Samit SAD i Severna Koreja prekinut je pre nego što je planirano. Predsednik Tramp je rekao da je Kim ponudio da ukloni najvažniji severnokorejski nuklearni objekat, ako Sjedinejene Države ukinu oštre sankcije njegovoj zemlji, ali nije bio spreman da eliminiše neke druge elemente svog programa naoružanja. Istovremeno, državni sekretar Pompeo je rekao novinarima da ne treba da misle da nije bilo saglasnosti o nizu sporazuma.
Direktor upravnog odbora Udruženja za kontrolu naoružanja Tom Kantrimen kaže za Glas Amerike da drugi samit predsednika Trampa i Kim Džong Una ne bi okarakterisao kao neuspeh, ali da ga smatra razočaravajućim, ali da to, kako kaže, nije iznenađenje.
“Važno je da su predsednik i državni sekretar rekli da će se proces nastaviti i veoma je važno da se ne vratimo u fazu gneva i uzajamnih uvreda i pretnji. Nije jasno šta se tačno desilo u Hanoju. Da li su Sjedinjene Države i Severna Koreja imali neke preliminarne sporazume spremne, ali su bili iznenađeni kada je jedna ili druga strana tražila dodatne elemente. Možda je u pitanju neadekvatna priprema dve strane pre samita. Duboko verujem da je ključno da se ovaj proces nastavi i to na nižem nivou.
To postaje još važnije zbog onog što se dešava u južnoj Aziji. Dve nuklearne sile, Indija i Pakistan, napadaju jedna drugu što podiže rizik od nuklearnog rata. Te dve zemlje nisu iskoristile brojne prilike da pokušaju da smanje nivo međusobnih tenzija”.
Bivši dugogodišnji zvaničnik Stejt departmenta izrazio je duboko uverenje da je od ključne važnosti da SAD i Severna Koreja nastave da koriste stvorenu priliku i pozabave se važnim nuklearnim pitanjima dok još ima vremena. A, kada je reč o sankcijama, njihovo traženo ukidanje predsednik Tramp ne može da ponudi bez odobrenja Kongresa i, što je još važnije, saglasnosti Saveta bezbednosti UN-a, ističe Kantrimen.
“Sankcije više zemalja koje je odobrio Savet bezbednosti nanose veću štetu Severnoj Koreji nego sankcije Sjedinjenih Država. Ali ako bi se predsednik Tramp složio da se ukinu sankcije svetske oganizacije u zamenu za neke korake Severnokorejanaca, to se verovatno nikada ne bi moglo opozvati. Ne bismo mogli da se vratimo na tačku kada bi se Kina i Rusija složile da ponovo uvedu takve sankcije, ukoliko bi došlo do zastoja. Moguće je da je predsednik bio spreman da ukine deo američkih sankcija ili da dopusti Savetu bezbednosti da odobri snažnije ekonomske kontakte između dve Koreje. Međutim, Kim je tražio nešto što je permanentno u zamenu za nešto što ne bi moralo da bude permanentno. Stoga, ne krivim predsednika što je napustio sastanak zbog tog konkretnog Kimovog zahteva”.
Obećanje o ekonomskom prosperitetu po ugledu na Vijetnam očigledno nije predstavljalo dovoljno veliki podsticaj za Kima pošto je nuklearno oružje glavni adut njegovog režima u pregovorima, naglašava Kantrimen.
“Predsednik izgleda veruje da privlačnost rapidno rastuće ekonomije treba da bude dovoljna za Kima da odustane od svog nuklearnog arsenala. Ne verujem da bi se ijedan ekspert za Severnu Koreju slažio s tim. Glavni cilj dinastije Kim je da ostane na vlasti i drži vrlo čvrstu kontrolu u zemlji.
Vijetnam je fascinantna, dinamična zemlja, u kojoj je zabeležen neverovatan ekonomski i društveni razvoj tokom poslednjih 40 godina. Ali, ako Kima ne privlači čak ni kineski model, koji beleži rapidni ekonomski rast uz istovremeno veoma čvrstu kontrolu nad slobodama svojih građana, on svakako neće biti privučen vijetnamskim modelom, koji kombinuje rapidni ekonomski rast sa većim slobodama građana.
Stoga ne verujem da ni predsednik niti bilo ko drugi može da se osloni na ekonomske podsticaje kao dovoljan razlog da Kim promeni pristup svojoj bezbednosnoj politici”, zaključio je Tom Kantrimen.
