Lider krajnje desničarske stranke Naftali Benet pružio je ključnu podršku u nedelju za formiranje "vlade jedinstva" u Izraelu kako bi bio smenjen aktuelni premijer Benjamin Netanjahu, što bi predstavljalo kraj njegove političke ere.
Bennetova odluka, koju je najavio u televizijskom obraćanju, mogla bi da omogući šefu opozicije Jairu Lapidu da sastavi koaliciju desničarskih, centrističkih i levičarskih partija i Njetanjahuu uruči prvi izborni poraz od 1999. godine.
Lapida - šef centrističke stranke Ješ Atid koja je završila na drugom mestu, iza Netanjahuovog desničarskog Likuda na neubedlivim nacionalnim izborima 23. marta - izašao je sa svojom najavom pred istek roka u sredu koji predsednik Izraela ima za objavljivanje novog mandatara za sastavljanje vlade.
Šanse za uspeh Lapida uglavnom su počivale na Benetu, bivšem ministru odbrane i visokotehnološkom milioneru, čijih je šest mesta partije Jamina u 120-članom parlamentu dovoljno da ponese status ključnog donosioca odluke.
Prema potencijalnom sporazumu o podeli vlasti, Benet će zameniti Netanjahua, 71-godišnjeg šefa stranke Likud, na mestu premijera, a kasnije će ustupiti mesto centristi Lapidu po sporazumu o rotaciji.
"Danas najavljujem da nameravam svim snagama da radim na uspostavljanju vlade jedinstva sa predsedavajućim Ješ Atida Jairom Lapidom", rekao je Benet u svom govoru. "Biće ili peti izbori, ili vlada jedinstva".
Odgovarajući u televizijskom obraćanju na Benetovu najavu, Netenjahu ga je optužio da je počinio "prevaru veka", pozivajući se na prošla javna obećanja koja je Benet dao da se neće pridružiti Lapidu.
Izrael je od aprila 2019. godine održao četiri izborna ciklusa koji su se završili bez jasnog pobednika, ostavivši Netanjahuu i njegove rivale bez parlamentarne većine, dok je vođa veteran ostao na funkciji kao šef privremene vlade.
Različite članice nove potencijalne koalicije ne bi imale mnogo zajedničkog, osim plana za okončanje dvanaestogodišnjeg mandata Netanjahua, lidera sa najdužim stažom u Izraelu, kojem se sada sudi zbog optužbi za korupciju koje on negira.
Savez protiv Netanjahua bio bi krhak i zahtevao bi spoljnu podršku arapskih članova parlamenta koji se protive većini Benetovih planova, što uključuje više izgradnje naselja na okupiranoj Zapadnoj obali i njihovu deimičnu aneksiju.
Očekuje se da će se fokusirati na ekonomski oporavak od pandemije Kovida 19, istovremeno ostavljajući po strani pitanja oko kojih se ostali ne slažu, poput uloge religije u društvu i palestinskih težnji za državnošću.
Netanjahu je rekao da je takva koalicija opasnost po bezbednost i budućnost Izraela.
"Šta će to učiniti za izraelsko odvraćanje? Kako ćemo izgledati u očima naših neprijatelja", upitao je on. "Šta će raditi sa Iranom i Gazom? Šta će reći u holu vlade u Vašingtonu?"
Još ranije je javljano da je sporazum Bennett-Lapid blizu sklapanja kada je 10. maja izbilo nasilje između Izraela i militanata u Gazi i kada je lider Jamine obustavio diskusiju. Borbe su završene prekidom vatre nakon 11 dana.
Zvaničnik Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO) rekao je nakon Benetovog govora da će buduća vlada biti "ekstremno desna" i da se neće razlikovati od administracija na čelu sa Netanjahuom.
Kontra ponuda
Pokušavajući da raskine opozicioni sporazum, Netanjahu je u nedelju dao trosmernu kontraponudu kako bi sa postrance stao na stranu drugog desničarskog političara, Gideona Sara.
Prema tom planu, Sar bi bio premijer 15 meseci, Netanjahu bi se vratio na dve godine, a Benet bi potom preuzeo ostatak vladinog mandata.
Međutim, Sar, bivši ministar u kabinetu Likuda, brzo je odbio ponudu.
Netanjahuovi rivali naveli su njegov slučaj suočavanja sa korupcijom kao glavni razlog zašto je Izraelu potreban novi lider, tvrdeći da bi on mogao da upotrebi novi mandat za dobijanje imuniteta kako bi se zaštitio.
Ako Lapid (57) ne proglasi vladu do srede, na kraju 28-dnevnog perioda za izgradnju koalicije, u izgledu je održavanje novih izbora.
