Fefer: “Stranačke konvencije su važne ne zato što nude nešto novo, pošto su one veomo precizno organizovane, bez većih iznenadjenja, već zato što konsoliduju stranačke platforme i identifikuju glavne teme i izazove stranka. U pogledu političkih ličnosti, konvencije tipično identifikuju buduće stranačke lidere, kao što je svojevremeno bio Barak Obama, koga je govor na konvenciji 2004-e izbacio na nacionalnu političku scenu. Na ovoj demokratskoj konvenciji je na neki način predstavljena nova generacija političkih lidera. Istovremeno, delegati nisu obratili toliku pažnju onome što tradicionalni stranački političari kažu, pošto oni uglavnom ponavljaju ono što se od njih očekuje na strančkim konvencijama.“
Glas Amerike: Koje su po vašem mišljenju ključne poruke Demokratske konvencije?
Fefer: „Ključno pitanje za demokrate je ekonomija. Demokrate će morati na neki način da dokažu da je gradjanima danas bolje nego pre četiri godine. Naravno, predsednik ukazuje da je gradjanima danas bolje pošto se automobilska industrija oporavila, inflacija je relativno niska, i mada je stopa nezaposlenosti visoka, ona opada, a sve su to indikatori početka ekonomskog zaokreta, kao rezultat predsednikove politike stimulisanja ekonomije. Drugi ljudi unutar Demokratske stranke nisu tako sigurni pošto je veliki deo srednje klase pogodjen ekonomskom krizom; mnogi su izgubili posao i beneficije, a još ne vide velike koristi od reforme zdravstvenog sektora. Sve u svemu, Obama nastoji da ukaže da je Demokratska stranka bila dobra za Amerikance -ekonomski, zatim za američki biznis, a iznad svega da politički predstavlja objedinjavajući faktor.“
Glas Amerike: Šta očekujete tokom preostala dva meseca predsedničke kampanje?
Fefer: „Kao rezultat demokratske, ali i republikanske konvencije, primetićemo veći naglasak na rešavanju ekonomskih izazova. Republikanci će naglašavati da predsednik Obama nije ispunio svoja obećanja i da je gradjanima danas gore nego pre četiri godine; da Obama nije bio na strani američkog biznisa, dok će Demorkate tvrditi sasvim suprotno. Odlučujući faktor u izboru predsednika neće biti ono što će biti rečeno ili koliko novca će biti uloženo u kampanje, posebno u neopredeljenim državama i medju neodlučnim i nezavisnim biračima, već da li će ekonomija registrovati skromno poboljšanje do novembra. Ukoliko se to desi, ključno pitanje neće biti stvarni indikatori, već percepcija Amerikanca da li ekonomija dobija na zamahu ili time budućnost zemlje postaje svetlija. U tom slučaju, birači će glasati za Obamu, a ako ne bude izvesnog ekonomskog oporavka i vere u bolju budućnost, što je opet samo percepcija, birači bi mogli da se okrenu ka alternativi, odnosno Romniju.
Glas Amerike: Koje su po vašem mišljenju ključne poruke Demokratske konvencije?
Fefer: „Ključno pitanje za demokrate je ekonomija. Demokrate će morati na neki način da dokažu da je gradjanima danas bolje nego pre četiri godine. Naravno, predsednik ukazuje da je gradjanima danas bolje pošto se automobilska industrija oporavila, inflacija je relativno niska, i mada je stopa nezaposlenosti visoka, ona opada, a sve su to indikatori početka ekonomskog zaokreta, kao rezultat predsednikove politike stimulisanja ekonomije. Drugi ljudi unutar Demokratske stranke nisu tako sigurni pošto je veliki deo srednje klase pogodjen ekonomskom krizom; mnogi su izgubili posao i beneficije, a još ne vide velike koristi od reforme zdravstvenog sektora. Sve u svemu, Obama nastoji da ukaže da je Demokratska stranka bila dobra za Amerikance -ekonomski, zatim za američki biznis, a iznad svega da politički predstavlja objedinjavajući faktor.“
Glas Amerike: Šta očekujete tokom preostala dva meseca predsedničke kampanje?
Fefer: „Kao rezultat demokratske, ali i republikanske konvencije, primetićemo veći naglasak na rešavanju ekonomskih izazova. Republikanci će naglašavati da predsednik Obama nije ispunio svoja obećanja i da je gradjanima danas gore nego pre četiri godine; da Obama nije bio na strani američkog biznisa, dok će Demorkate tvrditi sasvim suprotno. Odlučujući faktor u izboru predsednika neće biti ono što će biti rečeno ili koliko novca će biti uloženo u kampanje, posebno u neopredeljenim državama i medju neodlučnim i nezavisnim biračima, već da li će ekonomija registrovati skromno poboljšanje do novembra. Ukoliko se to desi, ključno pitanje neće biti stvarni indikatori, već percepcija Amerikanca da li ekonomija dobija na zamahu ili time budućnost zemlje postaje svetlija. U tom slučaju, birači će glasati za Obamu, a ako ne bude izvesnog ekonomskog oporavka i vere u bolju budućnost, što je opet samo percepcija, birači bi mogli da se okrenu ka alternativi, odnosno Romniju.
