Kineski novi zakon koji omogućava obalskoj straži da "otvara vatru" na strana plovila izaziva ozbiljnu zabrinutost na Filipinima, u Vijetnamu i Japanu. Taj potez mogao bi da pomogne Kini da stvori kvazi vojno prisustvo čak i u morskim oblastima u kojima njena mornarica nije prisutna, procenjuju analitičari.
Filipini, jedna od nekoliko država sa konkurentskim pravima na delove Južnokineskog mora, podnela je formalni protest opisujući zakon kao "verbalnu pretnju ratom".
Istovremeno, japanski ministar odbrane Nobuo Kiši rekao je da Japan ima "velike sumnje" u vezi sa zakonom i smatra ga "apsolutno neprihvatljivim".
Zakon daje obalskoj straži Kine, koja je tehnički namenjena za nadzor mora, ovlašćenje za ukrcavanje i inspekciju stranih plovila u vodama na koje Kina polaže pravo i ovlašćenja da ruši sve građevine izgrađene na grebenima na koje Kina polaže pravo.
Obalska straža je takođe ovlašćena da stvori privremene zone isključenja "po potrebi" kako bi sprečila ulazak stranih brodova i osoblja u vode na koje Kina polaže pravo.
Implikacije za druge
Ovaj potez ima implikacije na Vijetnam, Maleziju, Indoneziju i Filipine, koji svi dugo godina polažu pravo na delove Južnog kineskog mora.
Sa druge strane, Kina polaže pravo na jurisdikciju nad gotovo svim resursima u bogatoj i strateški važnoj vodenoj vodenj površini.
"Nije reč samo o Tajvanu i Južnom kineskom moru, već i o teritorijalnom zahtevu koji (Kina) ima prema Japanu zbog ostrva Senkaku (Diaoiu) u Istočnom kineskom moru", rekao je za Glas Amerike Joikiro Sato, profesor na Univerzitetu Ritsumeikan Azija Pacifik u Japanu.
Kolin Koh Svi Lin, istraživač na Institutu za odbrambene studije u Singapuru, rekao je da novi zakon daje Pekingu određenu pravnu zaštitu za svoje akcije u Južnokineskom moru.
Takođe se hrani pekinškim prikazom Kine kao stranke koja pokušava da promoviše pomorsku stabilnost oslanjajući se na svoju obalnu stražu umesto da koristi svoju mornaricu.
S obzirom na vreme donošenja zakona, takođe se vodi debata o tome pokušava li Peking da testira rešenost nove američke administracije predsednika Džoa Bajdena da se založi za zemlje u i oko Južnog kineskog mora i Istočnog kineskog mora.
"U pokušaju da zabije klin između Vašingtona i njegovih regionalnih saveznika, Peking je bacio rukavicu u lice novoj Bajdenovoj administraciji", rekao je Mohan Malik, gostujući saradnik u Bliskoistično-južnoazijskom centru za strategijske studije Sekretarijata za odbranu SAD.
"Pekinško razmeštanje većih i moćnijih brodova obalne straže u Južno kinesko more... nagoveštava ozbiljnu eskalaciju pomorskih sporova", rekao je on. "To takođe pokazuje rastuće poverenje Pekinga u kontrolu eskalacije dok Kina podiže lestvicu prema manjim i slabijim susedima".
Zikun Zu, predsedavajući Odeljenja za međunarodne odnose na Univerzitetu Backnel, ne misli da je donošenje novog zakona povezano sa promenom vlade u Vašingtonu.
"Mislim da je trenutak usvajanja ovog novog zakona nesretan, ali mislim da nije stvoren za testiranje administracije Džoa Bajdena", rekao je. "Novi zakon je zamišljen da sledi međunarodne konvencije, a nije usmeren na određenu zemlju niti da provocira Bajdenovu administraciju. Kina treba da ublaži spoljnu zabrinutost zbog novog zakona jasnim objašnjenjem svojih namera".
Sato sa Univerziteta Azija Pacifik iz Ritsumeikana dodao je: "Verovatno je već bio na kineskoj dugoročnoj listi poteza da bi nadogradio svoj rat pravnim sredstvima".
Druga kineska mornarica
Nazvana kao druga kineska mornarica, obalna straža ima flotu od 130 velikih patrolnih brodova većih od 1.000 tona i najveća je obalna straža na svetu, navodi se u izveštaju američkog Sekretarijata za odbranu za 2020. godinu.
Ukupni kapacitet se više nego udvostručio u odnosu na 60 brodova u 2010. godini.
Većina novih brodova opremljena je ne samo helikopterima i vodenim topovima već i topovima od 30 mm i 76 mm.
Kineska obalna straža takođe može da pozove 70 brodova težih od 500 tona za ograničene pomorske operacije.
Jedno od pitanja o kojima se raspravlja je kako bi Sjedinjene Države, koje imaju snažno mornaričko prisustvo u tom području, reagovale kada bi kineska obalska straža otvorila vatru na strano plovilo u Južnom kineskom moru.
Dan nakon što je Manila podnela protest protiv novog kineskog zakona, američki državni sekretar Entoni Blinken obećao je podršku Filipinima u slučaju oružanih napada u Južnom kineskom moru.
"Čini se da SAD ohrabruju Filipine da se sukobe sa Kinom", objavio je list Global tajms pod kontrolom Pekinga. "Ali da li će SAD zaista doći da pomognu Filipinima kada dođe do oružanog sukoba? Manila bi trebalo da bude dovoljno mudra da prozre američke trikove, a ne da igra ulogu topovskog mesa u američkoj politici u Južnom kineskom moru".
"Filipini će snositi gorke posledice kada dođe do oružanog sukoba sa Kinom", dodao je list.
Kolin Koh rekao je da će kineski potez možda podstaći zemlje u regionu Južnog kineskog mora da preispitaju sopstveno zakonodavstvo kao protivmeru.
"Zemlje u regionu nastojaće da se međusobno i sa spoljnim stranama angažuju u pokušaju da podstaknu mir i stabilnost u Južnom kineskom moru", rekao je on.
