Građani Izraela smatraju da vojska ne bi trebalo da odustane od svoje neprestane ofanzive da slomi Hamas, uprkos pozivu Generalne skupštine UN na prekid vatre, rastućoj listi žrtava i rastućem broju palestinskih poginulih u Gazi.
A ratno istraživanje javnog mnjenja među Palestincima objavljeno u sredu pokazuje porast podrške Hamasu, čak i u razorenom Pojasu Gaze.
Izraelska vojska pretrpela je u utorak jedan od najsmrtonosnijih dana u dvomesečnom ratu u Gazi, sa pukovnikom među 10 poginulih vojnika, čime je broj poginulih porastao na 115 - skoro duplo više od broja poginulih tokom sukoba u obalskoj enklavi pre devet godina.
I pošto je veći deo enklave opustošen, a više od 18.500 Palestinaca ubijeno u vazdušnom i kopnenom napadu izraelske vojske koji je usledio posle napada Hamasa 7. oktobra, američki predsednik Džo Bajden rekao je da „neselektivno“ bombardovanje civila Gazane košta Izrael međunarodne podrške.
Dan kasnije, Bajden se u Vašingtonu sastao sa članovima porodica američkih državljana koje Hamas drži kao taoce u Gazi.
„Danas smo se sastali sa predsednikom Bajdenom, a potom i sa ljudima iz administracije. Bio je to sjajan sastanak, razgovor“, rekao je jedan od članova porodice Džonatan Dekel-Čen.
„Mislim da smo svi otišli osećajući da kao porodice talaca američkih Izraelaca... da ne možemo imati boljeg prijatelja u Vašingtonu ili u Beloj kući od predsednika Bajdena“, dodao je on.
Ismail Hanije, šef Hamasa, organizacije koju SAD smartaju za terorističku, rekao je u televizijskom obraćanju da je svaki dogovor u Gazi bez Hamasa "obmana".
„Otvoreni smo da razgovaramo o svim idejama ili inicijativama koje bi mogle okončati (izraelsku) agresiju i otvoriti vrata za dovođenje u red palestinske kuće i na Zapadnoj obali i u Pojasu Gaze“, dodao je Hanije.
Ali šest Izraelaca koji su u sredu razgovarali sa novinarima Rojtersa smatraju da sada nije vreme za povlačenje, bez obzira na sve slabije globalne simpatije koje se odražavaju u rezoluciji UN od utorka.
Ankete poslednjih nedelja pokazuju ogromnu podršku ratu uprkos rastućim troškovima.
Slična situacija je u istraživanju sprovedenom među Palestincima
Hamasov masakr nad 1.200 ljudi, uglavnom civila, 7. oktobra oživeo je nešto što je Izrael ranije osetio kada su Arapi izveli iznenadni napad 1973. godine - strah da bi njegovi susedi i neprijatelji mogli zajedno da uklone jevrejsku naciju, rekla je politikološkinja Tamar Herman.
„Ljudi osećaju da je to pretnja samom postojanju Izraela“, rekla je Herman iz Izraelskog instituta za demokratiju, koji sprovodi redovna ispitivanja javnog mnjenja o ratu. Ona je rekla da su ljudi spremni na još pogibija vojnika.
Govoreći u Jerusalimu, penzioner Ben Zion Levinger rekao je da će neprijatelji Izraela videti svaki predah u potrazi za Hamasom kao znak slabosti. "Ako ovu borbu ne odvedemo do kraja, sutra ujutru ćemo imati bitke na severu i istoku i jugu i možda Iranu. Prema tome, nemamo izbora", rekao je Levinger, bivši IT radnik.
Uprkos „strašnoj“ ceni, cilj vojne operacije je bilo potpuno uništenje infrastrukture Hamasa u Gazi, rekao je u intervjuu predsednik komiteta Kneseta za spoljne poslove i odbranu Juli Edelštajn.
Hamas je saopštio da je ubistvo vojnika u utorak pokazalo da Izrael nikada neće postići svoje ratne ciljeve. „Što duže ostanete tamo, to će biti veća cena vaših smrti i gubitaka, a vi ćete iz njega razočarani, ako Bog da".
"Kolateralna šteta"
Posle jednonedeljne pauze u neprijateljstvima u novembru, više od tri četvrtine Izraelaca reklo je da bi ofanziva trebalo da se nastavi bez prilagođavanja koja bi smanjila ili palestinske civilne žrtve ili međunarodni pritisak, prema anketi koju je sproveo Izraelski institut za demokratiju.
Izveštavanje izraelskih medija o ratu manje se bavi civilnim gubicima u Gazi nego međunarodno mediji. Herman je rekla da iako su pogledi na palestinske žrtve varirali u zavisnosti od izraelskih političkih opredeljenja, neki ljudi smatraju da je smrt prihvatljiva cena za buduću bezbednost.
„Postoji osećaj osvete, uglavnom na desnici, a na levoj strani i u centru oni to vide kao sekundarno u odnosu na ratna dostignuća... to se doživljava kao kolateralna šteta".
Samo deset odsto Izraelaca smatra da vojska koristi previše sile, prema anketi Univerziteta u Tel Avivu sprovedenoj krajem oktobra među 609 ispitanika, sa marginom greške od 4,2 odsto.
