Na vrelom julskom subotnjem suncu, po sparnom vremenu, u jednom od parkova u Rokvilu u američkoj državi Merilend, teren za bejzbol i košarku zvrje prazni.
Ali dečija graja čuje se sa obližnje poljane gde su postavljeni improvizovani golovi, a dečaci i devojčice u dresovima Lionela Mesija, Kilijana Mbapea, Kristijana Ronalda, Aleks Morgan i Kristijana Pulišića „teraju“ fudbalsku loptu.
U pauzi dok piju vode, sa ushićenjem i očiju punih sreće komentarišu poteze igrača sa utakmica Kopa Amerike i Evropskog prvenstva od prethodnog dana.
Ovakve scene verovatno nisu bile uobičajne do pre neku deceniju na severnoameričkom kontinentu, dok je „soker“ bio smatran stranom igrom koju su donosila deca doseljenika iz Evrope i Južne Amerike. Ali sve(t) se menja, pa i Sjedinjene Države, a fudbal je „pustio korenje“.
Mnogo toga se promenilo od 1994. kada su SAD prvi put organizovale Mundijal, nacionalna MLS liga je izrasla u ozbiljno takmičenje, a Amerikance za dve godine ponovo čeka zadatak da organizuju Svetsko prvenstvo.
Rast fudbala kao sporta i njegove popularnosti je SAD je evidentan, iako postoji još mnogo stvari na kojima mora da se radi, kaže za Glas Amerike Predrag Radosavljević Preki, nekadašnji reprezentativac SAD.
„Ogromna je razlika između sadašnjeg vremena i onoga od pre par decenija, što se tiče investicija i infrastrukture u klubovima. Napredovali su u smislu organizacije. Ali u toj organizaciji mora da postoji i kvalitet na funkcijama. Može sve spolja da izgleda super, ali stručnosti je u našem poslu najvažnija“, navodi Radosavljević, koji je igrao, između ostalih, za Kanzas Siti, Everton i Portsmut.
On smatra da će organizacija Mundijala 2026, kao i najavljenog Svetskog prvenstva za klubove sledeće godine doprineti da se „ojača MLS liga, povećaju budžeti i otvori mogućnost za dovođenje još boljih igrača“.
Možda i najbolji dokaz o rastu fudbala u Americi stigao je u junu 2023, kada je ugovor sa Interom iz Majamija potpisao jedan od najboljih igrača u istoriji, Argentinac Lionel Mesi. Posle Mesija, u klub sa Floride došli su i njegovi nekadašnji saigrači iz Barselone, Luis Suarez, Đordi Alba i Serhio Buskets. Pre Mesija, klubovi iz MLS-a su takođe dovodili asove poput Zlatana Ibrahimovića (LA Galaksi) i Vejna Runija (DC Junajted), ali dolazak argentinskog asa izazvao je najveći "potres" i doneo ligi lukrativni ugovor sa kompanijom Epl.
Upravo ovakvi transferi uzrok su novog „buma“ u zemlji u kojoj se fudbal igra loptom drugačijeg oblika od one u Evropi.
„Rast je veoma veliki iz dva razloga. Jedan je da stalno dodaju još timova, odlaze u više gradova i to donosi više fanova. A drugo, nema sumnje da je Lionel Mesi mnogo ubrzao rast lige, pa sad fudbal gledaju i oni koji nisu nikad ranije”, kaže za Glas Amerike Džonatan Tanenvald, novinar lista Filadelfija Inkvajerer, koji prati MLS ligu i reprezentaciju SAD.
Ipak, smatra da je donekle greška što veliki deo marketinške pažnje odlazi na Mesija, a zapostavljaju se neki drugi dobri aspekti lige.
“Niko ne govori o ostalim dobrim igračima koji su u ligi, posebno o mladim Amerikancima i onima iz Južne Amerike koje timovi kupuju kao talente, a zatim se razvijaju i prodaju se drugim timovima za veliki novac. I to je nešto u čemu je MLS postao veoma dobar. Ali niko o tome ne priča zbog Mesija”, objašnjava Tanenvald.
Karl Devazijen, nekadašnji direktor Nacionalnog udruženja trenera omladinskih kategorija SAD, smatra da je, rast fudbala i profesionalizacija, dovela i do određenih negativnih pojava koje utiču na bazu ovog sporta.
