Predsednik Donald Tramp u subotu je imenovao Ejmi Koni Beret za kandidatkinju za mesto u Vrhovnom sudu upražnjeno posle smrti sudije Rut Bejder Ginzberg, što mu daje priliku da poveća konzervativnu većinu u najvišem sudu zemlje manje od šest nedelja pre predsedničkih izbora.
Objavljujući odluku o nominaciji na ceremoniji u Beloj kući, Tramp je rekao da je Beret, konzervativni sudija apelacionog suda, "jedan od najbrilijantnijih i najtalentovanijih pravnih umova u našoj zemlji" i da je "veoma kvalifikovana" za položaj sudije Vrhovnog suda.
"Ulozi za našu zemlju su izuzetno visoki, presude Vrhovnog suda narednih godina odlučiće opstanak Drugog amandmana (koji garantuje pravo na nošenje oružja), naše verske slobode, javnu bezbednost i mnogo više", poručio je Tramp i pozvao "članove Kongresa i medije da se uzdrže od ličnih i stranačkih napada na Beret".
Beret, koja je sa suprugom i sedmoro dece prisustvovala ceremoniji, poručila je da "voli Sjedinjene Države i Ustav" i da je "duboko počašćena" poverenjem koje joj je Tramp ukazao.
Hvalila je i Ginzberg, za koju je ocenila da je bila žena "ogromnog talenta i uticaja". Takođe je najavila da će biti poput pokojnog sudije Vrhovnog suda Antonina Skalije, konzervativca koji je bio prijatelj Ginzberg.
"Njegova sudska filozofija je i moja: sudija mora da primenjuje zakon onako kako je napisan. Sudije ne utvrđuju politiku", naglasila je Beret, koja je jedno vreme bila Skalijin stručni saradnik.
Ukoliko njena nominacija bude potvrđena u Senatu, Beret će naslediti ikonu liberala Ginzberg, koja je preminula prošlog nedelja u 88. godini. Beret je bila favorit za taj položaj, kao i sudija Barbara Lagoa. Obe je Tramp ranije postavio za sudije federalnih apelacionih sudova.
Lider republikanske većine u Senatu Mič Mekonel pozdravio je nominaciju Ejmi Koni Beret.
"Ejmi Koni Beret je izuzetno impresivni sudija i vanredno kvalifikovani kandidat za Vrhovni sud SAD", naveo je Mekonel u saopštenju.
Predsednikova odluka da imenuje novu sudiju pre izbora na kojima će se takmičiti sa bivšim potpredsednikom Džozefom Bajdenom odmah je pokrenula žestoku političku bitku u Vašingtonu.
Bajden je posle nominacije Beret ponovio poziv da kandidata za Vrhovni sud imenuje pobednik izbora 3. novembra.
"Senat ne bi trebalo da popuni upražnjeno mesto dok američki narod ne izabere narednog predsednika i Kongres", naglasio je predsednički kandidat demokrata.
Senatski republikanski lideri tvrde da proces potvrde treba da se odvije što je pre moguće, a demokrate - da proces nominacije treba da se odloži dok ne bude poznat pobednik predsedničkih izbora u novembru.
Tramp je u subotu rekao da će Senat verovatno 12. oktobra početi pretrese o potvrdi nominacije Beret za Vrhovni sud, ali da će tačan datum na kraju utvrditi predsedavajući Odbora za pravosuđe Lindzi Grejem.
Pozicija sudije Vrhovnog suda je doživotna a ulog je ideološka orijentacija najvišeg suda zemlje. Pre smrti Ginzberg, sud je imao konzervativnu većinu od 5 prema 4. Ako Senat potvrdi Beret da zameni Ginzberg, ta većina će biti 6 prema 3.
Naslednica Ginzberg imaće ulogu u donošenju ključnih odluka Vrhovnog suda narednih godina o nizu važnih pitanja, među kojima će verovatno biti pravo na abortus, pitanje zdravstvene zaštite, zakoni o oružju, verske slobode, imigracija i sloboda govora.
