Mali broj Makedonaca izašao je na referendum o promeni imena bivše jugoslovenske republike, koji bi toj zemlji trebalo da omogući da krene ka članstvu u Evropskoj uniji NATO-u.
Prema podacima Državne izborne komisije (DIK) samo trećina od nešto više od 1,8 miliona građana s pravom glasa izašlo je na birališta, ali je više od 90 odsto njih glasalo za promenu imena u Republika Severna Makedonija.
Pre dva dana, DIK je saopštila da će neobavezujući referendum biti proglašen neuspešnim ukoliko ne izađe prosta većina registrovanih birača - 50 odsto plus jedan glas.
Pitanje koje je ispred 1.806.336 građana, koliko ih je upisano je u birački spisak bilo je"Da li ste za članstvo u EU i NATO, uz prihvatanje sporazuma o imenu između Republike Makedonije i Grčke?".
Makedonska Državna izborna komisija (DIK) objavila je da je na referendumu o imenu države do 18 sati i 30 minuta glasalo 34,09 odsto birača. Na osnovu 94,65 odsto prebrojanih listića, 91,4 odsto je glasalo "za", dok je 5,7 odsto bilo protiv. Biračka mesta zatvorena su u 19 sati.
SAD pozdravile rezultat referenduma
SAD su pozdravile rezultate referenduma, u kojem su - kako se navodi u saopštenj Stejt departmenta, koje je potpisala portparolka Heder Nauert - građani izrazili podršku članstvu u NATO-u i Evropskoj uniji, prihvatajući Prespa sporazum između Makedonije i Grčke.
"SAD snažno podržavaju punu implementaciju Sporazuma, koji će omogućiti Makedoniji da zauzme mesto u NATO-u i EU, koje zaslužuje i doprinese regionalnoj stabilnosti, bezbednosti i prosperitetu", navodi se u saopštenju i dodaje:
"Dok makedonski parlament počinje raspravu o promenama Ustava, pozivamo lidere da se izdignu iznad stranačke politike i iskoriste ovu istorijsku prilikuda osiguraju svetlu budućnost za zemlju, koja će biti potpuni učesnik u yapadnim institucijama".
Građanima Makedonije koji su glasali na konsultativnom referendumu čestitao je i komesar Evropske unije za proširenje Johanes Han, koji je dodao da od svih političkih lidera očekuje da poštuju tu odluku.
Gotovo tri decenije traje spor sa Grčkom, koji je kočio evroatlantske integracije Makedonije zbog imena, a referendum se odvijao u atmosferi političkih podela, koje je ovaj sporazum postignut s Grčkom još više produbio.
Otvorene podele u zemlji
Koliko su otvorene te podele pokazao je i nedavni incident u UN, kada je predsednik Makedonije Ðorđe Ivanov, koji je kritikovao visoke zvaničnike SAD i EU zbog podrške referendumu, pozvao svoje sunarodnike na bojkot glasanja, posle čega je pomoćnik šefa diplomatije Makedonije Andrej Žernovski napustio salu.
Predstavnici aktuelne vlasti su u kampanji pozivali građane da se izjasne "za", a najuticajnija opoziciona VMRO-DPMNE, koja je sve vreme bila veoma neodređena pozvala je građane da glasaju prema svojoj savesti, a sa sličnom porukom se oglasila i kanonski nepriznata Makedonska pravoslavna crkva.
Osnovna poruka aktuelne vlasti je da se građani na referendumu, odlučuju da li žele da žive u (samo) izolaciji ili će sebi osigurati svetlu i izvesnu evroatlantsku budućnost kroz članstvo u EU i NATO.
I dok je premijer Zoran Zaev, koji je i lider vladajuće SDSM, optimista i veruje u uspeh referenduma, opoiziconi lider Hristijan Mickoski smatra da da će većina pristalica i članova VMRO-DPMNE na referendumu glasati "protiv" ili biti uzdržana, jer, kako kaže, stav te stranke o referendumu je jasan.
Ukoliko referendum bude uspešan i većina - 50 odsto+1 - se na referendumu izjasni "za", Makedonija bi već naredne godine mogla da postane 30-ta članica NATO, kao i da ubrzo dobije datum za otvaranje pregovora o članstvu u EU.
Pored jednog dela unutrašnjih faktora, ključni izazov uoči referenduma za Makedoniju je predstavljalo javno protivljenje Rusije makedonskom članstvu u NATO.
Međutim, na tvrdnje zapadnih međunarodnih zvaničnika da će Rusija pokušati da obesmisli makedonski referendum, premijer Zaev je u više navrata rekao da nema takve informacije, te da je Rusija prijatelj Makedonije, koja se javno protivi njenom priključenju NATO, ali da će oni, uprkos tome, istrajati na tom putu.
Podrška međunarodne zajednice, izuzev Rusije
Analitičari ocenjuju da aktuelna vlada i premijer Zoran Zaev, izuzimajući Rusiju, imaju najsnažniju međunarodnu podršku i da bi bojkot referenduma bio jedna vrlo nezrela opcija koja bi mogla izazvati katastrofalne posledice za budućnost Makedonije.
Podržavajući referendum, u Skoplju su se boravili nemačka kancelarka Angela Merkel, austrijski kancelar Sebastijan Kurc, generalni sekterar NATO Jens Stoltenberg i američki senator Ron Džonson, kao i visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini i pomoćnik državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja Ves Mičel.
U Makedoniju je dolazio i američki ministar odbrane Džejms Matis, koji je naglasio je da Rusija pokušava da se umeša u referendum o sporazumu Atine i Skoplja.
S druge strane, ruski ministar spoljnih poslova Segej Lavrov posetio je region i tom prilikom negirao navode o umešanosti Rusije u makedonski referendum, istakavši da je njegova zemlja protiv nametanja "veštačkog izbora" zemljama Balkana, koje su prisiljene da se izjasne da li su sa Zapadom ili sa Rusijom.
Šef NATO-a Stoltenberg je prilikom svog boravka Makedoncima stavio do znanja da istorijski dogovor Skoplja i Atine o rešavanju spora u vezi sa imenom te bivše jugoslovenske republike otvara mogućnost za ravnopravno članstvo Makedonije u međunarodnoj zajednici, uključujući i ravnopravno članstvo u NATO.
