Sjedinjene Države rade na planu o tome šta posle rata u Izraelu, koji predviđa da obnovljena Palestinska uprava konačno preuzme Pojas Gaze i postane kredibilan partner Izraela u pregovorima o rešenju o dve države. Jedan od predloga koji se razmatra je da se preostali pripadnici palestinskih bezbednosnih snaga u Gazi ohrabre da formiraju okosnicu većih posleratnih mirovnih snaga, rekao je visoki zvaničnik administracije koji je prošle nedelje razgovarao sa novinarima pod uslovom da ostane anoniman.
Izrael se protivi tom planu. Premijer Benjamin Netanjahu rekao je da se samo Izraelskim odbrambenim snagama može verovati da će demilitarizovati Gazu i obećao je da će blokirati svaki pokušaj ponovnog instaliranja palestinske vlasti u palestinskoj enklavi.
Raste pritisak na Bajdenovu administraciju da okonča izraelski vojni pohod u kome je poginulo preko 20.000 ljudi u pojasu Gaze, prema palestinskim podacima. Iznenadni napad Hamasa 7. oktobra odneo je 1.200 života u Izraelu.
Početni izazovi
Američki plan suočava se sa dva početna izazova, da Izraelci pristanu i da Palestinci budu spremni.
Palestinska uprava trenutno nema mandat da učestvuje u odlučivanju o sigurnosti i budućnosti Gaze. Istraživanje javnog mnjenja koje je prošle nedelje objavio Palestinski centar za politička istraživanja i ankete pokazuje da velika većina Palestinaca odbacuje lidera Mahmuda Abasa, a skoro 90 odsto njih kaže da mora da podnese ostavku. Prethodne ankete pokazuju da većina Palestinaca veruje da je palestinska uprava korumpirana.
„Abas je veoma slab“, rekao je Aron Dejvid Miler, viši saradnik u Karnegijevoj zadužbini za međunarodni mir, koji je bio uključen u mirovne pregovore SAD na Bliskom istoku tokom Reganove, Klintonove i obe administracije Buša.
Miler je za Glas Amerike rekao da se Abas smatra izraelskim saradnikom kada je u pitanju bezbednost. Od kada su uspostavljene u skladu sa Sporazumom iz Kaira iz 1994, palestinske bezbednosne snage su delovale u džepovima oko 40% Zapadne obale i bile su od suštinskog značaja za održavanje reda tokom racija odbrambenih snaga Izraela i ekspanzionističkih aktivnosti izraelskih doseljenika.
Izrael kontroliše ostatak Zapadne obale i ograničava kretanje ljudi i robe preko teritorije. Održao je blokadu Gaze od 2007. nakon pobede Hamasa na parlamentarnim izborima u Gazi 2006.
Američki koordinator za bezbednost za Izrael i Palestinsku upravu od 2007. godine obezbeđuje obuku, finansiranje, oružje i drugu pomoć palestinskim bezbednosnim snagama na Zapadnoj obali. Međutim, bezbednosne snage u Gazi uglavnom nisu bile aktivne nakon proterivanja uprave posle pobede Hamasa.
„Sjedinjene Države treba da podrže neke pripadnike bezbednosnih snaga Palestinske uprave sa Zapadne obale koji dolaze u Gazu, istovremeno pokušavajući da rehabilituju postojeće bezbednosno osoblje tamo“, rekao je politički analitičar Bliskog istoka Ahmed Fuad Alhatib.
"Ključno za ovo je razlikovanje između ljudi koji jednostavno rade pod Hamasovom vladom jer ona jedina zapošljava u gradu i onih koji imaju direktne veze i ideološku pripadnost brigadama Al Kasam, Hamasovom vojnom krilu", rekao je Alkhatib za Glas Amerike.
On je naveo kako su lekcije naučene nakon američke invazije na Irak 2003. godine, kada su SAD raspustile iračku vojsku kako bi izbacile ostatke režima Sadama Huseina i sprečile ih da drže položaje u novom Iraku.
„To je u velikoj meri doprinelo haosu i građanskom ratu koji je usledio“, rekao je Alhatib.
Kao i Baas partija, Hamas je godinama bio dominantna politička snaga u društvu Gaze, pružajući javne usluge i održavajući red i zakon pre oktobra. 7. Odvajanje profesionalaca od ekstremista, a zatim korišćenje njihovog iskustva, stručnosti i lokalnih kontakata biće ključno za stabilizaciju posleratne Gaze, rekao je on. Veća je verovatnoća da će lokalno stanovništvo sarađivati sa njima nego sa nametnutim stranim snagama.
Mogući predlozi
Izneti su razni predlozi međunarodnog upravljanja, kao što je raspoređivanje međunarodnih mirovnih snaga iz zemalja NATO-a, kako je predložio bivši izraelski premijer Ehud Olmert. Ili raspoređivanje arapskih misija za reformu palestinskih bezbednosnih snaga i obnovu palestinskog državnog aparata.
„Mislim da trenutno nismo u fazi u kojoj možemo da podržimo jednu ili drugu opciju“, rekao je Džon Kirbi, koordinator Saveta za nacionalnu bezbednost za Glas Amerike tokom brifinga u utorak. On je naglasio da Palestinska uprava mora da se reformiše kako bi bila uključena sa kredibilitetom u posleratnu upravu Gazom.
Poslednji palestinski parlamentarni izbori održani su 2006. i doveli su Hamas na vlast u Gazi. Poslednji predsednički izbori, na kojima je pobedio Abas, održani su 2005. godine.
Palestinski aktivisti dugo su se zalagali za unutrašnju reformu. Prema dokumentu o politici palestinskog istraživačkog centra Al Šabaka, palestinski nacionalni pokret je u akutnom stanju krize, a palestinski politički sistem i institucije nisu u stanju da omoguće palestinskom narodu da ostvari svoja prava.
Čak i sa jačim mandatom, Palestinska uprava želi da izbegne percepciju da se vratila u Gazu uz pomoć krvoprolića. U nedavnom intervjuu, palestinski premijer Mohamed Štaje rekao je da bi bio otvoren za vladavinu Gazom zajedno sa Hamasom kao mlađi partner, što je navelo Netanjahua da tvrdi da ima pravo kada se protivi tome da dozvoli da Palestinska uprava kontroliše teritoriju posle rata.
Novi momenti
Izraelski ministar odbrane Joav Galan rekao je u ponedeljak da su delovi Gaze blizu mogućnosti da pređu u novi status, ali da će se u drugim delovima verovatno nastaviti intenzivne borbe.
Izrael je započeo bombardovanje 9. oktobra, nakon čega je usledila kopnena invazija 27. oktobra. SAD su izvršile pritisak na Netanjahuov ratni kabinet da svoj pohod učini preciznijim, ali se očekuje da će teški ratni sukobi trajati još najmanje nekoliko nedelja, ako ne i meseci.
Bajdenova administracija je radila na posleratnom planu od prvih nedelja sukoba.
„U nekom trenutku, ono što bi imalo najviše smisla bilo bi da efikasne i reformisane palestinske vlasti imaju političku i bezbednosnu odgovornost za Gazu“, rekao je državni sekretar Entoni Blinken 31. oktobra.
Anita Pauel i Najki Čing učestvovale su u pisanju ovog izveštaja.
