Iako su američki Stejt department i Pentagon nedavno dali zeleno svetlo da SAD Kosovu prodaju 246 “džavelina” po ceni od 75 miliona dolara, to ne znači da će rakete odmah i stići na Kosovo. Prva prepreka može da bude Kongres, ako se zahtev Prištine zaglavi u političkim prepucavanjima republikanaca i demokrata. Drugi izazov može da bude aktuelna potražnja za "džavelinima" od strane Ukrajine i drugih zemalja.
Posle odobrenja Stejt departmenta, zahtev za prodaju oružja je u rukama Kongresa - koji ne mora formalno da odobri prodaju, ali ako želi da je spreči - mora da usvoji rezoluciju o tome. Za sada se prodaji jedino javno usprotivila republikanska članica Kongresa i kopredsedavajuća srpskog kokusa Klaudija Teni.
“Kongres ima 30 dana za usvajanje takve rezolucije koja zahteva većinu u oba doma, a predsednik takođe može da stavi veto na to. Međutim, ne deluje mi da trenutno ima previše protivljenja u Kongresu da bi moglo da utiče na prodaju. Takođe, pitanja prodaje oružja se često drže podalje od fokusa javnosti – osim ako ne izbije neki skandal. Zbog svega toga, verujem da će prodaja biti odobrena u ovom sazivu Kongresa”, objašnjava za Glas Amerike Džonatan Elis Alen, ekspert za vojna i spoljnopolitička pitanja vašingtonstkog Kejto (CATO) instituta.
“Kao što znate, Srbija troši mnogo novca na to da utiče na javno mnjenje u Vašingtonu i neke stavove u Kongresu, ima prijatelje u Predstavničkom domu i očekujem da će biti protivljenja. Ali, ne verujem da će to biti veliko pitanje koje će biti na naslovnim stranama ovde…A ako ste pratili američku politiku ove godine, videćete da aktuelni Predstavnički dom nije u stanju da se dogovori o najjednostavnijim rezolucijama. Zato ne očekujem da će biti dovoljno opozicije u Kongresu kako bi se ova prodaja blokirala”, kaže za Glas Amerike Tomas Kantrimen, nekadašnji pomoćnik državnog sekretrara SAD zadužen za Evropu i diplomata koji je nadgledao procese prodaje oružja. Kantrimen je sada direktor borda Asocijacije za kontrolu oružja.
Dugogodišnji diplomata objašnjava da su odobravanje zahteva za prodaju i isporuka oružja dve odvojene stvari. Zahtev bi mogao da prođe američke institucije tokom ove godine, što ne mora da znači i za isporuku.
Drugim rečima, Kosovo bi moglo da čeka “džaveline” mesecima ili godinama.
“Pošto prođe Kongres, obično je potrebno 32 meseca da bi oružje i bilo isporučeno. Količina od 246 “džavelina” je relativno mala. SAD trenutno proizvode oko 2.100 džavelina godišnje, sa namerom da se taj broj poveća na 3.960 do 2026”, navodi Džonatan Elis Alen.
Iako je Kosovo tražilo malo više od desetog dela godišnje proizvodnje, pitanje je kada će stići na red – koji je poduži.
“Džavelini” su vrlo traženi u Ukrajini i Kijev je uputio zahtev Vašingtonu za dodatnim raketama. Uz to, postoji i potreba da Amerika obnovi svoje zalihe. “Džaveline” za Pentagon inače proizvode privatne firme "Lokid Martin" i "Rejton".
“SAD su imale oko 20.000 “džavelina” u svojim zalihama pre Putinove invazije na Ukrajinu. Najmanje 7.000 “džavelina” je poslato Ukrajini u 2022. godini, oko trećine zaliha. Ne znam koliko im je dato u 2023, ali verovatno manje. Ako se uzme u obzir godišnja proizvodnja, jasno je da se može proizvesti broj raketa za Kosovo. Ali, sada postoji potreba ne samo da se obnove zalihe “džavelina” u Americi, već da se nastavi isporuka Ukrajini i Tajvanu” kaže Kantrimen i dodaje da ne veruje da bi Kosovo moglo ove godine da dobije rakete baš zbog ograničenih zaliha i drugih prioritetnih isporuka.
“’Džavelini’ ne dižu tenzije”
Na objavu da će SAD prodati Kosovu “džaveline”, iz Beograda su stigle poruke “razočaranja” i najave da će se dodatno naoružati svoju vojsku.
Ministar odbrane Miloš Vučićević je u nedelju rekao da je prodaja “džavelina” Kosovu “opasnost za Srbiju”, dok je kosovski ministar odbrane Ejup Maćedonci ranije izjavio da će “džavelini" pomoći Kosovu da se odbrani od invazije ili bilo koje druge pretnje”.
Tomas Kantrimen, koji ima višegodišnje iskustvo po tim pitanjima, ističe da se odluke o kupovinama oružja donose iz nekolko razloga: da se poboljša bezbednost zemlje, ali i da bi se poslala politička poruka.
“Kada Vučićeva vlada kupi oružje od Rusije ili Kine, to je i signal domaćoj javnosti. Takođe je signal susedima, posebno Kosovu. I taj signal je još jači kada Srbija pošalje vojne jedinice na granicu sa Kosovom u vreme tenzija, ili kada hapse kriminalce na Kosovu sa velikim zalihama oružja – što mi je teško da poverujem da vlada u Beogradu nije znala unapred. I kada vlada Kosova odluči da bi bilo pametno da kupi “džaveline” u slučaju da neko pošalje tenkove na Kosovo, to je takođe vojna odluka i politički signal – da je neće zastrašiti vojne pretnje. Ključno pitanje u vezi sa stabilnošću nije da li “džavelini” menjaju vojni balans – “džavelini” neće biti upotrebljeni ako Srbija ne pošalje tenkove na Kosovo, to je vojna logika”.
Kantrimen zaključuje da stabilnost u regionu “ne zavisi od balansa oružja, već volje lidera u Beogradu i Prištini da rade na političkoj normalizaciji”.
“A ja ne vidim dovoljno volje ni sa jedne strane da po tom pitanju napreduju".
