Osim ratifikacije Opcionog protokola uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, Srbija u protekle dve godine nije napravila značajniji pomak u oblastima koje su od najvećeg značaja za dostojanstven život njenih građana, navodi se u izveštaju „Svakodnevna nepravda“ koji je u sredu predstavila inicijativa za ekonomska i socijalna prava „A11“.
U fokusu izveštaja je pravo na rad, adekvatno stanovanje, socijalnu zaštitu i obrazovanje, a programski koordinator inicijative A11 Danilo Ćurčić rekao je da se sva ta prava u Srbiji „svakodnevno krše“.
„Bez obzira na to što Srbija ima ustanove i međunarodne obaveze u pogledu poštovanja i unapređenja ekonomskih i scocijalnih prava, ta prava se svakodnevno krše, posebno kada su u pitanju najugroženiji građani i građanke. Naš zaključak je da se više ne radi o neusaglašenosti propisa ili o nedovoljno jasnim normama, već o sistemskom onemogućavanju niza ljudi koji su najugroženiji da ostvare svoja ekonomska i socijalna prava“, kazao je on na konferenciji u beogradskom Medija centru.
Prema njegovim rečima, Zakon o socijalnoj karti je potpuno urušio sistem socijalne zaštite jer je više od 40.000 ljudi isključio iz sistema socijalne zaštite.
"Zasigurno najveći udar na siromašne je početak primene Zakona o socijalnoj karti, koji je stupio na snagu 2022. godine i do danas je doveo do poražavajućih rezultata. Najmanje 44.000 ljudi je za dve godine ostalo bez socijalne pomoći, a da stopa siromaštva u Srbiji istovremeno nije smanjena. U trenutku kad korisnici ostanu bez socijalne pomoći zbog Informacionog sistema Socijalna karta, često moraju i da prolaze kroz žalbeni postupak, što ih zbog nezakonite prakse pojedinih centara za socijalnih rad sprečava da podnesu novi zahtev, čime su dodatno pogođeni. Nijedan građanin Srbije ne zna dovoljno o tom zakonu, nadležno ministarstvo onemogućava pristup informacijama koje se tiču načina kojim se stiču poluautomatizovane odluke o ispunjavanju uslova i prava za ostvarivanje prava za novčanu i socijalnu pomoć", naveo je.
Pravna koordinatorka Incijative A11 Milijana Trifković rekla je da je socijalna zaštita i dalje opterećena problemima na koje se ukazuje godinama unazad i da to vodi do zaključka da Srbija ne ispunjava međunarodne obaveze u toj oblasti.
"Generalni utisak je da su pozitivni pomaci malobrojni i do njih se veoma sporo dolazi, a sa druge strane prepreke u ostvarivanju prava socijalne zaštite su sve dalekosežnije i pogađaju sve veći broj ljudi. Jedan od retkih pozitivnih koraka je recimo smanjenje stope dečijeg siromaštva, koja je i dalje visoka u odnosu na prosek u EU", naglasila je.
Dodala je da se u oblasti socijalne zaštite Srbija i dalje suočava sa izuzetno niskim iznosom novčane socijalne pomoći, koji ne omogućava izlazak iz kruga siromaštva i svodi se na manje od 400 dinara po pojedincu dnevno.
„Ograničenje da korisnici novčane socijalne pomoći najčešće nemaju pravo na ovu pomoć tokom cele godine, već sa prekidom od tri meseca u toku godine i dalje je na snazi. U oblasti finansijske podrške porodici s decom, dečiji dodatak je ograničen brojem dece u porodici, što direktno ugrožava romske porodice i porodice nižeg obrazovnog nivoa i koje žive u lošijim stambenim uslovima“, istakla je.
Kako je navela, broj socijalnih radnika je nedovoljan, a institucionalni sistemi za borbu protiv siromaštva su dodatno smanjeni ukidanjem tima za socijalno isključivanje siromaštva.
„Srbija od 31. decembra 2021. godine do današnjeg dana nema Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, kao jedinicu Vlade Srbije, budući da je mandat ove projektne jedinice istekao i nikada nije obnovljen“, dodala je.
Programska menadžerka Inicijative A11 Milica Marinković izjavila je da se trend urušavanja radnih prava nastavlja.
„Radnici i radnice i dalje čekaju neophodne izmene Zakona o radu, ali i finaliziranje Nacrta zakona o radnom angažovanju zbog povećanog obima posla u određenim oblastima“, kazala je.
Kao jedan od većih problema, navela je minimalnu cenu rada u Srbiji.
„Minimalna cena rada u Srbiji i dalje je izuzetno niska, znatno ispod minimalne potrošačke korpe, na nezadovoljno radničkih sindikata koji kontinuirano učestvuju u neuspešnim pregovorima koji se vode u okviru Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije. Na minimalcu – koji se minimalno povećava, je oko 250.000 građana Srbije, a veliki deo njih novac dobija „na ruke” i deo vraća poslodavcu“, dodala je.
U izveštaju inicijative A11 istaknute su i manjkavosti u pogledu prava na adekvatno stanovanje, zdravstvenu zaštitu i obrazovanje u Srbiji.
„U pogledu pristupa pravu na adekvatno stanovanje, postoji čitav niz grupa koje su onemogućene da uživaju ovo pravo – od Roma, preko interno raseljenih lica, izbeglica, lica u situaciji beskućništva, pa sve do onih koji ne mogu da reše svoje stambeno pitanje na tržištu zbog niskih zarada, nezaposlenosti i visokih cena stanovanja za čiju kontrolu ili ograničavanje nema mehanizama“, navodi se.
Dodaje se da u protekle dve godine nema pomaka ni u pogledu unapređenja položaja lica koja se nalaze u situaciji beskućništva, a da su još uvek su prisutne i mnoge nezakonite prakse prilikom sprovođenja prinudnih iseljenja, kao što su pokušaji svođenja objekata u neformalnim naseljima na komunalni otpad, čime se skraćuju rokovi za postupanje i sprečava suspenzivno dejstvo žalbe protiv odluke o iseljenju.
U osvrtu na oblast zdravstvene zaštite, inicijativa A11 navodi da se građani i građanke suočavaju sa nizom diskriminatornih praksi, pogotovo ukoliko ne poseduju lična dokumenta, ukoliko su pripadnici romske zajednice, interno raseljena lica ili se nalaze u situaciji beskućništva ili ako su korisnici ustanova socijalne zaštite.
„Izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju iz oktobra 2023. godine skraćen je broj dana (osim u određenim izuzecima) na koji izabrani lekar može da odobri bolovanje, te umesto ranijih 60 dana, izabrani lekar, osim u izričito predviđenim izuzecima, može da odobri bolovanje najduže 30 dana. Nakon toga je neophodno da osiguranika uputi na prvostepenu lekarsku komisiju. Poseban problem u oblasti zdravstvene zaštite predstavlja i naplaćivanje ili pokušaj naplaćivanja troškova porođaja ili zdravstvenih usluga u vezi sa trudnoćom i porođajem trudnicama i porodiljama koje nemaju zdravstveno osiguranje“, navedeno je.
Za unapređenje stanja u oblasti zaštite ekonomskih i socijalnih prava, inicijativa A11 navodi da su neophodne sistemske promene koje će uzeti u obzir položaj najugroženijih, uključivati perspektivu najugroženijih u procese donošenja odluka o predlozima zakona i javnih politika i koje će dovesti do toga da praksa upravnih i sudskih organa bude usaglašena sa obavezama koje Republika Srbija ima u pogledu sprovođenja Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima.