“Svi gledaju na Svetsko prvenstvo kao na vrh fudbalske igre. Mi smo organizovali Mundijal ‘94, pa sledeći stiže 2026. A šta je sa ovim sportom između ta dva turnira”, zapitao se on u razgovoru za Glas Amerike.
“Imamo mnogo dece iz inostranstva koja su apsolutno briljantna u igranju fudbala. Dolaze iz Meksika, Južne Amerike, raznih zemalja. A njihovi roditelji ne mogu sebi da priušte učešće u našim programima. Sav ovaj talenat koji niko više ne vidi zbog novca. Niko se ne fokusira na tu decu”, kaže on.
Moć ženskog fudbala
Bez sumnje, jedan od kamena temeljaca popularnosti fudbala u Americi udarile su žene. Ženska reprezentacija često je bila popularnija od muške, objašnjava novinar Džonatan Tanenvald. Kao glavni razlog za to navodi uspehe ženske selekcije u prethode dve decenije.
“Osvojile su po četiri svetska prvenstva i olimpijska zlata. Imate mnogo više devojčica koje igraju fudbal u SAD nego bilo gde u svetu, iako reprezentacija više nije prva. Stalno su prisutne na televiziji, popularne su, a sve ih više igra u Evropi. Šta mislite, ko je ovde popularniji Aleks Morgan ili Kristijan Pulišić”, zapitao se Tanenvald.
Aleks Morgan je jedna od najboljih fudbalerki u istoriji američke reprezentacije sa kojom je dva puta osvojila titulu svetskog prvaka i olimpijsko zlato, dok je Kristijan Pulišić kapiten muške reprezentacije i trenutno igrač italijanskog Milana.
On je podsetio da muška, MLS liga nije postojala do 1996. i kaže da je njen nastanak direktna posledica toga što su SAD 1994. organizovale Mundijal.
„Taj fudbalski rast nije uvek bio jednako brz, ali je bio stalan“, opisuje Tanenvald.
Ocenjuje i da je za razvoj popularnosti fudbala u SAD izuzetno zaslužna i činjenica da Amerikanci mogu da gledaju prenose utakmica raznih liga „od jutra do mraka“ na najvećim tv i striming platformama.
“Sve što treba da uradite je da uzmete telefon. Živimo verovatno u najboljoj zemlji na svetu za gledanje celog fudbala na svetu. Zato što se probudite u subotu ujutru, pa prvo gledate Premijer ligu, potom italijansku Seriju A, pa MLS ili argentinsko prvenstvo”, navodi on.
MLS spada u pet „velikih“ liga u Americi, uz košarkašku NBA, NFL u američkom fudbalu, MLB u bejzbolu i NHL u hokeju. Prema Tanenvaldovom mišljenju, NFL će kod američke publike “ostati nedostižan, kao i NBA”, ali smatra da je fudbal već pretekao hokej po popularnosti.
”Da postoji jedna fudbalska liga, bila bi popularnija od hokeja na ledu, jer mislim da je sport u celini već popularniji. Teško je to izmeriti, jer neki ljudi gledaju Premijer ligu, a neki Ligu šampiona, a neki MLS, neki gledaju Evro, a neki ženski fudbal”, kaže novinar "Filadelfija Inkvajerera".
U američkoj MLS ligi trenutno igra 29 američkih i kanadskih klubova iz 27 gradova, a prošle sezone titulu je osvojio Kolumbus Kru. Od sledeće godine ligi će se priključiti i ekipa San Dijega. Podaci sa specijalizovanih sajtova pokazuju da klubovi zaista sve više novca troše na transfere, ali i tu još uvek postoje različite kategorije klubova, objašnjava Preki Radosavljević.
„Majami je priča za sebe. Los Anđeles je takođe veoma korektan kada su pitanju ulaganja, Atlanta troši ogromne pare, tu je i Galaksi. Čikago je među tri ekipe u vrhu po investicijama, ali nema rezultata. Ni novac nije neka garancija, uvek moraš da znaš šta radiš i šta kupuješ. Možeš da odeš na pijacu da kupiš 10 kila trešanja trulih, a neko ode i za mnogo manje pare kupi kilo i sve su dobre“, slikovit je Preki.
Milioni treniraju, ali ko uspe?