Izbori se bliže
Republikanski lideri u Senatu planiraju da brzo potvrde predsednikovu kandidatkinju za Vrhovni sud. Lider senatske većine Mič Mekonel obećao je da će potvrditi Trampovog kandidata pre izbora 3. novembra.
Tramp je izjavio da je važno da sud bude kompletan na dan izbora u slučaju da se ulože žalbe koje se odnose na izborni proces.
“Mislim da će ovo završiti pred Vrhovnim sudom", izjavio je Tramp u sredu o opštim izborima, dodajući "i mislim da je veoma važno da imamo devetoro sudija."
U državama širom zemlje već su počele žalbe koje se odnose na izbore, dok se očekuje da veliki broj Amerikanaca glasa poštom ili iskoristi mogućnost ranog glasanja zbog pandemije koronavirusa.
Podrška sudiji Beret
Beret je dobila veliku podršku konzervativnog pravnog establišmenta u Sjedinjenim Državama.
Ona je 48-godišnja katolkinja koja je veoma popularna među konzervativnim evanđelistima, Trampovim možda najlojalnijim pristalicama.
Beret je 15 godina predavala pravo na Univerzitetu Notr Dam, jednom od najistaknutijih američkih katoličkih univerziteta, pre nego što ju je predsednik Tramp 2017. postavio za sudiju Apelacionog suda za područje Ilinoisa, Indijane i Viskonsina.
Verski konzervativci nadaju se da će Beret glasati za poništavanje istorijske odluke iz 1973. kojom su legalizovana prava na abortus u Sjedinjenim Državama. Dok je Beret u prošlosti kritikovala tu presudu, takođe je izjavila tokom svog procesa potvrde za sudiju apelacionog suda da bi ranije odluke Vrhovnog suda posmatrala kao obavezujući presedan.
Demokrate su se protivile njenoj potvrdi i 2017, izražavajući zabrinutost zbog uloge koju religija ima u njenom životu. Citirali su njene komentare dok je predavala na Notr Damu da je "pravna karijera samo sredstvo za ostvarenje cilja - a taj cilj je izgradnja carstva nebeskog."
Potpredsednik Majk Pens izjavio je za ABC Njuz ove nedelje da je Beret na svom prethodnom pretresu o potvrdi bila suočena sa "netolerancijom" u pogledu njene vere.
Politička bitka
Republikanci imaju većinu od 53 prema 47 mesta u Senatu, telu koje je odgovorno za potvrdu imenovanja sudija.
Dve republikanske senatorke koje su najavile da će se usprotiviti popunjavanju mesta sudije Ginzberg pre novembra su Lisa Murkovski sa Aljaske i Suzan Kolins iz Mejna.
Međutim, još dvoje republikanskih senatora bi moralo da im se pridruži da bi demokrate dobile mogućnost da blokiraju potencijalnu kandidatkinju a sada izgleda da su preostali republikanci jedinstveni u želji da se potvrdi kandidatkinja predsednika Trampa.
Demokratski lideri u Senatu optužuju republikance za hipokriziju, pošto su odbili da stave na razmatranje poslednjeg kandidata predsednika Baraka Obame za Vrhovni sud 2016. U to vreme su tvrdili da pozicije u Vrhovnom sudu ne treba da se popunjavaju u izbornoj godini, kako bi građani Amerike mogli da, indirektno, imaju uticaj na to koji će sudija biti izabran.
Sada, demokrate tvrde da bi republikanci trebalo da primene istu logiku i odlože popunjavanje mesta u Vrhovnom sudu za period posle predsedničkih izbora.
Republikanci su branili svoje poteze, navodeći da je situacija 2016. bila drugačija jer je u to vreme vlada bila podeljena i jedna stranka je držala Belu kuću a druga Senat - dok 2020. republikanci kontrolišu oba tela.
Trampova kandidatkinja za Vrhovni sud bila bi treći sudija koga je postavio u toku svog prvog mandata, nakon što je Senat odobrio dvojicu konzervativnih sudija, Nila Gorsača i Breta Kavanoa. Obojica su imala vrlo napete procese potvrde.