Stanovnik Jerusalima Adam Savil, koji radi u neprofitnoj akademskoj instituciji, rekao je da Izrael čini sve što je u njegovoj moći da izbegne civilne žrtve. "To je užasno. Užasno je što ima toliko civilnih žrtava. Ali ovo je rat, a to se dešava u ratu. Nismo mi započeli ovo".
Zajedno sa hvatanjem ili ubijanjem komandanta Hamasa koji su planirali napad 7. oktobra, cilj izraelskog rata je da vrati više od 115 talaca koje su militanti zgrabili i odveli u Gazu.
Izrael kaže da je najmanje 19 preostalih talaca mrtvo, a dva tela su pronađena ove nedelje. Oko 100 talaca oslobođeno je tokom jednonedeljnog primirja u novembru.
Izraelci su se u prošlosti pokazali spremnim da naprave ustupke da oslobode taoce ili poštede živote svojih vojnika, ali napad 7. oktobra, najsmrtonosniji pojedinačni incident u 75-godišnjoj istoriji Izraela, očvrsnuo je mišljenja.
Nije iznenađujuće s obzirom na nestabilnu situaciju, ankete pokazuju da Izraelci nisu sigurni kako bi izgledalo dugoročno rešenje, pokazuju ankete. Međutim, istraživanje Izraelskog instituta za demokratiju kaže da više od 40 odsto građana smatra da bi zemlja trebalo da teži stvaranju posebne palestinske države nakon rata.
Skoro 60 odsto Izraelaca, uključujući 40 odsto izraelskih Arapa navelo je uništavanje Hamasa na bilo koji mogući način kao najvažniji cilj rata. Otprilike trećina je rekla da je povratak talaca kući bio glavni cilj. „Trenutno nismo postigli ni prvo ni drugo“, rekla je Herman.
„Većina ljudi je spremna da nastavi sve do tačke u kojoj se postigne bar jedan od glavnih ciljeva".
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao je da će vojska nastaviti borbu. "Ovo govorim suočen sa velikim bolom, ali i pred međunarodnim pritiscima. Ništa nas neće zaustaviti", rekao je on vojnicima u Gazi preko radija.
Više od polovine Palestinaca podržava napada Hamas na Izrael
Ratno istraživanje javnog mnjenja među Palestincima objavljeno u sredu pokazuje porast podrške Hamasu, kao i ogromno odbijanje palestinskog predsednika Mahmuda Abasa kojeg podržava Zapad, pri čemu je skoro 90 odsto reklo da mora da podnese ostavku.
Vašington je pozvao Palestinske vlasti sa sedištem na Zapadnoj obali, koje trenutno vodi Abas, da na kraju preuzmu kontrolu nad Gazom i upravljaju obema teritorijama kao prethodnicom državnosti. Američki zvaničnici rekli su da se PA mora osnažiti, ne navodeći da li bi to značilo promenu rukovodstva.
Istraživanje je sprovedeno od 22. novembra do 2. decembra među 1.231 osobom na Zapadnoj obali i u Gazi i imalo je marginu greške od četiri odsto. U Gazi, anketari su obavili 481 lični intervju tokom jednonedeljnog primirja koje je okončano 1. decembra.
Uprkos razaranju, 57 odsto ispitanika u Gazi i 82 odsto na Zapadnoj obali veruje da je Hamas ispravno postupio kada je napao Izrael 7. oktobra. Velika većina je verovala u tvrdnje Hamasa da je delovao da bi odbranio veliku islamsku svetinju u Jerusalimu od jevrejskih ekstremista i osigurao oslobađanje palestinskih zatvorenika.
Samo 10 odsto je reklo da veruje da je Hamas počinio ratne zločine, a velika većina je rekla da nije videla video snimke na kojima se vidi kako ekstremisti čine zločine.
Oko 88 odsto ispitanika želi da Abas podnese ostavku, što je za 10 procentnih poena više nego pre tri meseca. Na Zapadnoj obali, 92 odsto je pozvalo na ostavku osamdesetogodišnjaka koji je predsedavao administracijom koja se smatra korumpiranom, autokratskom i neefikasnom.
Istovremeno, 44 odsto ispitanika na Zapadnoj obali reklo je da podržava Hamas, u odnosu na samo 12 odsto u septembru. U Gazi, ekstremisti su uživali podršku od 42 odsto, što je neznatno povećanje u odnosu na 38 odsto pre tri meseca.
Skoro 60 odsto sada reklo da bi trebalo da bude raspuštena. Na Zapadnoj obali, Abasova kontinuirana bezbednosna koordinacija sa izraelskom vojskom protiv Hamasa, njegovog ogorčenog političkog rivala, veoma je nepopularna.
Katastrofa javnog zdravstva
Kancelarija Ujedinjenih nacija za koordinaciju humanitarnih uslova (OCHA) saopštila je u sredu da se Gaza suočila sa „katastrofom javnog zdravlja“ zbog kolapsa njenog zdravstvenog sistema i širenja zarazne bolesti koje je prouzrokovano njenom prenaseljenošću i interno raseljenog stanovništva.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) izvestila je o velikom porastu akutnih respiratornih infekcija, dijareje, vaški, šuge i drugih prenosivih bolesti, kao i da je na teritoriji Gaze delimično funkcionalno svega 11 od 36 bolnica.