Pored sve više novca koji je prisutan u američkom fudbalu od najnižih nivoa pa do najboljeg takmičenja, jedan od problema je i stručni kadar, tvrdi Preki Radosavljević.
„Čim imaš bolje igrače, tu je i veći kvalitet. Ali moraju da se dovedu bolji stručnjaci. Moraš da znaš šta hoćeš sa kvalitetom, kako od minimalnog kvaliteta da izvučeš još više. Stručni štab je veoma teško napraviti, ima dosta mešanja i retke su situacije gde trener ima totalnu autonomiju“, objašnjava Radosavljević koji je sada pomoćni trener u MLS ligašu Sijetlu.
U Americi, prema podacima nacionalnog saveza, fudbal na svim nivoima i kategorijama trenira i igra oko četiri miliona dece. Ali, kako kaže Karl Devazijen, i dalje postoji određeni kulturološki problem jer nema velikih domaćih fudbalskih heroja, osim, kako kaže, „možda Kristijana Pulišića“, trenutno igrača italijanskog Milana.
“Ako imamo više od četiri miliona dece koja igraju fudbal, hajde da vidimo da li možemo da razvijemo igrače svetske klase. Problem je što deca od šest godina moraju da idu na probu. Odeš tamo i biraju se najzrelija deca, ona koja nisu dovoljno zrela odlaze u rekreativne timove. Mislite li da ćete ostati i uživati u narednih deset godina”, ističe Devazijen.
Iako se sagovornici Glasa Amerike slažu da je dovođenje inostranih zvezda bio pravi korak u pravcu razvoja fudbala, to, ističu, ne može da bude jedini segment napretka.
Preki Radosavljević pokušava slikovito da dočara šta je još potrebno fudbalu u Americi da bi mogao da dosegne nivo popularnosti NBA, NFL ili MLB-a.
„Američka liga mora da ima 5 do 10 Amerikanaca koji su mega zvezde, a ne samo stranci. Zašto vrlo mali broj Engleza ide van Engleske? Pa tamo imaju veliki novac, igraju za velike klubove. A ovde kod nas svi najbolji igrači idu u Evropu. Razvodnjiš kvalitet domaćih igrača. Moraš da imaš jednog Lebrona Džejmsa ili nekoga kao što je bio pokojni Kobi Brajant“, ističe Radosavljević.
Kakva je budućnost?
Budućnost fudbala u Americi je dobra, Mundijal za dve godine bi trebalo da donese novi zamah, ali je potrebno i da se najmlađi ponovo „zaljube“ u ovu igru, smatra trener Karl Devazijen.
“Počeo sam da proučavam zašto deca napuštaju fudbalske programe i jedna od stvari koju sam pronašao, pogotovo kod onih od šest do 12 godina je da lako odustaju jer se ne zaljube u igru”, tvrdi on.
Dodaje da su deca previše opterećenja takmičarskim segmentom fudbala i da se to održava na njih.
“Idu na treninge gde stalno vežbaju, ne mogu da igraju fudbal. Obučeni su u opremu tako da izgledaju kao profesionalci. Zatim idu na turnire i igraju pet do osam utakmica nedeljno. A fudbal nije samo to, deca moraju da uživaju”, kazao je Devazijen.
Pored SAD, domaćini Svetskog prvenstva 2026. biće i Kanada i Meksiko, učestvovaće 48 timova, igraće se u 16 gradova, a finale je na stadionu u Nju Džersiju.
Novinar Džonatan Tanenvald kaže da je dobro što će to biti prvi Mundijal i istoriji sa toliko učesnika, kao da će navijači u nekim američkim gradovima koji nisu bili domaćini tokom SP 1994, poput Sijetla, Atlante i Filadelfije, dobiti priliku da uživo gledaju mečeve.
Smatra da će tako još više navijača u Americi biti u prilici da „vide i osete“ da je fudbal nešto mnogo veće od nečega što se gleda na televiziji subotom ujutru ili što njihova deca igraju subotom popodne.
“Bilo je sad tokom Kopa Amerike sjajnih snimaka argentinskih navijača na Tajms skveru u Njujorku. Želim da svaki grad u Americi to iskusi. Nije to samo utakmica na stadionu. Hoću da ljudi iskuse kulturu i vide koliko je to ukorenjeno u drugim zemljama, bile one Argentina ili Kolumbija, Škotska ili Srbija”, zaključio je Tanenvald.
