemski koji traju godinama i koji se moraju rešiti. Treći za sada gorući problem jeste jedna diskriminacija koja se sprovodi na svim poljima i koja onemogućava normalan život”, naveo je Surlić.
Istraživanje pokazuje da Srbima na Kosovu Zajednica srpskih opština nije prioritet. Ovaj podatak ne iznenađuje autore istraživanja.
„Ne iznenađuje zato što se ne zna zapravo kako će izgledati ta ZSO i kada čuju poruke iz Beograda i Prištine, zatim i stručnjaka koji se bave tom temom od ideje o nekakvoj Republici Srpskoj na Kosovu, do toga da je to nevladina organizacija, ja razumem jednu potpunu konfuziju i naravno da onda postoji rezerva kako će zaista na kraju izgledati Zajednica srpskih opština“, rekao je Surlić.
Jedna od tema kojom se ovo istraživanje bavilo je autonomija za Srbe na Kosovu. Milica Andrić Rakić, koja se bavila ovom temom kaže da je ključni zaključak istraživanja da je srpska zajednica na Kosovu u velikoj krizi i da je jedini izlazak iz te krize institucionalni okvir, odnosno autonomija.
“Autonomiju prvenstveno u pitanjima od lokalnog interesa i koja će značiti nemogućnost uplitanja u odluke koje donosi ta institucija od strane Prištine. Dakle, ideja je da to bude institucija koja će da bude sufinansirana od strane Srbije. Idealno bi bilo da ona bude priznata i u kosovskom i u srpskom ustavu kako njeno finansiranje ne bi zavisilo od smene vlasti u Beogradu i koja bi uradila dve ključne stvari, a prva da legitimizuje ovaj postojeći obrazovni, zdravstveni i svaki drugi sistem koji u suštini pružaju podršku srpskoj zajednici na Kosovu u vidu usluga, a drugi bi obezbedio tu vrstu nezavisnosti od odluka centralne vlasti, garantovao srpskoj zajednici uz međunarodne garancije taj vid lokalne funkcionalnosti i omogućio joj da vidi budućnost na Kosovu”, navela je Andrić Rakić.
Istraživanje nudi i određene preporuke kako za Beograd tako i za Prištinu.
“Generalna preporuka jeste da je došlo vreme za Beograd i za Prištinu, ali pre svega za Beograd kao našu instancu, naše države čiji smo mi građani, došlo je vreme da radi odgovorno. Došlo je vreme da zapostavi i skloni na stranu sve te metode stranačke prevlasti kojima vlada u Srbiji i koje pokušava da replicira ovde, došlo je vreme da ima odgovornu politiku prema srpskoj zajednici na Kosovu, došlo je vreme da ako ulaže da se te fabrike vide, došlo je vreme da vraća mlade ljude, došlo je vreme da subvencioniše privatne firme, da otvaraju radna mesta na Kosovu, znači ta realna politika, ta odgovorna politika”, rekao je Marinković.
Istraživanje pod nazivom “Interesi Srba na Kosovu u procesu normalizacije odnosa između Beograda i Prištine” sproveo je Centar za afirmativne društvene akcije uz podršku ambasade Velike Britanije u Prištini.
