Mađarski premijer Viktor Orban na vlasti je skoro 14 godina, što ga čini šefom države sa najdužim stažem u Evropskoj uniji. Kritičari u zemlji i inostranstvu kažu da je sistematski pooštravao vlast, erodirajući demokratske institucije i da je dugo bio trn u oku evropskog i NATO jedinstva, preteći da će blokirati podršku Ukrajini i sankcije Evropske unije Rusiji .
Uprkos naporima EU da obuzda ponašanje Mađarske, Orban veruje da će uskoro imati nove saveznike na Zapadu. U nedavnom govoru, on je rekao da su pred Mađarskom „velike mogućnosti“, jer i EU i Sjedinjene Države održavaju ključne izbore kasnije ove godine.
"Izborna autokratija"
Orbanovi protivnici u Mađarskoj govore o političkom ambijentu kojim dominira premijerova stranka Fides.
Marton Tompoš, opozicioni poslanik iz partije Momentum, ima 35 godina i za njega je Viktor Orban na vlasti skoro ceo njegov odrasli život.
„Mađarska politika je farsa. Zvanično možete glasati, u praksi, izborni sistem je tako namešten da su vrlo male šanse da dođe do bilo kakve promene“, rekao je Tompoš za Glas Amerike.
Kritičari kažu da je premijer stekao moć i bogatstvo zauzimanjem državnih institucija.
"Orbanova stranka je toliko isprepletena sa svim institucijama, svim vlastima, svim nivoima mađarske države, da zapravo više nije, rekao bih, potpuna demokratija, već hibridni režim, 'spin' diktatura”, rekao je Tompoš za Glas Amerike.
Evropski parlament je 2022. godine usvojio rezoluciju kojom se osuđuje stanje demokratije u Mađarskoj, navodeći da je ona postala hibridni režim izborne autokratije. Orban je izmenio mađarski ustav 2011. i od tada je promenio stotine zakona za koje kritičari kažu da favorizuju njegovu stranku, prekrajanjem izbornih okruga. Oni koji su lojalni Fidesu su na čelu ključnih institucija, među kojima su glavni tužilac i glavni u medijima.
Sloboda štampe
Nedavne procene govore da Orban i njegova stranka Fides poseduju ili kontrolišu do 90 odsto mađarskih medija.
Jedna od retkih preostalih nezavisnih novinskih kuća je Direkt36, čiji je suosnivač Andraš Peto nakon što su medij na kome je radio Origo, kupili ljudi bliski Fidesu 2015.
„Morao sam da dam otkaz zbog političkog pritiska. I bili smo suočeni sa izborom, i ja i moje kolege, da ako želimo da se bavimo nezavisnim novinarstvom, onda moramo da osnujemo sopstvenu organizaciju“, rekao je Peto za Glas Amerike.
„Sve je teže dobiti informacije iz zvaničnih izvora. Takođe se suočavamo sa dosta uglavnom propagandnih napada određenih uglavnom provladinih propagandnih mašina.”
Peto je rekao da su dva novinara koji rade za Direkt36 bila pod nadzorom, pomoću špijunskog softvera izraelske proizvodnje "Pegasus" na njihovim mobilnim telefonima.
Ubrzo nakon što je Orban došao na vlast 2010. godine, medijski kanali u javnom vlasništvu stavljeni su pod kontrolu vlade.
„Postali su kao glasnogovornici vlade. Sada ono što emituju je skoro čista propaganda, provladina propaganda, često proruski narativi, proruska propaganda. I kada su završili sa tim preuzimanjem, prešli su u privatne medijske kompanije”, kaže Peto.
„Ne radi se o tome da imate nekoliko novina ili TV stanica ili radio kanala koji su na neki način naklonjeni vladi. Reč je o stotinama kuća, digitalnih, štampanih, TV, radija, lokalnih, nacionalnih. Sve. Pokrivaju ceo spektar. To je čitav medijski ekosistem koji služi samo jednoj svrsi, a to je širenje vladinih poruka. To nije novinarstvo. Oni namerno šire laži“, rekao je Peto.
