Linkovi

Ko je Klaudija Šajnbaum - naučnica, levičarka i prva predsednica Meksika


Novoizabrana predsednica Meksika Klaudija Šajnbaum maše pristalicama na glavnom trgu Meksiko Sitija, 3. juna 2024. (Foto: REUTERS/Alexandre Meneghini)
Novoizabrana predsednica Meksika Klaudija Šajnbaum maše pristalicama na glavnom trgu Meksiko Sitija, 3. juna 2024. (Foto: REUTERS/Alexandre Meneghini)

Klaudija Šajnbaum, prva žena na čelu Meksika od kako je zemlja osvojila nezavisnost pre više od 200 godina, osvojila je predsednički položaj obećavajući kontinuitet.

61-godišnja bivša gradonačelnica Meksiko Sitija i dugogodišnja levičarka vodila je disciplinovanu kampanju oslanjajući se na popularnost svog prethodnika, i osvojila ubedljivu pobedu u nedelju, prema zvaničnim prvim rezultatima. Međutim, sada kada je ostvarila pobedu, Meksikanci čekaju da vide kako će se pozicionirati Šajnbaum, koja je veoma drugačija ličnost od svog mentora i sadašnjeg predsednika Andresa Manuela Lopeza Obradora.

Dok je politički bliska Lopezu Obradoru i deli mnoge njegove ideje o ulozi vlade u rešavanju problema nejednakosti, smatra se da je manje svadljiva od njega i više sklona da se rukovodi podacima i činjenicama.

Šajnbaum je naučnica. Ima doktorat kao inženjerka energetike, a brat joj je fizičar. U intervju 2023. godine za Asošijejted pres je izjavila:"Verujem u nauku".

Pratioci prilika kažu da se njeno uverenje u nauku videlo u merama koje je preduzela kao gradonačenica, za vreme pandemije kovida 19, kada je njen grad od 9 miliona stanovnika zauzeo drugačiji pristup od onoga koji je Lopez Obrador sprovodio na nacionalnom nivou.

Dok je federalna vlada umanjivala značaj testiranja na korona virus, Meksiko Siti je proširio testiranje. Šajnbaum je uvela ograničenja za radno vreme i kapacitet restorana i prodavnica u vreme kada se virus ubrzano širio, iako je Lopez Obrador želeo da izbegne mere koje bi nanele štetu ekonomiji. Javno je nosila maske i pozivala na držanje razdaljine na javnim mestima u vreme dok je predsednik i dalje slobodno ulazio među gomile građana.

Hronično visok stepen nasilja u Meksiku biće jedan od njenih neposrednih izazova kada preuzme vlast 1. oktobra. U kampanji nije rekla mnogo više od toga da namerava da proširi kvazi-vojnu Nacionalnu gardu koju je formirao Lopez Obrador i da nastavi njegovu strategiju rešavanja socijalnih problema zbog kojih toliko mnogo mladih Amerikanaca lako postanu plen regrutera iz kartela.

"Da budemo jasni, to ne znači čeličnu pesnicu, ratove ili autoritarnost", izjavila je Šajnbaum govoreći o svom pristupu problemu bandi, na svom završnom mitingu u kampanji. "Promovisaćemo strategiju da se rešavaju uzroci i nastavićemo da se krećemo ka eri gde neće postojati nekažnjivost".

Kiosk sa novinama u Meksiko Sitiju 3. juna 2024. (Foto: Rojters/Daniel Beceriil)
Kiosk sa novinama u Meksiko Sitiju 3. juna 2024. (Foto: Rojters/Daniel Beceriil)

Šajnbaum je često hvalila Lopeza Obradora i uglavnom imala slične poruke kao i sam predsednik. Krivila je neoliberalnu ekonomsku politiku za to što su milioni ljudi osuđeni da žive u siromaštvu, obećala državu u kojoj postoji jaka socijalna pomoć, i hvalila veliku državnu naftnu kompaniju Pemeks, dok je ujedno obećala da će staviti naglasak na čistu energiju.

Za mene, pripadanje levici znači to - da se svim građanima garantuje minimum prava", rekla je Šajnbaum za AP prošle godine.

Nasuprot Lopezu Obradoru, za koga se čini da je uživao u svojim vrlo javnim bitkama sa drugim granama vlade, kao i medijima, mnogi posmatrači očekuju da će Šajnbaum biti manje svadljiva ili barem selektivnija dok bira svoje bitke.

"Čini se da ide u drugačijem smeru", kaže Ivon Akuna Muriljo, politikolog sa univerziteta Iberoamerikan. "Ne znam samo koliko".

Šajnbaum će takođe biti prva osoba jevrejskog porekla na čelu zemlje čiju ogromnu većinu stanovnika čine katolici.

XS
SM
MD
LG