Sve veći broj azijskih kompanija koje izrađuju proizvode najrazličitijih vrsta - od memorijskih čipova do mašinskih alata - prebacuju proizvodnju iz Kine u druge fabrike u regionu, kako bi izbegle tarife koje je američki predsednik Donald Tramp uveo na kineske proizvode.
Kompanije poput SK Hjuniks iz Južne Koreje i Micubiši elektroniks, Tošiba mašin i Komatsu iz Japana planiraju izmeštanje proizvodnje od jula, kada su bile uvedene prve tarife i ta promena je sada u toku, rekli su Rojtersu predstavnici tih kompanija i drugi poznavaoci prilika.
Drugi, poput tajvanskog proizvođača kompjutera Kompal elektroniks i južnokorejskog LG elektroniksa, prave rezervne planove za slučaj da se trgovinski rat nastavi ili produbi.
Predstavnici kompanija i drugi izvori govorili su pod uslovom anononimlnosti, zbog osetljivosti teme.
Brza reakcija na američke tarife moguća je zato što mnoge velike kompanije imaju fabrike u više zemalja i mogu brzo da prebace barem mali deo proizvodnje bez izgradnje novih fabrika. Neke vlade, poput Tajvana i Tajlanda, aktivno ohrabruju kompanije da izmeste poslovanje iz Kine.
Tarife SAD
Sjedinjene Države uvele su obaveze u visini od 25 odsto na robu proizvedenu u Kini vrednu 50 milijardi dolara, a u drugoj rundi tarife od 10 odsto na dodatni 200 milijardi dolara vredan kineski izvoz, koje će stupiti nas nagu naredne nedelje. Do kraja godine, te obaveze će skočiti na 25 odsto, a Tramp je zapretio da će u trećoj rundi uvesti tarife na 267 milijardi dolara vrednu robu, čime će celokupan kineski izvoz u Sjedinjene Države biti u režimu tarifa.
Te tarife prete kineskom statusu jeftine prozivodne baze, zajedno sa uticajem brzorastućeg kineskog tržišta, što je bilo privuklo mnoge kompanije da grade fabrike i lance kooperanata u toj zemlji tokom poslednjih nekoliko decenija.
SK Hjuniks, koji proizvodi memorijske čipove za kompjutere, radi na tome da vrati proizvodnju određenih modula za čipove nazad u Južnu Koreju iz Kine. Poput njegove konkurencije iz SAD, Majkron tehnolodži, koja takođe premešta neke fabrike memorijskih čipova iz Kine u druge azijske zemlje, SK Hjuniks obavlja deo pakovanja i testiranja čipova u Kini, dok se sami čipovi većinom izrađuju na drugim lokacijama.
"Nekoliko DRAM modularskih proizvoda se prave .u Kini, da bi se izvozili u SAD", rekao je izvor sa direktnim uvidom u situaciju, govoreći o širokom upotrebljavanim dinamičkim memoriskih čipovima sa nasumičnim ulazima. "SK Hjuniks planira da prebaci izradu tih DRAM modularnih proizvoda u Južnu Koreju, kako bi izbegli udar tarifa".
Na veći deo proizvodnje SK Hjuniks ovo neće imati uticaja, dodaje izvor, pošto kineska dominacija u izradi kompjutera i pametnih telefona predstavlja mnogo veće tržište za DRAM čipove.
Tošiba mašins kaže da planira da prebaci proizvodnju za modeliranje plastike, povezanu sa SAD, iz Kine u Japan ili Tajland tokom oktobra.
Alati i delovi za automobile
Te mašine se koriste za izradu plastičnih komponenti, kao što su branici za automobile.
"Odlučuli smo da deo prozivodnje izmestimo iz Kine, zato što je udar tarifa značajan", rekao je portparol.
Micubiši Elektroniks, u međuvremenu, kaže da je u procesu prebacivanja proizvodnje za mašinske alate koji se koriste u obradi metala, a koji su predviđeni za SAD, iz svoje baze u Dalianu, u severoistočnoj Kini, u japansko postrojenje u Nagoji.
Na Tajvanu, izvršni menadžer noutbuk PC računara Kompal, koji je tražio da ne bude imenovan, rekao je da trgovinski rat za sada ima mali uticaj, ali da kompanija preispituje svoje mogućnosti.
"Takođe imamo postrojenja u Vijetnamu, Meksku i Brazilu kao opcije", rekao je taj operativac. "To neće biti lako, jer veći deo proizvodnje nam je u Kini; ni jedna druga zemlja to ne može da nam zameni u ovom trenutku".
Velike komponente, male komponente
Manje kompanije razmatraju opcije koje su im na raspolaganju, takođe.
Južnokorejski proizvođač medicinske opreme, IM Heltker, koji izrađuje proizvode poput prečišćivača vazduha, razmatra preseljenje u Vijetnam ili Južnu Koreju ukoliko se trgovinski konflikt intenzivira, rekao je izvor direktno upoznat sa tematikom.
Neke azijske vlade nadaju se ekonomskom i strategijskom rastu zbog konflikta SAD-Kina. Na Tajvanu, vlada aktivno ohrabruje kompanije da izmeste proizvodnju iz Kine, obećavajući prošlog meseca da će ubrzati postojeću politiku umanjenja oslanjanja na Kinu, ohbrabrivanjem kompanija da presele mrežu snabdevanja u jugoistočnu Aziju.
Zvaničnik tajvanskog Ministarstva ekonomije, Vilijam Lui, rekao je Rojtersu da trgovinski rat "predstavlja šansu" za to samostalno ostrvo. Tajvan zavisi od Kine kao izvoznog tržišta, dodao je, ali u isto vreme mogao bi da postigne povećanje poslova od kompanija koje vraćaju svoje operacije nazad kući.
Tajland se takđe nada da će profitirati od "dootoka tehnologije i investicija koje napštaju Kinu tokom trgovinskog rata", rekao je Kanit Angsuban, generalni sekretar tajlandske kancelarije Istočnog ekonomskog koridora (EEC), koja koordinira privlačenje 45 milijardi vrednih investicija u zemlju.
EEC je prošlog meseca poveo oko 800 predstavnika kineskih kompanija na turu po istočnoj industrijskoj oblasti, a Bord za investicije je obavio sedam putovanja u Kinu ove godine kako bi privukao investitore.