Kampanja protiv EU
Te poruke su sve više usmerene na Evropsku uniju. EU optužuje Mađarsku za kršenje vladavine prava i zamrznula je milijarde dolara u fondovima EU. Zauzvrat, Orban je pokrenuo propagandnu kampanju protiv EU, sa bilbordima širom zemlje koji osuđuju evropsku politiku i izjavljuju da Mađarska neće igrati kako Brisel svira.
Retorika Fidesa koristi poznate slogane koji razbuktavaju sve jači kulturni rat u zemlji, rekao je Peter Kreko, izvršni direktor istraživačke grupe "Political Capital" u Budimpešti.
„Radi se o imigraciji, radi se o tome da su protiv LBGTQ, protiv vouk kulture. Radi se o tome da se „učini zemlja ponovo velikom.“ Prvo je reč o našoj zemlji, a na drugom mestu su druge zemlje. I sve se pojačava time kako je zapadni liberalno-demokratski poredak pred kolapsom."
Poraz u Poljskoj
Orban je u oktobru izgubio ključnog saveznika u borbi sa Briselom. Poljska desničarska partija Pravo i pravda, bliski bivši saveznik Fidesa, izgubila je na izborima, a zamenila ju je koalicija koju predvodi Donald Tusk, bivši predsednik Evropskog saveta.
Malo je verovatno da će ista sudbina zadesiti Orbana, rekla je Barbara Grabovska Moroz, direktorka Klinike za vladavinu prava na Institutu za demokratiju Centralnoevropskog univerziteta u Budimpešti.
„U poređenju sa Mađarskom, u Poljskoj još postoji dosta nezavisnih medija. Dakle, i dalje su postojali izvori informacija o tome kako vlada troši novac. Ljudi su mogli znaju šta je pogrešila vlada. Taj izvor informacija je ovde apsolutno ključni element. Dakle, pretpostavljam da je ovakva dubina procesa promene države i njenog osvajanja samo mnogo naprednija ovde u Mađarskoj u poređenju sa Poljskom", rekla je Grabovska Moroz za Glas Amerike.
Uprkos porazu njegovog poljskog saveznika, Orbanova pozicija je sigurna, rekao je novinar Andraš Peto iz Direkt36.
„Orban ima mnogo strožiju kontrolu nad zemljom. On radi na tome da to postigne već tri decenije. Imao je mnogo vremena. To je jedna stvar. Druga stvar je da je opozicija u Mađarskoj u jako lošem stanju. Samo treba pogledati ankete. Čak i posle godina zaista visoke inflacije i svih vrsta ekonomskih problema, oni to jednostavno nisu mogli da iskoriste", kaže Peto.
Odgovor vlade
Orbanov zvanični portparol, kao i ministarstva mađarske vlade i stranke Fides, nisu odgovorili na ponovljene zahteve Glasa Amerike za komentar. Premijer je ranije negirao da su demokratija i sloboda štampe ugroženi u Mađarskoj i negirao da je stavio novinare pod nadzor. Uprkos rastućem broju kritika zapadnih saveznika Mađarske zbog stanja demokratije u zemlji, Orban ne pokazuje nameru da menja kurs.
Nade u Trampa
Izgledi da će izbori za Evropski parlament u junu poboljšati rezultate za desničarske populističke partije širom bloka, potencijalno bi ojačavali poziciju Mađarske u EU.
U međuvremenu, novembarski predsednički izbori u Sjedinjenim Državama deluju da će biti tesna trka između aktuelnog predsednika Džoa Bajdena i Donalda Trampa.
Orban veruje da je politički momenat na njegovoj strani.
„Pred nama su velike mogućnosti. Svetska politička scena na kraju godine imaće potpuno drugačiju sliku nego na početku godine“, naveo je Orban u svom godišnjem televizijskom obraćanju 17. februara.
„Ne možemo da se uključimo u izbore druge zemlje, ali zaista bismo voleli da se predsednik Donald Tramp vrati na mesto predsednika i da sklopi mir ovde u istočnoj polovini Evrope“, rekao je Orban.
