Trajanje postupaka i više od 20 godina, optrećenost predmetima, slaba obrazloženja sudskih odluka, mešanje politike u rad sudova i tužilaštva, neki su od glavnih problema kosovskog pravosuđa, ocenjeno je na debati „Rad pravosudnih organa na Kosovu – izazovi i dostignuća“ koja je održana u Medija centru u Čaglavici.
Advokatica Jovana Filipović ocenila je da je jedan od najvećih problema kosovskog pravosuđa dužina trajanja postupaka.
“Imamo sudske predmete koji su počeli još 2002, 2003. godine i koji još uvek nisu rešavani, odnosno u istim predmetima nije zakazano čak ni pripremno ročište i to je neki period od 20 godina gde nesporno imamo činjenicu da su same stranke i preminule ili da je došlo do promene njihovih adresa”, rekla je Filipović.
Da je dužina trajanja sudskih postupaka jedan od gorućih problema smatra i istraživač Kosovskog instituta za pravdu Ljavdim Makšana.
“Zakasnela pravda za građane je oduzeta pravda. Kada govorimo o departmanu za krivicu, prosek rešavanja predmeta je oko šest godina, postoje slučajevi da decenijama nisu završeni predmeti. U departmanu za teška krivična dela prosek je takođe šest godina. Kad je u pitanju departman za građansku pravdu, prosek završavanja jednog predmeta od podnošenja tužbe do presude u prvom stepenu, je od tri do pet godina“, rekao je Makšana.
Prema rečima Ljavdima Makšana, glavni faktori koji utiču na dužinu postupaka je što se mnogi predmeti vraćaju na ponovno suđenje i što se brojni postupci odlažu.
Advokat Artan Ćerkini kao jedan od problema kosovskog pravosuđa vidi i to što se na Kosovu ocenjuje samo kvantitet rada sudija i tužilaca.
“Ocenjivanje rada sudija i tužilaca je statistički - ocenjeni sudija je ocenjen kao dobar jer je zavržio 22 građanska predmeta, to je statistička ocena to može da izvrši i Kancelarija za statistiku, nije to kvalitetno ocenjivanje rada. Ja misim da ovo ocenjivanje nije adekvatno i stvara jedan lažan utisak da je rad sudstva kvalitetan”, rekao je Ćerkini.
Govoreći o izazovima sa kojima se kosovski advokati suočavaju, Jovana Filipović i Artan Ćerkini naveli su da se njima kao advokatima krše brojna prava. Nejednakost tužilaštva i advokata prema njihovim rečima jedan je od glavnih problema kosovskih advokata.
„Sudski savet Kosova lansirao je jednu platformu, na kojoj imaju pristup samo sudije i tužioci. Znači na ovoj platformi oni imaju pasvord koji im omogućava da se uključe u tu platformu u vezi sa određenim predmetom i sve što se dešava sa tim predmetom može da se preuzme sa te platforme, ali advokati nemaju pristup. Mi se suočavamo sa jednom apsurdnom situacijom gde tužilaštvo kaže ja sam dao sve dokaze. Da advokati imaju tu platformu, onda bi se svi dokazi postavili na tu platformu onda bi imali pristup i ne bi bilo dileme”, naveo je Ćerkini.
Prema rečima Ćerkinija, obraloženje pojedinih sudskih odluka takođe advokatima stvara određene probleme.
“Advokat se možda trudi da istraži dva ili tri dana da nađe neki citat iz Evropskog suda za ljudska prava jer se taj slučaj nadovezuje sa slučajevima koje advokat zastupa. I šta se dešava vi gubite vreme mnogo dok nađete sudsku praksu, a nakon toga sud prevaziđe taj argument, ako ne želi da da odgovor jednostavno prevaziđe taj argument, jednostavno demotiviše advokate da rade efikasno”, rekao je Ćerkini.
Aleksandar Rapajić iz nevladine organizacije "Centar za zastupanje demokratske kulture" rekao je da je nakon napuštanja pravosudnih institucija od strane Srba, na severu Kosova situacija veoma loša. On je podsetio da je 7. novembra prošle godine sud u Mitrovici napustilo 25 sudija, 10 tužilaca, 119 članova osoblja suda i 22 lica, osoblje tužilaštva.
“Prošlo je već devet meseci i nema nikakve naznake da će se ova situacija rešiti. To je sve proizvelo velike probleme građanima, rade se samo hitni slučajevi. Sve što može da se odloži, sudije odlažu. Nema kapaciteta da se odrade svi slučajevi, a i došlo je do smanjenje poverenja građana u sudove, a pogotovu Srba“, dodao je on.
Na debati je zaključeno i da se politika u velikoj meri meša u rad pravosudnih organa na Kosovu.
“Sada imamo situaciju na severu, posebno posle protesta da sudije bukvalno nisu smele da urade ništa drugo nego da odrede pritvor. Toliki je pritisak bio i politički i pritisak od strane javnosti, da su sudije morale da odrede pritvor jer bi se bilo šta drugo smatralo veleizdajom ili izdajom nacionalnih interesa“, rekao je Aleksandar Rapajić.
Debatu na temu “Rad pravosudnog sistema na Kosovu – izazovi i dostignuća” organizovao je Medija centar u Čaglavici uz podršku Evropske zadužbine za demokratiju.
