Već 31 godinu, Sašo Kirovski, rođen u današnjoj Severnoj Makedoniji, unosi strast i pefekcionizam u fudbalski program Univerziteta Merilend. Rezultat su uspesi – kako terenu, tako i van njega.
Otkad je došao u Koledž park, predgrađe američke prestonice Vašingtona, 1993. godine, Sašo Kirovski je fudbalski tim Univerziteta Merilend pretvorio u moćnu ekipu na nacionalnom nivou.
Sve je počelo u selu u Severnoj Makedoniji blizu Tetova. Porodica se odselila iz Makedonije kada je Kirovski imao osam godina, a odrastao je u Ontariju, u Kanadi. Dobio je stipendiju Univerziteta Viskonsin da studira i igra fudbal - i to mu je promenilo život.
“Kada mi se karijera igrača završila rano, jer nije bilo mesta gde bih mogao da profesionalno igram fudbal posle koledža, Severnoamerička fudbalska liga je ugašena. Brzo sam se potpuno posvetio razvoju svojih veština. Dobio sam masters diplomu iz biznisa. Položio sam sve moguće kurseve za trenere koje sam našao i postao jedan od najboljih mladih trenera".
I ostao je među najboljima.
“U proteklih 30 godina, osam puta smo bili na Fajnal foru, što je vikend polufinalne i finalne utakmice šampionata. Tri puta smo bili nacionalni šampion. To je više od bilo kog drugog tima od kada sam ja trener na koledžu, pa mislim da dobro radimo, ali standardi su vrlo, vrlo visoki”.
Fudbal je ceo život Kirovskom. Preko vikenda, gleda snimke golova profesionalnih timova iz svih delova sveta i kaže da ima velika očekivanja od profesionalne fudbalske lige u Sjedinjenim Državama.
“Činjenica da smo uspeli da privučemo igrače kao što su Bekam, Zlatan i Vejn Runi i sada Mesi, koji je došao ovde šest meseci pošto je osvojio Svetsko prvenstvo, to je sve svedočanstvo da je ovo ne samo divna zemlja za život, već da se kvalitet fudbala poboljšava i da je veoma, veoma visok“.
Tokom tri decenije, Kirovski je izgradio blistavu reputaciju u fudbalu, ali za ovog trenera posao nije sve. Na kraju utakmice, tradicija je da pojede sladoled, koji je posebno napravljen njemu u čast.
